Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И све је то био пород,3 породица једног красног али и врло похотљивог пáтка. Та га је мана тако компромитовала да је већ ушао у пословицу у селу: »Лола к’о попин пáтак!« рекли би обично за извикана човека.
Африка
Једина веза са светом за Зегеле је ова уска стаза која долази из Мана. На колибама су сасвим шиљати сламни кровови, округли зидови од набијене земље, уласци тако ниски да се само на
И да није ових сведочанстава о људожерству у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај тела једног тамошњег црнца када га белац сретне, његов дивљи скоро
Много сам мислио о томе! Ево предела, кроз који пролазим сада, и који не уступа лепотом ништа пределима око Мана, или Горње Волге, и Судана на Нигеру.
Африке, бескрајне прина Комои; Африке, чедне и чисте, наге, око Банфоре; Африке, дивље и луде око Мана; Африке мистерија у Куликору и Африке ропства на Гореу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Излазила је накрај, ћутке, са оним што је добијала од њега. Морао је само да јој издржава фамилију. Једина јој је мана била то да, о фамилији, много прича, и брине.
Теодосије - ЖИТИЈА
Богомудри Сава био је много дана приман од цара као мио гост, и када је све рекао цару о мана стиру ради чега је послан, цар му је сву молбу испунио и обећао да ће му дати ако што још буде хтео молити.
Дошавши у Лавру светога Евтимија, и у мана стир Светога Никона, и манастир Светога и великога Теодосија Општежитеља, тако учини и у њима и у свима светим местима
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У многим етички обојеним пословицама које деца слушају од малих ногу као вредност уздиже се истинољубивост, а као мана жигоше се лажљивост.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Лак и слаб у појединим тренуцима свога живота, са доста крупних личних мана, он има једну велику врлину: искрено српско родољубље, које је подједнако показивао и као песник и као црквени човек.
Он је у своје комедије унео свој стваран и снажан таленат. Извесно, у његовим комедијама има много мана. Пре свега, он је сувише моралист и предикатор, и личности представља и интригу води ради поучнога свршетка и
Поред свих својих мана, Костићева драма је књижевнија но позније драме исте врсте. Личности су сложеније, језик књижевнији, сцене су од
У Чудном свету он изучава тај процес распадања на селу, у сељачком свету. Патница, која је, поред свих својих мана, најпотпунији његов роман, дело његове књижевне зрелости, сума његовог животног искуства, синтеза његових друштвених
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Светислав Вуловић означава знатан напредак у пословима које је радио. Он има својих мана: он нема моћи да се усредсреди на једном предмету, и расипа се на више страна и праваца; хотећи да ради све периоде
Али та његова врлина била је у исти мах и његова мана: он се сувише, без контроле, и без довољно доказа, поводио за својим мишљењем, и са много предубеђења, духовне
Али Стефановић има мана које врло јако опомињу на Лазу Костића, чији је он обожавалац и један од врло ретких бранилаца.
Он има својих мана и недостатака. Он је пре свега једнолик, доста уског видика, своди свет и људе на једно једино осећање, на љубав, и у
Роман Дошљаци су његово најбоље дело и један од најзначајнијих нових романа српских. Роман има својих мана: мешавину између једног социјалног романа са тезом, врло спорном уосталом, и личне, аутобиографске сентименталне
Његово дело има својих знатних мана, које одају још млада човека у животу и новога писца у књижевности: ту је мање дата реална и истинита слика једне
Из те његове врлине излази и његова главна мана. У жељи у све да уђе и све да објасни, он се често сувише зауставља на појединости, дуби је, усредсреди и пажњу и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 37. Сваком сину сузно око, Свак угледа — али кога? Свак угледа тебе, Ђоко, Свог сокола премилога; Јесте теби мана доста, Ал' ова ти слава оста. 38. Твоја слава, твоја дика, Ти тад Србу срце врну. „За мном, за мном!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Али нико није савршен — казао ми је још његов шофер. Има и он својих мана! На пример, када га возим, не смем ни за живу главу да укључим радио, јер чим случајно чује да свира неко коло, одмах
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Једина мана — признајем грешан — много сам јешан! ПОЗИВ Рођена куцо, врати се кући, нећу те више, никада тући! Моли те, куми,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
проси, Мара се поноси: “Нећу, царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла,
царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла, Сестру нема с којом би певала,
за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла, Сестру нема с којом би певала, Мајку нема, разговара нема!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе. На тебе људи мане казују: Прва мана — блијед, преблијед, Друга мана — танак, претанак, Трећа мана — висок, превисок«.
« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе. На тебе људи мане казују: Прва мана — блијед, преблијед, Друга мана — танак, претанак, Трећа мана — висок, превисок«.
На тебе људи мане казују: Прва мана — блијед, преблијед, Друга мана — танак, претанак, Трећа мана — висок, превисок«.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
ту нема биљног света, ти створови немају за храну ништа друго до опет живе организме, или остатке од ових који им, као мана с неба, падају из виших морских слојева.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Да, драга, старост пре времена стиже, С поворком црном недуга у мана, Не осећамо ни сласти ни гриже, Ни свежи полет из младићких дана.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
а у тој прилици постаде и приличан педагог, јер та се вјештина лако стече кад се човјек живо опомиње недостатака и мана својијех учитеља у дјетињству.
Љубав така која жену узвисује из њенијех прирођенијех мана, те је поставља на пријестоље најузвишеније, или, ако је погазе, често је снизи до најнижег гада.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оно што је у питалицама понајјаче и највредније, јесу духовита уочавања људских слабости и мана. Обично се односе на наше људе и крајеве.
народу, породица породици, а и да не говоримо о ругалицама на рачун физичких и психичких, моралних и материјалних, мана и недостатака, како појединаца или струка и професија, тако и њихових сталежа, или и самих других народности.
— Што је више брдо, то је дубља доља. — Зло с добрим сусједује. — Добру коњу сто мана, а рђаву (само) једна. — Што је добро, на око и зло иде. — Пре буде од добра зло, него од зла добро.
— Не би било добро, да је увек добро. — Добро се не позна, док се не изгуби. — Доброме хату сто мана ваља, а рђавоме једна не ваља. — Онај ми је брат који ми је добру рад. — Добро се дрво на пола цепа.
по лубину — по леђима, или по ребрима или по трбуху (Вук) лужина — луг љеља — краљица из духовског обичаја магања — мана, недостатак маја — редуша мајдонос — в.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Притом чувајте се да му ништа не дате у зајам; то му је сва мана: узајмљује, пак неће да врати. И док се год добро с ким не познате, чувајте се свакога.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ти ходиш мирно, гладиш своје седе, Излишна врлино у оргији мана, Као тужни мирис увеле резеде. Као стара песма у добу канкана.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На сваком ћошку побјегнем сам себи с ланца. Стално ми се мрси и прекида нит. То ми је стара мана, још из дјетињства. Вјечито су ме корили због те „нити” и због непрестаних дигресија.
У том и јест њена чудесна љепота. Стид од једноставности, од наивности, тешка је мана. За човјека уопће, а за човјека-умјетника поготову. За овога, вјероватно, најтежа од свих.
Ћипико, Иво - Приповетке
Окуша, мљасне, преметне језиком и избаци. —Ово је отров. Смрди! — мрштећи се, пљуну. —Је вама, а њима је мана божја!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
имају извора у његовом нешколованом, некултивисаном и недисциплинованом духу”; „Стил је, углавном, његова главна мана; а он је, да кажем једно своје скорашње уверење, најглавнији елеменат једнога књижевног дела”.
композиције, то је он сажето казао овом реченицом: „Ни композиција није његова врлина: несиметричност је њена мана”. Затим ближе објашњава шта би била та несиметричност.
И у томе је ваљда најкрупнија мана романа, која једнако покреће недоумице код читалаца као и код тумача. Нечиста крв, једном речи, није роман о
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Шешир скидам — не пред кипом (На кипу је доста мана), Шешир скидам пред споменом Узорита великана. „Ој, Петефи, ретки створе, Ти слободан метеоре, Ти с’ живео за
Ал’ нађ’ ми друге која нам груди На шири, дубљи уздисај буди. Нека их, нек’ ти налазе мана! Ти стојиш јача од свих романа, Јер ко би данас с романа плакô? — С тобом у руци и то је лако.
Једна ти мана — за сиротана, Кечиго драга, много си скупа; Скупо ј’ и оно винце достојно Ком’ се „подоба“ да те окупа.
Петровић, Растко - АФРИКА
Једина веза са светом за Зегеле је ова уска стаза која долази из Мана. На колибама су сасвим шиљати сламни кровови, округли зидови од набијене земље, уласци тако ниски да се само на
И да није ових сведочанстава о људожерству у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај тела једног тамошњег црнца када га белац сретне, његов дивљи скоро
Много сам мислио о томе! Ево предела, кроз који пролазим сада, и који не уступа лепотом ништа пределима око Мана, или Горње Волге, и Судана на Нигеру.
Африке, бескрајне прина Комои; Африке, чедне и чисте, наге, око Банфоре; Африке, дивље и луде око Мана; Африке мистерија у Куликору и Африке ропства на Гореу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Узми само Војина. Од ране код Смедерева, не види на десно око, нити чује на десно уво. И поред тих мана, он је осматрач. А тамо млади, здрави људи шетају римским улицама, као да смо у времену мира.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Триста ти му мана нађу није л им по ћуди, Све из љубве к чаду своме, макар да полуди! Вас ја зовем у мој совјет, заљубљене младе, Вас,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мом је брату, што је у жандарима, име Мане, а у самом нашем мјесту има пет-шест Дана и Мана. Судац: Па ти, Давиде, ниси, како видим, будала? Давид: Ко каже да сам будала? Судац: Не каже нико, него...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Пазите, чудно сам вичан: јед, пелен ли ми од вас, или мана; мртав од ваше руке, или жив — не зацели се, не озледи ова рана.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, ѕ. в. ж. ог.) и перућина (БВ, 16, 401). Угљеном од л. лечи се жива рана (СЕЗ, 13, 358), мана срца (иб., 366): пије се у води код болести стомака (СЕЗ, 14, 225); посипају се њиме ноге кад се много зноје (СЕЗ, 19,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Збогом Клеопатро, ти савршена и хармонична збирко свих женских чари и свих женских мана. Радо бих још причао о теби, о твоме бегству из Рима после смрти Цезарове, о твојој пребујној љубавној вези са Марк
У овој природи све изгледа чаробно, па и сама железничка пруга. Некада, као млад инжењер, налазио сам јој мана, а сада ми она изгледа као дело богова.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Истина, од оне несреће јој је остала мана, и што је старија то јој све више смета... Хајде, полако, даће Бог да буде боље, ако и не сасвим добро...
У њој има нешто кротко... Мана њена на лику је непријатна. Али она се губи; сами сте ви мене упозорили на то. Полечићете је још мало, и оздравиће од
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— но ја трагедије више не пишем. Да моли каквог волшебника да је у другу фигуру претвори? — али код ње није мана само образ, који се може од црног да је бео или румен начинити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно се смејало слабостима као и врлинама, јер су људске врлине често веће слабости од њихових мана. Оно се смејало узвишеноме као и униженоме, јер узвишени је често мање душе од онога кога он са висине погледа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— врста чутуре, винског суда Маћедонија — (у песми:) Србија или држава Немањића маћи (војску) — кренути махана — мана маха стамболија — украс на глави (по Костићу), зобница (по Вуку) маштрава, маштрафа — мали бакрени суд меана —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ово ће бити мој насљедник, пазите што вам кажем. Једина Мачкова мана била је та што је почео мало с висока гледати своје старе другове, све сем Јованчета, вође дружине.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НЕБО ПЕРСИЈСКОГ ЦАРА КОЗДРОСА 151 ДАНИЛ 152 ВОЈСКА ВАЗДУШНА 153 ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА 154 МОЈСЕОВ ШТАП 155 МАНА С НЕБА 156 ЛЕСТВЕ ЈАКОВЉЕВЕ 157 ЗМИЈА ОД ТУЧА 158 МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА 159 СЕДАМДЕСЕТОРО БРАЋЕ
Море ће се пред тобом раздвојити и фараон-ђаво у њему ће утонути. Мана за јело кано киша с неба спадати ће ти и из камена вода истицати и Амалик сатрти се не исто само с оружјем
слатка, лепа ка медовина, посукта нагло из камена и пише сви ону воду докле онде преседише с одморањем се од путовања. МАНА С НЕБА У пустињи при Мојсеју што је с неба пуштао Бог Израиљма ману једновиђену, а у усти жваћући им, како је који
а у усти жваћући им, како је који што зактевао јести, и нашто би мислио, — оне сласти и окуса и бивала би му мана.
Ево свећњак, — на њему да светли горућа свећа. Ручка ја — нек се саспе и сручи се мана. Ја постења — може лећи младожења. Царска сам столица — не ка седне цар. Црква сам — да улезе архијереј.
Ако ми се што находи мана и од кога се пориче јер сваким временом, рано, позно ли, нисам удиљ на црковној служби или се кад што о чему забавим и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте, и раде. Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју
мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.
је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана кад је ту исту песму пред њим запевао. Зато је више није певао пред мајстором.
а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...
ГЛАВА ТРЕЋА Она је помало и наставак главе друге. У њој је гаље испричан један моралан удар који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.
студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.
у кући Мана кујунџије несрећа. Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду. Јевда као убијена, а Мане зловољан.
Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије. О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала
Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилаку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени. Пита их шта оне мисле.
Не знајем си што се работи и збори по чаршију... Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега... Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...
До дућана Мана кујунџије — оног првог у првој глави описаног дућана, у који је мајстор—Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао —
и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.