Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Видео сам да се она ћелија у којој је архимандрит становао сучељава са брдом које се на левој страни манастира диже, а губи се у големим планинама Честобродичиним.
— мислим сам у себи — Зар она неће доћи? — Већ је и „достојно“ звонило, и сад се тек, с оне стране манастира, у загаситом зеленилу, указа Стана у своме белом зубуну, за косом црвен цветак, а око врата онај грчки дукат сјаји се
„Е па збогом, побратиме, ја одох!“ Од то доба ретко да је одлазио кући, по вас дан лута по планинама или се шуња око манастира, некада, опет, по три дана пије у манастирској механи; људи су га већ научили, па га нико ни за шта не пита.
Ако га што запитају, он само ћути. Жена му такођер не избија из манастира, цела околина већ зна зашто. Можда и мој побратим зна, али он ћути.
он мету узду на коња, потапка га по врату, пребаци уздицу преко свога лакта, и ми пођемо лагано, ногу пред ногу, пут манастира... Кад су први зраци сунчеви обасјали Честобродицу, видели смо, дубоко у подножју планина, како се манастир бели.
Па какве су школе биле, онаки беху и учитељи: неки је од њих утекао из манастира, други, опет, није добро испекао занат, а био је нешто мало писмен... Е, тога су одмах узели за учитеља.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И ако то није, он је ништо спрама мени.” Онај што пролази онуда, је ли то архимандрит манастира Н? Зар не знаш? Он је сад епископ Н-ски ... Пак зар зато он онако главу диже и окреће као Креуза на театру?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни други̓ учени̓ људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин Немцу не
Зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни други̓ учени̓ људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин Немцу не верује.
Хтео је Јаков око манастира бусије правити, па онда с Турцима бој заметнути и онде и̓ дочекати, но Недићи нису хтели, него изађу даље к Лешници и
Монастир сиромашан, ћелије малене и ниске. Велике рудничке планине до манастира притисле, и једва човек с коњем дође а кола никако; нас шесторица и шест момчади једемо оно мало калуђерског брашна,
Немци су седели у Шапцу а шабачки кметови тајно су купили понешто арача и, кријући од Немца, по игуману манастира каонскога Макарију, у Зворник Видајићима пошиљали.
А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре. У то исто време дошао игуман из манастира Боговађе (Петровић) Василије (Жарко). Овај Василије био је родом из села Паљува нахије ваљевске.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дај да се зађе опет у Космај. Препречи код Кастаљана, старог некаког манастира, и зађе у Космај. Тражи, врзај — ништа! Изби већ горе наврх Малована до Вилиних корита.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јесте, нано. — А откуд ти знаш да је кеса подметнута? — Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!... Јаој, мајко моја! Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!...
Африка
Тигањ удара право у зид. Кад изиђем из манастира, сви просјаци у прашини, сви дроњави Мароканци које сретам, изгледају ми онако исто лудаци као што су ови.
Црњански, Милош - Сеобе 2
при доласку у Темишвар, у очекивању даљих сеоба, били су се населили у једном трактиру, који се налазио преко пута манастира фратара пијариста. Тај трактир се звао „Златни јелен“, а био је пун официрских породица и глумица из Театра.
Агагијанијан је знао да је тај човек, калуђер, из манастира Ходош, и да је у Беч дошао манастирским послом, па је, манастирске, новце, профућкао, и остао.
Честњејши Исакович је, међутим, прилазио трактиру, слободан, кракат, лагано, на другој страни улице, поред зидина манастира, а није се могао, из трактира, видети.
И штала. Није прошло ни сат времена, а кола, за Павла, стајала су пред уласком у трактир, у сенци, манастира, прекопута. Честњејши Исакович одлазио је тако, из Темишвара, иако га је фамилија задржавала и молила да одлазак
у то време, била сиромашно насеље сербско и тек је била почела, после ратова, да се опоравља, али је, због оближњих манастира, била чувена и поносита. Кућа капамаџије била је од набоја, али је имала дућан, у левом ћошку, а тај је био у цигљама.
дозволио да се још једном појави, у ставу молиоца милости, за Божичеву ћерку, он би предложио да га одведу сутра до манастира, где се то невино девојче налази, у затвору. Да је види – па да је изведу.
Ана је, једно вече, рекла да би Павла требало одвести до манастира, да му се очита молитва, а требало би, кришом, наћи и неку прилику, да га понесу на бајаче, да га обају.
Те цркве на брегу, чији су торњеви сећали манастира, које су били пренели из Сервије, у Фрушку гору, као и руку цара Лазара, биле су толико пуне златних икона, драгог
Теодосије - ЖИТИЈА
светога оца нашега Саве, првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан, јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира У сиромаштву свога знана, из убогог дома ума мојега
што је испричао преподобни Доментијан, јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира У сиромаштву свога знана, из убогог дома ума мојега немајући ништа да изнесем на трпезу доличну вашег достојанства,
Запиташе га: — Ко си и из кога си манастира? А он одговори: — Ученик сам оца Макарија, од кога сам по потреби био послан у манастир Свимен, а настојатељ
А он одговори: — Ученик сам оца Макарија, од кога сам по потреби био послан у манастир Свимен, а настојатељ манастира и братија задржаше ме, да по мени пошаљу хлебове старцима који у пустињи посте и ради Христа страдају.
