Јакшић, Ђура - ПРОЗА
му како се сагне, целива им бледа чела, а низ образе јој потеку сузе; затим се упути живима и чаробним осмехом мами нове жртве, наново проливајући крв... Чудна девојка!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам се руковао то знам. Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” И врата се затворише.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а оно по бечкеречком Великом календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био, и нуди и мами на уживање и дању и ноћу.
Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: »Еј, терету мој, срећо моја, — опет малер!« А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу
Гром их спалио! Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж. — Та... оно, милостива — вели Пера — ви сте у праву, али само донекле.
Па дваред триред изађе Ержа и јавља да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта, а поручује: »Кажи мами, одма’ ћу!« па се даље шета. »И-ју! Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!
Али Меланија остаје при своме, и вели да ни мами не би шкодило да мало више зна француски. Додуше, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чакмеџијића како муштерије мами, како му слатко речи теку, мора човек од њега што било купити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
уђите ви, али без оних који нас мрзе“ И тај глас из гроба, пун опомене и пун претње, гура је ипак и обазриво води и мами оним светлим и величанственим врховима на којима се удише најчистији ваздух идеала. Јадница.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А не да толике добре и честите људе мами на клизави пут исељенички. Он верује да њима, сад кад су све то чули, и видели, није ни на крај памети апшит из војске
Неки су хтели да се одрекну пута у Росију. А против капетана, који мами људе на клизави пут исељенички, викали су, не само аустријске војене власти, већ и сербски трговци, занатлије и попови.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Хтео сам да кажем мами да сам га видео. Они су се као деца играли на неком сада напуштеном салашу и мислим да га је волела, али нисам био баш
Али су по изразу, облику лица и усана на свог оца, због чега не могу да их волим, мада обећавам мами да хоћу и говорим и самоме себи: хоћу, хоћу!
Нисам био убеђен да ће му четворка дата мени помоћи, и по повратку кући испричах то мами. - Ти увек гледаш људе из најцрњег могућег угла! То је твоја несрећа, Слободане!
Нисам могао да их гледам како цркавају, а нисам имао никоме да их однесем. Мами нисам могао, а Станики нисам хтео. Преостајала је Рашида, али њој нисам смео да их однесем.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
- А гди је Јулка? МАТИ: Е - Јулка ти се забунила. Знаш како је. КУМАЧА: Остаћу да јој помогнем. Само да јавимо мами. МАТИ: Богами, баш добро. Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Живели!.., (Одлазе). (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 1. МИЛЧИКА (чита новине), НАНЧИКА (ступа) МИЛЧИКА: Ах, мами! Како су се Србљи у Србобрану држали! НАНЧИКА: Стоји ли већ и у новинама? МИЛЧИКА: Те како стоји!
НАНЧИКА: Дабогме, кад је њено ружно. МИЛЧИКА (гледи на пенџер): Јао, мами! Ено је сокаком, сигурно ће к нама. НАНЧИКА: Нек иде к врагу! 2. ЕДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЕДЕН: Идеш ањам...
НАНЧИКА: Ако је тако, онда је ваш план врло мудар. МИЛЧИКА: Мами, и ја ћу да ступим у то друштво. ЗЕЛЕНИЋКА: Свака која има чувства народности мора, и ступиће радо у нашу средину.
(Извади креду и почне по асталу шарати.) Видите, овде лежи Сентомаш, овде Турија. МИЛЧИКА (матери лагано): Мами, аз иштенирт, политират астал! ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанчеви. први, други, трећи. 4.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
за исељавање из Аустрије у Русију узео је толико маха да су државне власти објавиле да ће изгубити живот сваки ко мами народ на сеобу. Срби су иначе политички остајали у несређеном положају. 1745.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ех, то не беше осмех. Беше то нешто што пружа, мами, али од велика, изненадна стида стрепи и трза се и од саме помисли на пољубац. — Не, не...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(4—5. ИИИ 1992) РИМСКА ЕЛЕГИЈА Шта ли смо овде некад оставили у залог, Кад нас толико мами повратак? У даљини Јужно од срца мора да остао је део Основне извесности по којој равнамо се Кад сводимо рачуне,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ви сте, драга моја, озбиљно болесни и лечење ће можда трајати дуго, веома дуго ... Реците госпођи мами да ми се јави после подне. — Хвала вам много, докторе! После разговора са вама осећам се много боље!
