Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем? кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, од срдашца
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СТРАЖИЛОВО Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу смех, под јаблановима самим, да сахраним.
Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу смех, под јаблановима самим, да сахраним.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Памтим и једну раван пуну хлада Као одмакнуту од света и вике Рођену за главу збуњену од града. Мамим још нешто у мозгу са те слике: У дну је црвен кров, па облак, део плота — Час боје смрти, час боје живота.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
с ехо-римом на завршетку: Лутам, / још, / витак, / са сребрним луком, расцветане трешње, / из заседа, / мамим, али, / иза гора, / завичај већ слутим, где ћу смех, / под јаблановима самим, да сахраним.