дошавши донесе им поздрав од игумана и од братије, и замоли их да узиђу у Лавру и да се одморе, и говораше, узмите од манастира све што вам је, потребно. А они, свирепи, послушаше старца, поставши весели и мирни.
они варвари уђоше са старцем у манастир, и пошто су били љубазно угошћени и примљени од игумана и братије, и узели од манастира што им је потребно, пустише преостале заробљенике, који су били са светим.
И са велике цркве скиде камене плоче и њу покри оловом, као што се види и до данас. Свршивши све ово у унутрашњости манастира Ватопеда, рече: — Ако Бог који гледа на ме погледа и да ми да видим овде господина оца мојега, уселићу се с њим у
Игумани од манастира и преподобни људи из пустиње са богоносним оцем протом, сви долажаху да виде преподобнога, јер им је од почетка са
— И опет дадоше у манастир много злато, и купише од манастира осам адрфата, да се сваког дана док су живи даје, да они који к њима долазе, и страни и ништи који долазе, купљени
Преподобни Симеон посла богоноснога Саву да све јави њихову пријатељу цару Алексију о утврђењу манастира, да га назове царским манастиром, те да њиме не влада ни прот нити ко други осим цара.
Јер од почетка много злата дадоше за подизање тога манастира, и купише многе метохе и насеља, и дозидаше обнове које су требали, и ови су их због тога сматрали као своје ктиторе,
У Гори Светој, у области твога манастира, на том и том месту, потражићеш и наћи ћеш два скровишта злата, која узевши све што ти је у Богу потребно устројићеш.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они су донели традиције негдашње Србије, одрасли у сенци њених цркава, манастира и градова. Под узајамним утицајима ових досељеника и старога становништва, које је живело у особито развијеним
Напослетку ћемо поменути да су се око манастира и у турско време држали народни сабори и да се око њих налази у народу на вишу оданост цркви и српској народности, на
Већина лепих цркава и манастира старе српске државе су у овој области: Грачаница, Дечани, Бањска, Пећка патријаршија итд.
На брду изнад Мавровских Ханова често се скупља становништво око рушевина једног манастира, близу кога је света вода, „водица“, којом се умивају. и лече. Сви су прожети неком старом и дубоком побожношћу.
Од извора па до манастира Св. Јована Бигорског нигде нема равни око реке. Дубока 300—400 метара Радика се усеца у палеозојске шкриљце у које су
Једино долина Жрнонице има блаже стране. Пре него што се дође до манастира Св. Јован Бигорски нема селâ у долини Радике она је сасвим пуста.
Њихова су села Галичник, Лазаропоље, Тресонче, Селце, Росока, Сушица, Гаре и Осој, а има их још на Радици, око манастира Јована Биогорског, где су ретка села чисто хришћанска, као Битуша, Горње Косоврасти и Горње Мелничане, док остала
Огромни иконостас манастира Св. Јована Бигорског, израђен пре 110—120 година, дело је два мајстора из Осоја. Неки од ових дрворезаца дали су врло
године кнез Милош Обреновић, а друга два 1850. године Кара-Ђорђевићи. Најпознатији калуђери овога манастира су били Мијаци. Божја служба се у њему увек служила на словенском језику, и пре него што је основана егзархија.
Овде се, око манастира, одржао хришћански живаљ чак и преко дрима. Све ово показује велику улогу коју су имали Мијаци и њихов манастир у
Мијаци причају, да је одатле војвода Дамјан отишао у бој на Косову. Имају и песме о зидању српског манастира Хилендара у Светој Гори. Свака породица има славу („службу“). Средиште мијачког духовног живота је манастир Св.
У њему је врло стари поменик, ванредно лепо писан на пергаменту, чувен са своје израде, у коме је историја овог манастира; у њему се помињу само српски владаоци од лозе Немањића и српски архиепископи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
толико и толико за звона, толико и толико за слику блаженопочившег цара Уроша Нејаког, толико и толико за оправку манастира и, најпосле, толико и толико за патријархове монахе. При том је дубоко уздисао, док су они мирисали босиљак, све чешће.
свој грех са снахом, код епископа Ненадовича, и да га је онај тешио, с њим пио, примивши и кесу дуката за оправку манастира, то му се чинило да се догађало на неком другом свету.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За велможе које говоре да за Уроша није било господства, ни златних кондира, ни манастира. За људе кратковиде и ускогруде.
