Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић, крвавим очима, погледа тамо према планини. Читав океан простора и слободе ширио се пред њим и мамио га. И на једном он осети: како га обузе неки чист, свеж, силан талас, неко нејасно-слатко осећање нечега светлог, оно
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пана је био сад мртав, у Росији, већ тридесет и четири године, али је ето, и мртав, мамио људе у Росију. Како су људи Влашкалина стигли, од Титела до Токаја, то ваљда само Бог зна, али је Влашкалин, у пролеће
Крај све буке и хуке, тај глас је, непрекидно, понављао се, као да га је све даље звао, мамио, прожимао му тело. Осети као да је, са саона, сишао, па да и он јури на снегу, велики, порастао – јури, јури, некуд, у
Шевич исто тако. Прерадович исто тако. Хорват се био повукао у шанац Крилов. Његов брат, Михаило, сачекивао је и мамио досељенике, тамо. Исаковичи су били одбили да иду тамо.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Опака је, па ће га бити! Неће то ђавоље јабуке он појести, но ће му све она грабити!... Јанко је мамио дијете, а оно час гледаше њега неповјерљиво, час се погледом обраћаше тетки, па ваљда на њен миг, отиде к ускоку.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Раскривен, сурово изложен сунцу и свачијем погледу, он је још увијек мамио моје срце, звао ме у неки још неистражен кутак, сад немило огољен свјетлошћу, обећавао...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не верујући у њ, ми смо ипак једно другом стезали руку до бола који је мамио врисак, припијајући се све више, све топлије, све присније.
Ћипико, Иво - Приповетке
и пландују. Није могао да издржи. Била је та ноћ топла, упечатљива, месечевом светлошћу преливена. Мамио га је дуги пут, непознати људи и крајеви, па, кад се у семинарију све смири, он се спусти преко зида дворишта у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не може бранити веран своју љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: