Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Био би зидар, да му не смета мистрија! Био би јахач над јахачима, да му не сметају седло, узде, мамузе и узенгије! Да му не смета јеванђеље, био би поп!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Јурату не заповеда полиција, ни варошка кућа, никакав суд, само краљевска табла. Сабљу може вазда носити, а и мамузе. Сад је све сломљено. Већ је мање за Рогозићем јагме, но Мица га неће изневерити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У колима, Павле је тако вукао за собом читаво благо: нове, хусарске, росијске попоне, куртке, чакшире, чизме, мамузе, какве је само Вишњевски имао. Неколико нових пиштоља, међу којима су била два францеска.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ Шамика иде у школу. Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди. Шамика је право материно дете.
Милићевић, Вук - Беспуће
ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно једнак.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На босим ногама блистале су му и позвецкивале поникловане официр ске мамузе. Придошлица се радознало заблену у замотуљак на столу, затим у командира, па опет у дијете и онда се збуњено обазре
А оне сам коње видио таман толико колико и ти. Затекли ме у пољу с овим мамузама на ногама. Шта ће ти, вели, мамузе, на босе ноге ако идеш поштеним послом? То ти се, видиш, назива отежавајућа околност, мој Васкрсије.
Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје мамузе и замишљено рече: — Сваком је бог дао неку радост, па и будали ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Капларе — обрати се наредник — послужиоце води код топова, а возаре у шталу. И паде команда, звецнуше мамузе, маса полегну и тресну ногом. — Добро је, војници! — поздрави их наредник. — Стараћемо се!
Жуљила ме јака, сметале ми чизме, тешка ми била сабља, саплитао сам се о мамузе... Али са извесним поносом посматрао сам оне две звездице на рамену, а војници су са неким страхопоштовањем пролазили
Јер ја носим две звездице и ту поговора нема. Мамузе су звецкале, сабља је тандркала о рогобатну калдрму и ја сам се прсио. Поднаредник... Бог!
— шкрипну зубима, онда се изви изнад шатора и повика: — Јанкуљ, Живуљ! У суседном шатору зашушта слама и тек нечије мамузе треснуше пред шатором. — Одите унутра! — рече им значајним гласом.
Већ су запамтили и своје место. Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац. Стотине очију упише се у мене, пратећи нетремице сваки мој покрет.
Ипак, поздравише ме, а један прошапута: „тобџија“ — и сви погледаше, чини ми се мрско, у моје сјајне чизме и светле мамузе. — Где је командант батаљона? — Право, па десно... Изворац, води господина наредника.
Померих се, и моје мамузе звецнуше. Оне као да се пренуше. Софија уздахну и настави: — Ивицу ашова завукоше испод поклопца. Нешто крцну...
— И то онај исти! — Разумем, госпо’н наредниче! — Одлази! — Разумем, госпо’н наредниче! — Звецнуше мамузе и каплар излете из шатора, па се упути право земуници где су били стражари...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ма какву моју силу? — Зато што имаш три поноситости; прву: на глави скрлетну круну као цар; другу: на ногама мамузе као татарин; а трећу: толико перјаница на репу — без икаква јунаштва да си икад учинио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Појахали су Сергије, Фјодор, Пера, Сима и један Рус, ордонанс. Сергије тражи корбач. Пера се тада сети да нема мамузе и захтева да се скину са његових чизама, да их привеже за босе ноге.
Иначе, сада на боловању на леђима Јежа. — Главу даје, ал’ мамузе не скида — дира га Коста. — Седи на кревет и, пошто немам виљушке, умачи прстима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
да је на школском испиту са Мразовићем и протом Поповићем био, ди је ондашњем молском учитељу приговорио зашто носи мамузе.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Вића је сув и штркљаст, он има необично кратак капут на струк, тесне, припијене јахаће панталоне, чизме и на њима мамузе. Подшишаних је бркова и има ћубу од косе над челом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа. Мамузе му ситно звече, А мач звони о степене... Он је дрхтô кад је стигô До мирисне собе њене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Напред је ишао сељак, за њим командир, онда ја, а иза мене ордонанси, са пушком на готовс. Нечије мамузе су звецкале, као прапорци. Командир застаде. — Чије мамузе звецкају? — Поднаредника Светомира — рече неко.
Нечије мамузе су звецкале, као прапорци. Командир застаде. — Чије мамузе звецкају? — Поднаредника Светомира — рече неко. — Дај ми твоју пушку!... Марш, животињо једна!
Марш, животињо једна! — издра се командир кроз стиснуте зубе. Зажалио сам тренутно што и моје мамузе не праве ларму. Али, и они што остадоше нису у бољем положају, тешио сам се. Овако ћу преко прве ограде у ноћ.
Куће се притајиле. Онај пас залаја. Ах, да сам у могућности, побио бих све псе овога света. Нехотично зарих мамузе коњу у трбух и он поче да потрчава. Командир се наже према мени.
Тада кроз ноћ одјекну команда, као крик: — Батерија галоп, маррш! Зарих мамузе. Ветар писну. За нама се занија батерија и као оркан полете. Ближимо се. Она ватра нарасте као огромна буктиња.
Коњ је бректао. Под другим приликама зажалио бих, али сад му још јаче зарих мамузе. Његов врат се белео од пене. Чуло се уједначено ударање копита о тврду земљу. Топал ваздух ме је запљускивао по лицу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
кремење, половина од машица, доња коњска вилица, јагњеће крзно, точак са колица и са шиваће машине као и неке огромне мамузе, затим неколико потковица, обичних и „турских“, па разне куке, ланци, кутија од сата будилника, неко старо прошупљено