Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' онда, онда! — Ох, не сећај ме. Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! — Сва се племена стекоше света, те ти у накит уметне косе умења свога склопове носе, ко
Под отим жигом? — Ох, не сећај ме! Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! Под отим жигом!
Кад ме лепо чедо мамне, те за њоме свест заблуди, мрежом густом косе прамне заклони ми поглед луди, мраком светлим очи тамне ужгу сунце ми у
Кад с женама време губим, Волим с женом да се љубим но с женама бити бој.” „Али зашто Филишћанке, мамне танке домишљанке? Израиљке, израјанке, зашто, сине, не би њи'?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јован Пачић ОЧИ ЛУКАВЕ Мамне очи јесу силне Кад погледом преумилне Варат, чарат тако знаду Сваког власти да имаду Промотрити.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XИИ Чуј како је ноћас шум цветова речит, Збори нам о Новом с пуно сласти мамне, Препун неситости, препун чежње пламне. Из свакога цвета хоћу по кап једну. Кидајмо их! Али низ је њихов вечит.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
што је вражији шапат у своје уши примала, тако баш и ти из мога ћеш дома протерана бити штоно си гласове кроз уши ти мамне пропуштала.