Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
одозгоре, Ал' већ готов стоји зека, Па када га виде пуста, Разведри му мало лице, Још кад узја, а коњ уста 'Нако мамен упропнице, Кô да цела туга оде, Те га сави и ободе.
ох, Боже!... Он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену. Да ли нешто заиста га дави? Да л' је медвед мамен и на јави? Скаче јунак, сав у смртном зноју, Па довати верну шару своју, Те на једну страну ...