ловци скупљају рогове јеленске, преписују ти дијаци јеванђеља, сликари дарују иконе и фреске, ковачи кују двери манастира, у кадионице тамњан точи смрека, златна кандила ти искивају тује за жир ти се једино молим, жира у шуми под гранама
О ПТИЦАМА НЕБЕСКИМ Да се игумани манастира и калуђери огрнути расом о птицама небеским брину, да зими хране пометене вране што се снежним пољем купе и
ЗА КАЛУЂЕРА За калуђера дечанског манастира, калуђера који под распећем у диму и у мирису свеће нагнут над библијом о љубави само места бира.
За оне који причају гласно шта су видели на царском друму и иза зидина манастира, за себре који се сулудо роте против велможа, који без копља и без ножа налећу на перне буздоване, за непокорне који
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Хоћу, ако бог дâ! Вријеме је већ. Од Тројичина дне нијесам био, а тада као и да нијесам био, јер из манастира не смједох никуда, бојећи се да ме не убију Бајице. Да знаш само куда сам залазио, докле стигох у манастир!
Пред главнијем уласком манастирским бјеше гумно. На пушкомет испред манастира издизаху се на равници под снијегом хумчићи, гомиле од рушевина старог манастира и дворца Црнојевића, које разори
На пушкомет испред манастира издизаху се на равници под снијегом хумчићи, гомиле од рушевина старог манастира и дворца Црнојевића, које разори скадарски везир Сулејман-паша (1690).
Млађи су га радо слушали и хватали у лажи. Иво бјеше родом из околине приморског манастира Стањевића, који је у оно вријеме био у црногорској граници и где су владике радо проводиле зиму.
досетака и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног љетњег дана пред вече изиде владика из манастира на гумно и сједе. Како се бјеше дубоко замислио, а имађаше у руци њеку кутицу, стаде је пребацивати из руке у руку.
У тај мах бахну на дворишна врата Ђорђе, игуман манастира Острога, људина необична раста, лика и ношње. Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни сав отвор.
у цркви тесано четвртасто камење, а на олтару, позади, лијепо израђен двоглави орао Црнојевића; знајући за постање манастира, Јанко замишљаше како је била лијепа стара грађевина Црнојевића!
Он се прекрсти. Сви се прекрстише. Онда пођоше брзијем корацима... На пушкомет од манастира затутњи грозд пушака. ВИИИ На Сретење истицаше рок службе војницима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За осам година укинуо је 700 манастира и растерао 36.000 калуђера и калуђерица, манастирска имања одузимао и преносио на добротворне установе и школе.
цркву, ограничавао власт владика, извесне спорове преносио на грађанске судове, хтео да у корист школа укине неколико манастира, и против њега је устала српска јерархија као и непросвећенји слојеви народни, који су у свему томе гледали почетке
И он тајом остави занат, родбину и завичај, и 31. јула 1757. године закуца на врата фрушкогорског манастира Хопова. Хоповском игуману Теодору Милутиновићу, родом Ваљевцу, допадне се бистар дечко који је већ лепо знао читати,
2. новембра 1760. он одбегне из манастира. Ово бекство младог ђакона из манастира било је, по речима В. Јагића, за српску књижевност оно што је за муслиманство
2. новембра 1760. он одбегне из манастира. Ово бекство младог ђакона из манастира било је, по речима В. Јагића, за српску књижевност оно што је за муслиманство било бекство Мухамеда из Меке у Медину.
29 Жеља к »ученију« која га је из манастира извукла, гонила га је напред. И када је уштедео колико је мислио да му је потребно, он се понова отисне у свет.
Од свију црквених рефорама Доситеј највијше полаже на укидање манастира и калуђера, што је Јосиф ИИ увелико и с успехом изводио у католичкој цркви, а у маломе и безуспешно покушавао у
«) Иначе миран и питом, Доситеј никад се није тако жестио но када је доказивао »бесполезност манастира у опшчеству« и преживелост и бесмисленост установе калуђерства. Животъ и приключенія је у првом реду ради тога и писао.
Животъ и приключенія је у првом реду ради тога и писао. Он је за укидање манастира и калуђерског реда и тражи да се манастири претворе у школе, где би се за свештенички и учитељски позив васпитавала
За време аустро-турског рата 1788—1791. служио је као војни капелан и становао је у Шапцу. 1796. постао је игуман манастира Фенека, али дошав у заваду са грубом и распусном братијом, оде 1798.43 за српског свештеника у Трст.
Ракић је поред тога написао још један цео низ разних књига: једну историју манастира Фенека, историју царског града Јерусалима, која је доживела два издања, црквене проповеди, један спев о победи
Од 1813. почињу се опет штампати у Бечу, у штампарији Јована Шнирера, а од 1822. у штампарији јерменског манастира мехитариста. Од 1823. у штампарији Брајткопфа у Лајпцигу се опет штампају српске књиге. Од 1826.
