Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!
Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!
А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: „А шта ја теби, море, рекох, а? А ко се стара за она два црва!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.
Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га.) Срам вас било! Севајте одма’ с те дéре. Мâ... Сад ћу звати маму. Настаде опет пауза. Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи што се и упустила у разговоре.
је л’ те? — Јесте — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински. — Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу. — Т-а-а-а, добри су... само онај највећи...
Али деца неће с кола. Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола. — Доћи ће пóпа; сад ће се он вратити! — умирује их путник. — ’Ајде, рâно!
бáбини пријатељи, је л’ те, и мамини. Господин попа воле твога бáбу, па ће он доћи опет... Он воле бáбу... — И маму воле?! — рече јецајући мали Ива, кога држаше Јула на руци. Је л’, мама, и маму воле?
Он воле бáбу... — И маму воле?! — рече јецајући мали Ива, кога држаше Јула на руци. Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено, али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним
— И маму воле? — Јесте, лане, и маму он воле... и маму! И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га), и Раду, и бàбу све воле господин
— И маму воле? — Јесте, лане, и маму он воле... и маму! И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га), и Раду, и бàбу све воле господин попа, све; и твоју маму воле!
— И маму воле? — Јесте, лане, и маму он воле... и маму! И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га), и Раду, и бàбу све воле господин попа, све; и твоју маму воле!
и маму! И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га), и Раду, и бàбу све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе детету и себи кришом... — доћи ће он опет... — Ваше црте... ваше лице!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Штоф панталона био је загрејан као да је неко превукао џиновску пеглу преко њега и то ме подсети на маму, моју праву маму, мислим. Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем.
Штоф панталона био је загрејан као да је неко превукао џиновску пеглу преко њега и то ме подсети на маму, моју праву маму, мислим. Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред?
Мама је била бледа, а очи су јој изгледале угашене. Друг директор је ћутао неко време, а затим је, не гледајући ни у маму, нити у било кога, рекао да се чистим из његове куће. Он није дужан да храни све битанге овога света.
Био сам срећан што се то овај пут није догодило и што ћу маму од сада виђати без њега. Њега нисам желео ни у сну да видим.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Разбила једно јаје, додала першуна, соли и бибера. Измуљала све то у равномерну масу и помислила на маму, која те је научила да правиш фаширане шницле. Онда је он отишао на ниво у »Балкан«.
Онда се он вратио из »Балкана«. Како је напољу? Хладно. Опет фаширане шницле! — казала су деца. Оставите маму на миру! — рекао је. Онда сте ручали. Онда је он зевнуо и отишао да спава, а деца у биоскоп.
— рече са гађењем. — Колико јој је година? —Девет — одговори мајка. —Кога више волиш — упита нервозно — маму или тату? Дете је неповерљиво ћутало. —Кажи: обоје! — рече отац. —У који разред идеш?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Стрицу Ниџи долазили су српски добровољци, амерички рудари и некакви досадни глагољивци који су „гањали политику“. Маму су обилазиле куме, прије и наше расквоцане тетке и ујне с торбицама пуним дарова: ораха, јаја, сувих крушака или бар
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А шта да кажете за онај њен чувени коментар о сахрани Параскеве Фурњајић, када је приупитала маму колико је на погребу било венаца! — Свега два ... казала је маман. — Онда боље да није ни умрла!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Да је жива, данас би је везала, а она би ми дала поклон... Ко ће њу сад везати?... Анђели?... Они ће маму да вежу данас а мама ће се сетити мене па ће плакати... Зашто нисам и ја тамо?... (Стреса се од зиме.) Зима...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Одједном се отворише врата, тата утрча љут, суров, страшан као што обично изгледаше последњих дана, дохвати маму за косе и викну... А на вратима стоји она друга тета, неваљала тета, подигла нож у руци па страшно гледа маму...
А на вратима стоји она друга тета, неваљала тета, подигла нож у руци па страшно гледа маму... »Хоћу ли ?« — пита тета махнувши ножем... »Удри!« — одговара тата...
нећу! ... Заклела сам се! ...« и у исто време осећа, како би славно било наћи маму где насамо, да не опази тетица... — Нећу казати... нећу! ... жива ми тетица!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мајка је најлепши осмех живота, и не треба се љутити Ако понекад нешто и згреши. Додуше, понеку маму требало би упутити У то: како да се смеши. КАКО ТРЕБА С ОЦЕМ Хтели не хтели, оца морате волети.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у њене очице да сазнам: да ли и колико разуме о лицима и стварима око себе, она је знала сасвим мало, познавала своју маму и тражила своје следовање онда кад је осећала глад.
— Битанго, џукело, наказо! Исквари ми пук, наказо! Зашто си на рапорту, маму ти коцкарску? Говори зашто! — П... п... појма... п... п... пуковниче...
— Кога имате овде у Београду, госпођице Тања? — Маму. — Вас две? — Да, да. — Ваш отац шта је био? — Ђенерал, гувернер.. — Ама ви мора да се мучите овде?
— рекох. — Мама! Како мама? — Ваша. — Ја немам маму. А то што сам тога тренутка видео у њеним очима као да није била жалост, него питање у чуду: је ли могуће да има још
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би Маја, на оно навадно запиткивање: „кога волиш, маму или тату?” одговарала: — тату колико и маму, маму колико и тату! — кратко сам пресијецао: — „не, Маја! Не смијеш тако!
Кад би Маја, на оно навадно запиткивање: „кога волиш, маму или тату?” одговарала: — тату колико и маму, маму колико и тату! — кратко сам пресијецао: — „не, Маја! Не смијеш тако!
Кад би Маја, на оно навадно запиткивање: „кога волиш, маму или тату?” одговарала: — тату колико и маму, маму колико и тату! — кратко сам пресијецао: — „не, Маја! Не смијеш тако!
— кратко сам пресијецао: — „не, Маја! Не смијеш тако! Мораш вољети више маму, она то несумњиво више заслужује”. Долорес се бунила: „Не ваља тако учити дјецу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али је најзанимљивија синтагма „маму њену”, коју Станковић није случајно ставио под наводнике. Очигледно је да су то изворно Софкине речи „маму моју”,
Очигледно је да су то изворно Софкине речи „маму моју”, које Тодора (сама та „мама”) може преузети једино у облику „маму њену”, а онда се у том облику поново појављују
Очигледно је да су то изворно Софкине речи „маму моју”, које Тодора (сама та „мама”) може преузети једино у облику „маму њену”, а онда се у том облику поново појављују у Софкиноме немом размишљању.
бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла што никако к њима не долази, што њу и маму њену оставља увек тако саме”.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Хо, дијете, па ти и оде, и српски заборави! А питај, богати, ту твоју маму, да ли она разуме то што причаш? — Сад је фрау Роза морала лично да одговара.
Жарко је једаред говорио нешто безобразно за тату и маму, не, нисам га ја тужила, не бих ни смела, него су друга деца то испричала оцу...
Агница би их ваљда све и волела... Ја, ја.. Али како само може мој тата да никада не спомиње моју маму! Моје маме је и кућа у којој седимо... Ништа за то не мари госпа-Јелка...