Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Здраво твоја глава на рамена, ти ћеш пушку другу набавити, а у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита! ВЛАДИКА УСТАДЕ И ДАДЕ МАНДУШИЋУ ИЗ ОДАЈЕ СВОЈЕ ЈЕДАН ДОБАР ЏЕФЕРДАР.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ПО ЗИМИ 265 ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ 266 ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА 268 ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ 269 ЦXЛИИ МЕНАДА 271 ЦXЛИИИ САН ВУКА МАНДУШИЋА 272 ЦXЛИВ МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ 277 ЦXЛВ НОЋУ 278 ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА...
Ах, - еухое, Баццхе, Баццхе, Баццхе! М. Королија ЦXЛИИИ САН ВУКА МАНДУШИЋА Прошла је поноћ блага и ведра, К'о пучина мора у време ти'о, Дубока, нема.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у влашке Котаре, и под танку Смиљанића кулу, пењô сам се кули на пенџере, видио сам Косу Смиљанића: код ње сједи Јела Мандушића, ево Коса хитар везак везе, код ње Јела танко рухо преде. Ал’ каква је Коса Смиљанића!
курва на кулашу Тале и са њиме Танковић Османе; од Србаља мало ко погибе, но се рани Шарићу Цвијане, и нема им Мандушића Вука. Њега тражи на кулашу Јанко, тражио га, па га помињаше: „Ђе си, Вуче, моја десна руко? Мене прође моје четовање!
Мене прође моје четовање!“ Тек што Јанко у ријечи бјеше, ал’ ето ти Мандушића Вука и он води од Кладуше Муја, везао му руке наопако, приведе га од Котара Јанку, па га Вуче њему поклонио: „Ето,
јунаке младе нежењене, добре коње прије нејахане; кума куми Јанковић-Стојана, старосвати Пивљанина Баја, а ђевери Мандушића Вука. Кад је Милић свате сакупио, диже свате, оде по ђевојку.