Милићевић, Вук - Беспуће
заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у
И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, браће и дјетињства,
причања старих људи да та црквица бијаше сазидана на рушевинама једног, од Турака спаљеног и са земљом сравњеног манастира, чији се темељи познаваху у трави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
| Срећне смо ми, срећне кћери српске И све девојке влашке и мажарске; Нећемо се више бојат’ манастира Нит божијег одрицати мира. Љубов чисту нећемо гасити, Нит’ јестества законе газити.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у сумрак, да преспавам на другом месту, као они што узимају за свој подвиг пешачење, и читавог живота иду од једног манастира до другог, да нешто пораде и помогну, па опет штап у руке и крену даље, затварајући круг пребивалишта у следу ко зна
сваком суштаство прасушаствено Од белог камена до царског дрена све је притиснула сила плача У кругу од манастира до најбољег мача плакање свештено и плачеви жена Плач је од једног трептаја и трена стоји као здање изнад свих
Црњански, Милош - Лирика Итаке
кроз три дана, позват у болничку канцеларију, где ми је саопштено да одлазим хитно у једну болницу у Бечу, у болницу манастира Кћери божанске љубави, где, веле, имам тетку, католичку калуђерицу.
А пошто српских женских манастира у то доба није било, и веру је променила. Отишла је у католички манастир у Сарајеву, а сад се налазила у Бечу.
Појавих се, тако, новембра 1915, опет у Бечу, али не у свом пансиону него пред вратима једног женског манастира (Тоецхтер дер Гоетлицхен Лиебе), који је био манастир у приземљу, а на спрату болница.
Увече сам могао да идем код ујака, или у позоришта, и свуда, а кад бих се у зору појавио пред вратима манастира довољно би било да викнем „дер Неффе“ („нећак“) и врата би се отворила. У Галицији сам видео рат.
Један мој млади пријатељ показивао је, овде, малог анђела, дрворез, из једног од наших најстаријих манастира. Сликари, и најбољи, и најмодернији, стрчали се да виде, и сад све ревије ишту чланке о том, и о нашем старом живопису.
Његове главе имају мир, вечност и тврдоћу камених, насмешених глава из брдских манастира са Хималаја. Липшиц, његов антипод, као да претерује нешто грчко. Али не онако дивље као Бонар.
Говорио им о нашим анђелима, на препуклим зидовима манастира, који имају дубоке, велике црне очи, што пламте. Мало сам их увредио и, зато, пустио да проспу на мене најновије
Очи се уморе од мрака, висина и врхова, и трепере. Около, свуд, тесне, мрачне улице, пуне ђака, школа, манастира и калуђера.
Иза једног ћувика, девет гробова. Мало даље, код једне црквице, опет два. Пут води до старог манастира Палео Кастрице, који је сазидан у XИИИ веку на огромним, феачким, стенама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Између њих нарочито се прочуо чича Пера. Њега је знао цео наш округ, а знала га је и већина наших манастира. Ко ти није добио од њега какав паметан савет, или ретко семе, или чуо занимљиву причу из његова путовања, или дознао
Да би бар избацио из главе мисли о кући и селу, чича Пера се рано крену из манастира, те да бар код куће може који часак посветити усамљеном размишљању о овоме случају.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звоне звона с тужног манастира.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца. Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча. А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У толико и ђакон дође, носећи крст, јеванђеље и двоје свијеће. За ђаконом изађе из манастира перјаник један и тај отрча, као звијерац, пут Бајица. Велико звоно на манастиру зазвони.
У то слуга један из манастира, гологлав упути се ка њима. Ђакон, како га видје, живијем кораком оде му у сусрет, вичући: „Готово, је ли? Пипо?
Човјек је ступао лагано од Бајица. Њих два бијаху већ близу манастира кад их угледаше. Ђакон се одвоји, па им оде у сусрет. Владика се устави.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); б) едификативну (грађевинску) (о зидању градова (Град, Градиште, Градина), кула, цркви, манастира, џамија, ћуприја (мостова), воденица и др.); в) метеоролошку (о дуги, бабиним јарчевима и др.
где има доста, оданде није греота украсти!). — Приповеда се како је архимандрит од некаквог манастира заокупио сиромаха човека, за кога је знао да је мајстор украсти, да му пише ждрепца.
По том човек отиде, па ухвати најлепшега ждрепца из ергеле онога истог манастира, и доведе га кријући, те пише архимандриту, уверавајући га да је баш из препуна чанка, и да се не боји да ће га ко
— Приповиједа се како је одила мајка и кћер на завјет у некакав манастир, па, кад дошли до близу манастира, удари киша те мајка прва загрне зубун, с њим се покрије по глави, а уз зубун подигне и кошуљу.
Кад то види шћер, и она исто учини, и тако идући дођу до манастира; но кад их виде ђаци манастирски, почну се смејати и гледати.
— Приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је ударио поред неког великог манастира. Да падну кускуни с неба, вујашу би се о врату објесили.
