Употреба речи мамици у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к вама доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами — до гроба веран Љуба Чекмеџијић Кад је фрајла Јулка

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

године говорио: Рукољуб госпођи мамици! Довиђењце! Диван дан, данас, зар не? — и те системе, тако да тај новинар, алал му вера — то јест плајваз, распали

Ту онај тип што је некада говорио: „Рукољуб госпођи мамици!“ па због тога био критикован и одузете му точкице почне из чиста мира да вришти и чупа оно мало косе што му је

— Опет буљиш у празно? — зацвиле још с врата. Она опет буљи у празно ... Сине, зашто не кажеш мамици шта те мучи? — Ако већ хоћеш да знаш мучи ме највише то што непрестано упадаш у моју собу без куцања...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Брзо се кради из твојих двора, обасјај земљу у ноћи благој, у сребро окуј врхове гора, а ја ћу поћи мамици драгој. Журим се кући, баш ми се дријема, а мама за ме вечеру спрема.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности