Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Како ће свеца сликати крај појате, на кориту, еј? — Иди па види ако мени не вјерујеш — мамурно прожвака старчић. Дјед се неодлучно узврпољи стојећи у мјесту: ко ће ићи привиривати у један тако посвећени посао као
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А од кукурикања до фењера све је исто било: мамурно и мучно. У исто време и увек исто кукурикао је кафански петао. Језа га је пролазила од тог усамљеничког кукурикања.