Зидање манастира је напредовало. Оба свеца журила су: ко ће први да буде готов и да тада повуче за уже. Међутим догоди се да однекуд
Зато су, по народном веровању, ова два манастира на Охридском језеру остала недовршена. 6) ИСТОРИСКЕ ЛИЧНОСТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ Срби приповиједају да је Дечански краљ
уступите, растурите се, разнесите се, као прах по путевима, као ветар по гори, као сабор из манастира, као пазар из чаршије; усту! — уступите, анатемници!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији овој Светог Саве.
било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира спомена ради, свећа светом Сави, уља 60 литара. А за све друго остављам на вољу игуману и свој братији.
Потом, опет, овакво правило дајем да бива: да се окупе игуман светог овог манастира са свом братијом и да бирају мужа богобојажљива који је подобан живети у ћелији у месту том.
“ (ІІ Кор. 13, 13) СЛОВО 2 О наслеђивању светог овог манастира преподобним оцем нашим Симеоном и Савом смерним Благослови, оче!
Ако ли се неко не приклони томе, требало би га и из манастира одагнати и одрезати као загнојен уд и уклопити и одбацити као тешко залечиву или сасвим незалечиву рану.
његовој, лепо је да кажемо и о оном што је најбоље за тело његово, и о храни узаконимо и о другом животу у саставу манастира, о чему треба не мање да мисли онај ко хоће да умножи свој манастир.
препоручљиво и пристојно, и даље бочи и препире, и после друге и треће поуке непоправљив буде, такав да се изагна из манастира као каква фелагедена, која је погибељна жива рана, коју треба далеко од вас одгурнути, да и другима од вас не би
О овоме је довољно рећи ово, а споменућемо и о другим стварима. ГЛАВА 12 О слободи манастира Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од
свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од било којих владика, и да није ни под чијим правима, нити царским, нити црквеним, нити ичијим другим, осим под
манастир Пресвете Госпође Наставнице наше Богородице почаствован би од благоверних царева да је у рангу игуманских манастира као и други царски игумански манастири. А други се знаменују од цара.
га, нека овако побожно говори: „Молитвама Пресвете Богородице и молитвама светих отаца постављају те за економа манастира!“ А потом, давши целов у Господу, на одговарајуће место своје да стане. А онда да га целивају сви.
пак, као неспособног и некорисног време обличи, као леног у служби и бесплодног, или својим рођацима да даје, или од манастира краде, или развраћа братију, осим онога уставом указаног, или игуманове православне заповести одриче, или манастирску
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У овом зидању и обогаћавању манастира цари и краљи један за другим су се надметавали ко ће лепше сазидати и више дати, тако да ови самци и сиромаси нашли су
историју, могао је познати колику је старост имао премудри и велики цар Петар за умалити у свом царству множество манастира и самаца; узео им је сва села и именија, и оне које је био принуђен за време оставити, метнуо је у бољи поредак, у
Сви видимо. Ето, видите оца Н. из манастира Н. из Фрушке Горе, који је од први[х] и најимућ[н]и[јих] манастира у Срему. Његов игуман послао га је к мени и пише
Сви видимо. Ето, видите оца Н. из манастира Н. из Фрушке Горе, који је од први[х] и најимућ[н]и[јих] манастира у Срему. Његов игуман послао га је к мени и пише ми, молећи ме, да му допустим просити милостињу по Банату, заклињући
Ови ти ме нови пришелац узме сасвим на своју руку и преоблада. Почне ми казивати за Фрушку Гору у Срему, за множество манастира и калуђера, а навластито увери ме да у Фрушкој Гори има таки[х] долина и пештера да се човек може сакрити у њима да га
једна веселовидна долина, сва покривена и украшена с ливадами пуним злака и цвећа селнога, која се протегла до близу манастира, а с оне стране долине, рекао бих да су царске башче.
Само у вароши има око 50 извора, који накрај вароши састављају малену реку; ова баш код манастира спушта се у преужасно дубоку стрмину с таковим хуком да сам мислио, ту човек никад до века не заспа!
Стојећи у Плавну, у сва три далмације манастира и у друга различна села и вароши на церковне празнике позивали су ме проповеди говорити.
мало сочињеније о мојим прикљученијам, у којему сам два поглавита наме|ренија имао: прво — показати бесполезност манастира у општеству, а фторо — велику нужду науке, самога способнејшега средства за избавити људе од сујеверија и привести их
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.
који почетком овога вијека укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава.
За његово вриме умра је један млади Јерковић у манастиру као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија... При сврси бија је фра-Јерица исповидник бискупа и од њега пуно љубјен...
Па угаси лулу, што и други смјеста учинише. — Па онда још ништо — настави Стипан. — Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би легâ, а ви засили... На то сви једанак поустајаше.
Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. (Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.
или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?
Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана. Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и
И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира. Па онда послаше момке с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу, обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно
Киша једнако падаше. Сви искочише из манастира. Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. — Шта је?... Чим разумједе шта је, потече к води, слуге
— Е, па зовите и њега, јер би он могâ ваљати колико вас три. Слуге пођоше гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира. — Ајте ви отворите цркву, јер није разлог да јутрос не буде службе! — рече Дувало ђацима.
савјесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке, и како се гласно мољаше богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.
те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћку, као што свједочи похара манастира у коме је Бакоња и похара једне православне цркве у сусједству поп Илину.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није му сметало што је из сиротињске куће, и што јој је отац бунарџија и надничар, јер видео је још код манастира да је по свему друкчија од његове Живане, танке, мале и савијене као махуна пасуља у сушној години.
Ђорђе јекну. Отац му се свети... Отац се слади мојом несрећом, шапуће у мокру даску стола. И рекао је отац: „Сто манастира и цркава да подигнем биће мало да Богу заблагодарим на синовима што ће да наследе моје име...
А кад су стигле до високе камене ограде, она је уплашено стала, загледана у тамни обрис манастира који су веште руке подметнуле небу, сада мркомодром и звездама. изубаданом.
Тада је већ био сед и није ишао у врбаке да гледа мокре жене. „Овога на школе да даш“, рекао му је кад су изишли из манастира. „Од њега ништа бити неће.
Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и изглодан, који уморно мили око манастира и конака.
души, неће због Ђорђа, па опушта дизгине да јахање кроз село овога јутра што дуже траје, да сви виде како се враћа из манастира са, водицом“, и сваком кога види довикне: „Унук ми се родио! Са свим укућанима дођи на част!“ — Чуо сам како плаче.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
су свеже влати, тамо преко, на другој обали Саве, харало је зло и припремала се нова буна а свако преподне, у залеђу манастира Шишатовца, на Фрушкој гори, Вишњић је певао Вуку.
ДОДАТАК. Средином јуна 1817. године, архимандрит манастира Шишатовца, песник Лукијан Мушицки, није био расположен. Очекивала га је обавеза која га је унапред замарала а коју
У јарко августовско подне окупља се, у манастиру Каленићу, силан свет. Слави се празник, Велика Госпојина. Док испред манастира, под дахом лета које измиче, започиње славље, горе се, у одајама манастирског конака, завршава драма: у манастирску
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звона звоне с тужног манастира... Ја бих да исцрпем дане мога века На пречац!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
да присуствујем тој романтици, но пошто сам на жалост, трезвени научник, морам поћи на другу страну, до надбискупије и манастира њеног, у којем је смештена богословија и славна толедска библиотека. Закуцам онде.
отаџбину, одрекох се сјајне каријере коју ми је широм отворила благонаклоност великога цара и дођох у тескобу овог манастира“. Док ми тако Герардо причаше своју историју, не одвајах очију од њега. Сада се обазрех по његовој соби.
Добар посао за нас трговце такав крсташки рат“. „Бољег није свет видео!“ НИКОЛА КОПЕРНИК У хладу сеновитих аркада манастира Светог Павла пред зидинама Рима шетао се тамо амо старешина тог манастира, пречасни опат Бонифације, и разговарао са
НИКОЛА КОПЕРНИК У хладу сеновитих аркада манастира Светог Павла пред зидинама Рима шетао се тамо амо старешина тог манастира, пречасни опат Бонифације, и разговарао са једним младим дошљаком који је баш тога дана, 15 априла 1500.
“ „Ама, разуме се само по себи!“, рече Коперник, мислећи да ће опат поћи у цркву, у славну старохришћанску базилику манастира. Али опат крену у манастирски економат. Онде га дочека настојник, калуђер, у ставу очекивања старешинских наредаба.
Али већ идућег дана, када је на згаришту вароши преостало само неколико цркава и манастира и свега 139 кућица на обали реке, уђе непријатељ поново у варош да доврши започето дело. Преко 20.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Готово тамо вам је најсигурније. Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике.
то се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира. Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А што? — упита Ера. А калуђер настави: — Ама, прој̓ се, само своје ноге ломим за невољу. Петнаест манастира што сам обио, па нигдје мјеста за мене. Све пуно богомољаца, пустињака и црнијех калуђера.
Истом ће Еро: — Стога си ти петнаест манастира обишао јер је теби ракија драга. Ражљути се калуђер па остави Еру. ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ По Босни и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Изгледало је као да су све радње града смештене у једној улици. Остали део града наличио је на низ лепих манастира. Ходање од неколико миља кроз шуме и поља, без доручка, изазвало је у мени јаку глад и мањи умор.
Миран изглед овог града који је личио на град манастира као да ме је позвао да се одморим, седнем и презалогајим. Купио сам једну лепо испечену векну хлеба и изабрао место за
Помишљао сам да је Принстон, са својим зградама у облику манастира, једно такво место, где се младим људима пружа прилика да уче и постану људи од науке, и да тако припремљени могу да
Ћипико, Иво - Приповетке
Тако се цурица настани на шкољу, усред мора, у једној потлеушици до развалина старога фратарскога манастира, откле се могло до морских хриди каменом хитити.
