Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ено тамо још три длаке видим!« — рекла би’ и показивала камишом на ту страну! Чујеш ли, мамаљуго банацка? — Ал’, за име бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!
— Е, е! ти већ далеко тераш! — Е, сад ја далеко терам! Ја, даклем, терам далеко! Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка! Даклем, ти си већ контен да све заборавиш!.. Ћиро! Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.
— Е, е! ти већ далеко тераш! — Е, сад ја далеко терам! Ја, даклем, терам далеко! Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка! Даклем, ти си већ контен да све заборавиш!.. Ћиро! Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки. Јест, тако је то!
— Помирили се и пољубили! Мири се ти с твојим дéком, мамаљуго банацка (Госпоја Персина је старина из Бачке), ал’ ја се боме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа Персе...