Тамо људи једноставно измене посетнице, поразговарају мало о времену, рукују се и „рукољуб госпођи мами — драго нам је било“, па свако на своју страну! А овде? Не раздвајају се док један не падне мртав! Ствар части!
још ујка Никола, бакутине заове и јетрве, пашенози, девери и кум Божидар, као и она деца с вашег венчања што су мами вукла шлеп од аљине! То боли! Ту почнем да се зезам до даске, из чистог очајања. Прави хумор под вешалима!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А близу куће, под прозор сами, незнанац неки вјешто се скрио. Кога ли свјетло Мачково мами и ко би ноћни ухода био?
другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами. И ја, и мачак, и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом.
Тајанствени фењер у мрклој тами кога ли зове, кога ли мами, коме ли даје на мору знак? Ако у кулу завириш крадом, тамо ћеш наћи чичу са брадом, гледа кроз прозор у црну ноћ.
А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли. ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму
Са гране виси мајмун са главом наопачке, дере се, мами купце: „Продајем капе ђачке!“ Камилу, пустињску лађу, спопао чудан бес, кроз вашар цупка, виче: „Дођите, учим
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Немојте их мучити. — Хвала, господине, — рекоше девојчице шапатом. — Сада ћете право кући а новац да покажете мами. — О, па ми носимо уље право кући, — одговори старија увређено. — Пазите, колико већ пада вече...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И место жена са тихим дрхтањем небо је наша бољка, мами нас, шапуће страсно и меко: да од румени наших усана негде далеко, пуна једног бисера слана, распуче једна шкољка.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је... смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ни са оним, што се саплеће? Девојка се збуни... Оћута, па онда настави: А ако мислиш казати мами... ако што видиш, онда ћеш изгубити тетицу... — Слатка! ... Рођена! ... Ником, жива ми ти!...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
завијања пасја И жагор, мисао за мишљу се ређа; И гомилу жеља са дна душе крене, И поворку страсти романтичних мами, И буди младост, успомене њене, И шарену игру утисака дâ ми.
Али увек, када бол ил’ радост стиже, Кад нас срећа мами ил’ нас се јад косн’о, Ми смо, с дана у дан, једно другом ближе Неотступно, стално, јаче судбоносно.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
нити постојанога посла, него се смуца којекуда, и својом мајсторијом, игром и шалом људе забавља и вара и новце од њих мами, али му ни ови новци не могу бити пробитачни, него како дођу тако и оду.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Ма какав манијак, будало! Кажи ми ко ти је отац! ЈАГОДА: А и то ти је посебна прича! Мами умро муж у заробљеништву... ИКОНИЈА: У Немачкој? ЈАГОДА: А мама кувала на некој економији.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И СМРТ Ова песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори долазак до последњег руба Испод кога мами хладан дубок вир. Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Питам се, увијек наново, већ по не знам који пут, што је то што нас тако силно мами к свјетлости, то чим нас тако силно одбија мрак?
Носталгија је све што нас мами својом слијепом неумитношћу. А ако и непознато има ту атрактивност — то горе по нас! Није оно због тога мање наше,
Иза шкртих ријечи „живот“, „мој живот” оцртавала се она усијана репатица која нас извлачи из тјескоба средине и мами обећањем ко зна чега.
Некад се говорило да тамо намјеравају уредити колонију за распуштену дјецу. То сад мами моју мисао. Помишљам да бих можда тамо могао бити малко, малко користан.
Ћипико, Иво - Приповетке
,.. Али весеље превлада. Божичини образи преплануше као ватра, а у тамним очима што на њ замичу једнако нешто игра, мами га и јари.. . А вино је јако, јевтино, а кад се проспе, прелива се у сунцу, земља њиме мирише и жељно га у се упија.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Усред реке угледао је раскошну жену, сасвим обнажену, како се купа, чешља распуштену косу и мами га, што није ништа друго него у његовој уобразиљи Софка преображена у русалку; затим га је обузео паничан страх од
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Срце т’ беше луча, кад си пошô тами, И слабости твоје — од доброта сами’ — То песника слêпи, то песника мами. Лечит’ боле, јаде — забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма на штету своју, —
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају, али не веруј мору које нас вреба и мами. Просторе где невидљива снага сања којој се сунцокрети клањају видиш ли окренута заборављеним данима у тами?
Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами. Кристална језера сањај у тами ТРАГИЧНИ СОНЕТИ И ПОЧЕТАК СНА Нека ме недостојног ветар обавије Куло с врхом ван
Истино говора Све је замењено речју па нејасан пој мами. Свет са ветром испод сваког листа у тами Који се завршава звездама изнад назначених Гора И наказом у пољупцу која
Ја сам забринути љубавник тог цвета што мами из мене сунце и празнину претвара у славуја, кад различит од света предео ме таче и претвори у прашину.
МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА Гледај висока птица горама врхове мами. Окружена неким вечито будним сјајем зру брда уоколо. Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се.
речи се више Међусобно не слажу Песме ако су лепе Бестидно звуче и лажу На неком месту туђем Прелетајући дубине туђе Мами ме птица све луђе Да за њом у ватру уђем ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ Ако хоћете песму Сиђите под земљу Ал припитомите
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу. ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће проћи ни пет дана да се мном облада; Да питома тако буде, да ју свирјел мами, И кол'ко год јогунастој узбуде се чами.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Стани не мини, ороси ову жал. С голубицом би да загуче. Уснама пупољ у цветање мами, недрима трешње у зрење. Стани не мини. Кадифли, гле, моја доља.
Дафину на гроб не сади. тмоли је дах из ње, сабласно мами у таму. Но камен тежак навали, тежи нег’ погребена жеђ, кад нељубљено мре. ВЕЧЕРЊЕ ЉИЉАНИ Топи се дан.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ништа; одмах ћа! А да, реци шјори мами да ће платит' мулту; дошло је ради скуле... Добро си ти дите? А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда се суочио са својом смрћу. Она га мами и омамљује, разјапила је рале, зинула му на живот, и ево како њена отровна пљувачка кола његовим телом, нападајући му
Може и обратно, пријатељу, може и обратно. Слика је велика зато што мами на свађу, има у њој људског задаха, Прохоре: ватруштине, бунила, грознице, сва је неумерена и прљава, она је за
Отворим очи и прво што угледам: Ђавољи клик, шепури се горе као ћуран, пљуцка озго на мене. Ишчикује ме. Мами. Осетим тупи бол у дну трбуха, лаку шугаву грозницу по дамарима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А моја ме мудрост мами сваког дана, Да се натраг вратим у пределе сретне, Где сребрни вали тихога Јордана 3апљускују поља и обале цветне Где
1892. КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК Ученик Честити Клеоне, кренимо се даље! Сваки жбун ме себи, сваки цветак мами, И поточић бистри што нам жубор шаље, И вис Филопапе у јутарњој тами.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Осећао је да и он, као и мати његова, има у грудима жедно место, и био свестан да само та мистична жеђ мами новац. Па су онда долазила времена кад је Павле писао песме, и покушаје драма, и заборављао на новац.
— Агнице — рече једнога петка Сока својој старијој сестри — кажи мами да су у петак Христа распели. — Агница, која је мађеху врло волела и у свему се с њом слагала, наравно да ништа није
” Ћућоре њих двоје, шале се, мали паше кецељу и помаже мами, измишљају једно другоме радости и изненађења. Како већ бива кад два несрећна створења нађу срећу — држе је обема
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Вама се већ преврће у стомаку, али из обзира према младој мами или најстаријој сестри ви и даље правите љубазно лице, милујете малу наказу по косици и одговарате јој: „Јесте, јесте,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Колико је рибара на свету! Колико риба! Али, је ли ма једна равна Сребренки која рибаре на дебело море мами и као месечев зрак урања у подводну шуму алги и корала? Која је тако хитра? Тако мудра?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту је, ту је оно што ми срце мами, С чега ноћу бдијем до у освит сами, — Ту је оно благо, љепота Мостара, Ту је кита смиља, ту је злато Мара!
до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô срма, Трепери јутро и све жедне мами. У радовању стреми гора стрма, И воде њене, грмјелице пуне, Пробијају се из хриди и грма. Све кличе.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
лаким тугама У својим ситним грудима У ЗАСЕДИ ИЗА ПЕТНАЕСТЕ Није рано да сазнамо сами Шта је оно лепо што нас мами Што нас тајно чека поред цесте У заседи иза петнаесте Кад осетиш да ти срце лупа Као нека воденица глупа Шта је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бисер паде у блато! А крошто то би? Зашто изађе из памети. Штоно се пише: сваки се човек у три посла и мами и беси се. Кад се разљути и опије и кад се распали на жену. Та и он тадар био се је онесвестио с погледом.
Колико се придостизује толико још оно то и даље у несвид одмиче; а све мами поводом за собом желиоца рада стигнућу са смишљивањем.