Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
то ће сам бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!
него само из обешењаклука, да је још лепши!... А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду, а све због будућег зета.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Дакле, да радимо? — Да почекамо до пролећа. — Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим? — Но, то би лепо било! То онда ни сад вољу немате!
’Вала! Дабогда срећно! Мати уђе у собу. — Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити. — Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата! Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Богме, он мени мора купити шешир, макар му сви по кући поцркали! КАТИЦА: Забога, мамице, како га можете сад вређати, а знате каква му је нарав. ЈУЦА: Шта?
Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим. Он да није узео официрску кћер. КАТИЦА: Немојте, слатка мамице! Видите, откад нисам и ја аљину променула, пак не протестирам. ЈУЦА: Кад си луда.
ЈУЦА: Сад одај, кораке прави ситне, но више ушироко него удугачко. КАТИЦА (пробира): Слатка мамице, ово је прекрасно! Колико сам се пута дивила мајоровици како лепо оди. Благо мени, сад ме неће у овом нико претећи.
Одсад се нећу устручавати, ма какво друштво било. (Улагује се.) Молим вас, слатка мамице, научите ме јошт штогод! ЈУЦА: То је доста за тебе. КАТИЦА: Боже мој, доста! Зашто ми не кажете све?
ЈУЦА: Шта ће мени после остати? КАТИЦА: Боже мој, ја вам нећу ништа преотети. (Умиљава се.) Кажите ми, слатка мамице, медена мамице. Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро.
КАТИЦА: Боже мој, ја вам нећу ништа преотети. (Умиљава се.) Кажите ми, слатка мамице, медена мамице. Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро. Ако ти није млого наједанпут, не браним.
КАТИЦА (донесе огледало и проба): Је ли овако? ЈУЦА Мало само очи к носу. Тако! КАТИЦА (пољуби је): Слатка мамице, ви сте моја срећа ЈУЦА: Сад како ћеш кад се станеш разговарати?
КАТИЦА: Мамице, ово није врло тешко! ЈУЦА: Кад би тешко било, откуд би толике девојке научиле? Кад се смејеш, тако намештај усне да
Што је више овакови пречага, ви знате, то је пријатнији роман. Но, доста овога, ево вам госпође мамице. ПОЗОРИЈЕ 8. ПРЕЂАШЊИ и ЈУЦА ЈУЦА: Шта мислите, шта је мој старац учинио? КАТИЦА: Жалосна, да није само штете?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Друштво ватрогасаца свирало је корачницу, а мамице су брисале сузе, док су цурице обучене у бело предавале професорима цвеће. За љубав и пажњу преко године.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ништа, ништа... — каже сигурна дама, па плаћа и одлази према аутодрому да пронађе кћер. – Још само један круг, Мамице... моли мазно девојчица. — Још само један! – Невероватно! Колико та може да попије!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сиромах Гутенберг, Анчи, није се морао трудити да пронађе сва она силна штампана слова због твоје мамице и њених пријатељица! Оне троше ствари искључиво у сликама, као урођеници! Праве представнице визуелне цивилизације!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И њему Мјесец поможе радо, у блиском тору освијетли стадо, а Кудра скочи. „Ено ми куће, Мамице ено и чика-Жуће!“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Каква мајка? Гледај ме у образу, мислили би људи да сам ти млађа сестра. Учи се по моди говорити: мамице, мамицхен, или ако ћеш сасвим француски, мама, а немој довека бити паорка, као твој ујак...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш? Лежала је на леђима. Њене су очи готово потамнеле, уста отворена. Мртвачко бледило расуло се по лицу.
— Хајде, понесите га! — нареди командант. Војници подигоше дете. Оно врисну, управи руке ка својој мајци и викну: — Мамице моја... Измучена и препланула лица старих ратника се згрчише. Потпуковник Петар заплака се...