с висине, код бијеле црквице светог Николе, дуже гледа на свој шкољ — на Велу увалу, борову шуму и развалине старога манастира, око чијих се зидина пење бршљан.
Обгрлише се и, обгрљени, још дуго ослушкују јединствени звук борова—самаца око старога манастира... Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају.
Старица је разговорљива, па ми прича што је знала о животу фратара овог манастира, но ја је прекидох; занимало ме оно дивље магаре, желио сам чути како га је могла старица, онако јака и окретна,
Сједећи под боровима, истински осјећам свјежину живота, а у памети од свих утисака из манастира остадоше ми живо усјечене свијетле очи заробљена магарета.
Часом се замисли, па настави: — Баш као ластавице што праве гнијездо у ходнику овога манастира.... Муче се, кидају од својих уста залогај, да одгаје своје младе, и онда су највеселије, цвркућу у напону живота, а
о неправди; слушао је приче дрскијих како професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се са туђом женом добротвора манастира, и професор математике болује од желуца због халапљивости.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
пресликава с природом, црква је дрво јеловито и дрво јеловито је црква, при томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до
као завршену, целовито сложену слику у песми која се о ускршњем празнику певала у колу на саборима испред косовских манастира, па и испред саме Грачанице: Ој горо, горо зелена!
Косово, где сам рођен, пуно је цркава и манастира. На Госпођиндан ишао сам редовно у Грачаницу да се причестим. Нисам случајно у наслов овог текста метнуо оне словенске
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ни гласитијега манастира ни Тескобнијега места у крају. У њему леже мошти Петра Коришкога, које су Колашинци с тешком муком и крадом пренели из
— Јесам, прото, и не мучи ме више ради закона нашега, цркава и манастира!... Прота му додао још једном крст на целивање, пољубио га у чело, наредио му да клекне, покрио га по глави
Петровић, Растко - АФРИКА
Тигањ удара право у зид. Кад изиђем из манастира, сви просјаци у прашини, сви дроњави Мароканци које сретам, изгледају ми онако исто лудаци као што су ови.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ — говорило се кад би се когод стао чиме поносити. На зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу!
Светковина и зборова код цркава и манастира клонио се као живе ватре, јер се ту много причало и бесједило о његовој страховитој погибији и удесу.
— „Мајданци, на скуп!“ Скупише се. Ја узја' ата и завитла' сабљетином: — „Симеун Пејић Рудар, ђак од манастира Гомјенице!“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне. — Мићане, наточи ми једну, пост јој њезин, да разбијем старе дерте!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тип кнеза мученика искоришћен је да би се изградио лик кнеза победника. У историји манастира Ђурђевих ступова обрађен је лик ктитора, Стефана Немање, кога зла и неправедна браћа прогоне због његове ктиторске
је лик ктитора, Стефана Немање, кога зла и неправедна браћа прогоне због његове ктиторске делатности, али га патрон манастира, свети Ђорђе, спасава и помаже му да се уздигне на престо.
Сава је овај спис уобличио као спој историје два Немањина манастира, Студенице и Хиландара, а оригиналном концепцијом композиционе структуре као смене наративних и драмских одсека,
надахнућа, етичка начела и племениту осећајност из сведочанства средњевековне епохе, сачуваних у књижницама старих манастира.
у данашњем румунском Банату, он је свој духовни развој почео двоструким бекством, са заната у манастир а потом из манастира у свет, да би највећи део живота провео на путу.
Његов утемељивач Лукијан Мушицки (1777-1837), архимандрит манастира Шишатовца, потом епископ, у својим песмама дидактичне и родољубиве инспирације неговао је класичне песничке форме, а
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира. Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Изузетно муслимани на ова места излазе и женски и мушки (Ст. Димитријевић). Више манастира Милешева у селу некад Милешевцу сада Хисарџику, у коме живе Срби муслимани, налази се бор из најстаријих времена, који
За међусобну борбу истржу букве здухачи (СЕЗ, 66, 1953, 245). На Ваведење ујутру (у Лесковачкој Морави, код манастира у Црковници), пре сунца, провлаче се нероткиње кроз »криву буку« (тј. једну стару букву, СЕЗ, 70, 1958, 398).
с., 26, 1971, 67). Судећи по именима неких манастира (Грабовац, Крушедол, Ораховица), они су подизани код светих дрвета или у светим гајевима (СКГ, 60, 1940, 1).
Ћипико, Иво - Пауци
На ручак позвати су сви околни жупници и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово и један опћински присједник.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус. Прохор Изгледа да је Доротеј видар из ариљског манастира и да је дошао овамо да излечи игумана.
(што је било тачно) и да су ме нашли крај раскршћа у глуво доба ноћи (што је било претерано: нашли су ме крај врата манастира Сопоћани, пред зору, увијеног у комад тежиновог платна).
Јелена Богдан се вратио из манастира без калуђера. Рекли су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због лечења неке деце или тако нешто, не сећам се више
Овај честити старчић испео се горе, к нама, да би показао колико му је стало да сачува пријатељство између наше куће и манастира. Лауш је био суров, чак и више него што сам очекивала. Ваљда га је разбеснео сам игуманов долазак.
Јелена је, иначе, и даље остала да чека. То смо знали већ сутрадан пошто смо у јендеку, у близини манастира, пронашли сиротог врача Јевђенија помодрелог од батина.
за свој подвиг: ливаду, згодно мало узвишење, испод огромног горостасног храста, удаљеног стреломет од источне капије манастира.
али се у задњем тренутку предомислио; уместо тога ошинуо ме је погледом неизрециве мржње, окренуо леђа и отишао пут манастира. Јелена Знам да сам последњих година постала трома и аљкава.
У долини су остали једино калуђери вратимљског манастира. Манастир се налази на малом узвишењу, што је било довољно да овога пута не буде поплављен.
Лауш је наредио Дадари да покуша спасавање калуђера. После много напора успело је неколицини Дадариних момака да до манастира дотерају сплав од балвана, који су на брзину начинили.
лењивац који никако да се накани да коракне из ове згодне хладовине на успару и врелину дана, у чемарну сиротињу манастира.
“, питала је. Тешко је са женама. Срећа је за мене што сам читав свој век провео иза дебелих зидина манастира па нисам морао да се борим против чудних слутњи и дивљих ветрова који колају женском душом, нити сам морао да слушам
По једнима је Брзан одбегли меропах неког манастира из Хвосна. По другима он је служио у коњици крала Драгутина. Сви се слажу да се одметнуо због тога што се испоставило
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад год сам ушао у тај храм науке, ја сам се осетио као прогоњен бегунац, који се спасао међ зидине манастира, кроз које његови прогониоци не смеју да кроче.
Но временом изађосмо из моде и употребе и преспавасмо векове на полицама манастира и цркава. Напослетку, стигосмо овамо. „Научници долажаху овамо да нас виде и прегледају.
„Просвјете човека“ види се шта су била његова браћа године 1847, када је то дело штампано у штампарији јерменског манастира у Бечу.
Али када је јутро свануло, на цркви доминиканског манастира Ала Минерва зазвонише звона. У њу уведоше једног седамдесетогодишњег старца, висока чела, дуге седе браде, а одевена
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Сети се једнога дана мајсторица Ристана — „Дошло ми као у сан” — неког лековитог блата крај манастира у Санџаку. Мајстор Коста сачека лето, и не казујући ником ништа диже се с ћерком на далеки пут.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
за покрет његов у ходу, А аероплани и птице пролећу кроз облак И цепају га ритмом дугих песама Крај Охридског језера и манастира светог Наума За мирни пут бескрајни и дубоку набрану воду, Раскидам облак над вама.
Не растужујем. Лоренцо јури по гори, Љубави многе га подсећају друми, Из манастира исходе беле дувне. Медичи, Лоро, овакве речи збори: Ді доман саго, саго по с'ѐ цертезза.
пође за пуком, Банда кроз поља кад засвира, Замишљено да живи о црном Луку, о хлебу и на сену: О, на трулом плашћу иза манастира! У стању да сања пучину црвену СУНЦЕ, одсуство четири месеца: Ево, приближује се зима!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући
Милош Обилић је као од шале пребацивао буздованом латинске цркве, хвалио се пред туђинцима бројем и лепотом манастира у нашој земљи, а на Косову је убио Мурата.
Стоја и Стојан треба да се узидају у град да би он био постојан. Раде неимар, градитељ манастира Љубостиње (где се потписао: протомајстор Боровић Рад), живео је у доба кнеза Лазара и стојао на челу једне школе у
Аџи-Ђера, моравички архимандрит, био је врло угледан човек не само у селима око манастира Мораваца него и по рудничким и ваљевским крајевима. Погубњен је 1804.
Отуда се 1831. вратно у Србију, где је и умро 1836. Аџи-Мелентије, ахримандрит манастира Раче (на Дрини), рођен у босанском селу Бирчу (у нахији сребрничкој), ишао је у Јерусалим 1794.
„Истакли су се као хајдуци против турског зулума. Прославили су се у боју код манастира Чокешине, 16. априла 1804.“ Ножин-ага — Мула Ножина, родом из Маоче, отишао је пред први устанак из Београда (где се
данас село (јужно од Петриње) зулум — насиље зулумћар — насилник ибришим — свилени конац игуман — старешина манастира иђе, иђем — иде, идем ижљећи — изићи извадити (агалуке) — измолити изгубити (кога на мегдану) - погубити, убити: