Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и разумном науком, да нам је здрава од сваке наравне болести и недостатка, и да нам је непорочна и чиста од сваке мане и блазни, како чиста и цела голубица, достојна бога творца свога, од кога она почетак и род свој признаје и има.
„Чекај дакле,” помисли у себи, мане са свом снагом и удари: она ништа, него јошт већа постане. Дивећи се он необичној вешти, покаже му се Минерва и рече
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— (а то било баш на турски барјам), кад угледа где први улазе на капију, а други се црне на снегу и за њима иду. Мане се ̓оџа сабе и молитве, веће из гласа повиче: „Аман, Турци, умет и Мухамед, уђе Вла̓ на капију у шанац!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече поп Вујица, па опет поче загледати јеину. — Ала је то големо, болан!... Ја сам гледао, што се тиче, па много мане колико кокош, није веће, па перје му није овако као у овога, на прилику.
Бошко мало поћута, па рече да све верује попу, као свом познанику и добром пријатељу; да он не налази момку мане; да се могу баш и опријатељити — само ако и Стамена буде вољна.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре. И дандањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
у други сокак, а он још једанпут погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак, па све цупка од милине, и никога не види, или се сваком јавља.
хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: »Молим лепо, — каже, — господари!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора проћи. Донесе се печење — дугачак матор зец. Ко ће га транжирати? Код господара
Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу ва
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И на оној даљини и због оне опасности, а навикла већ на њега, заборавила је све његове мане и сва она понижења, па га чак ватрено, са свим искрено пожелила, и звала да дође, све док није понова и дошао, да
Африка
Трећа песма. Је ве мандали Дјана. Кубе ни моро лему, мане бе ни Тилнлему мандоли Дјана. Самболо Сандио Дјуго Самболо, Дјуга Дембо Самболо, Нијугутон Було Сакилибо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Он зна не само имена косовских јунака већ исто тако и какав је ко био и које су му мане и врлине. Има крајева у којима чак осећају и ране косовских јунака.
Али не треба сувише оштро осуђивати ове стварне мане; оне нису производ битних особина самога становништва, већ сурове владавине коју су подносили.
Штеде мане и слабости других и често крупним моралним погрешкама лако прогледају кроз прсте, кад се оне тичу „работе“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему. Но и Пера није за њега марио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
височкој нахији, мисле, ако трудница нешто украде, да ће се њеном детету као последица, осим белега, појавити и друге мане, да ће бити кратковидо или сакато.
Он није витез без мане као Обилић, јер уме да буде прек, плаховит и суров, али је утолико ближи народу који вековима стење под турским јармом.
⁶¹ Бановић Страхиња, на пример, само „једанпут бритком сабљом мане, / бритком сабљом и десницом руком, / пак двадесет одсијече глава“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЦАРСКИМ ДРУМОМ 100 О БАБУНСКОЈ РЕЧИ 102 О ЈЕРЕСИ 103 О ПИЈАНИЦАМА 104 ЗА ОНЕ КОЈИ ЦАРСКЕ ДРУМОВЕ ОРУ 105 ЗА ВРЛИНЕ У МАНЕ ПРОМЕТНУТЕ 107 ЗА ЉУДЕ КОЈИ ЈАСНО ВИДЕ 109 ЗА ЛАЖИ ИЗГОВОРЕНЕ ИЗ МИЛОСРЂА 111 О НАЛАЗАЧУ 112 О БОЖЈЕМ СУДУ 113 О
ЗА ВРЛИНЕ У МАНЕ ПРОМЕТНУТЕ За оне што се због врлине претеране, међу људима недозвољене, изопаче, за човека кога анђео зачне, а ђаво
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Ти све „Шта знам, шта знам“, па тако. ОТАЦ: Ајде, не тандрчи ту. МАТИ: Да, теби је лако. ОТАЦ (мане главом): Сад мени је лако! МАТИ: Не умеш, не умеш, па то је. ОТАЦ: Већ само кад ти умеш.
ОТАЦ: То ће бити онај. (Мане главом на матер и одлази.) ДЕВОЈКА: Какви су то страни људи? МАТИ: То су просиоци. Ја не знам каква си.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
комаде који су били мешавина између моралне и алегоријске драме, где су апстрактна лица оличавала разне мане и врлине, и где се чудновато мешала хришћанска религија и античка митологија.
Он пише или да сликањем славне прошлости национално окрепи и подигне Србе, или да исмејавајући мане и ругобе ситне садашњости начини Србе бољим и разумнијим. ИСТОРИЈСКА ДРАМА И ТРАГЕДИЈА.
« У својим делима он је разуман и добронамеран цензор нарави, изобличава личне и друштвене мане, хоће да морално подигне и појединца и цело српско друштво, и позориште за њега вазда остаје само згодно оруђе
Све његове основне мане огледају се и на његовом обилном драмском раду: његове драме су конструисане по свим правилима старе драмске естетике,
Богобој Атанацковић је писац који има све мане свога доба. Неко је поделио писце на мушке и женске: на оне који су у вољи, снази и акцији, и на оне који су у машти и
Из народне песме он има чист језик, течан стих, али и њене мане, епску опширност и једноликост. Цео његов посао карактеристичан је за романтичарски претеран култ народне поезије.
ЊЕГОВЕ МАНЕ. — Али његове песничке мане нису ни мале ни ретке. Живот му није био лак и угодан, и он је могао певати само онда када
ЊЕГОВЕ МАНЕ. — Али његове песничке мане нису ни мале ни ретке. Живот му није био лак и угодан, и он је могао певати само онда када му је остајало слободно
И свему треба додати и друге мане Змајеве: грубу чулност која утолико више вређа што долази од песника у болу пречишћених Ђулића увелака; алкохоличарске
Станоје Главаш је последње веће дело које је Јакшић радио, има све мане његове драме: невештину, претеривања, нагомиланост мотива и речи, претерану романтику.
Јакшићеве мане су само претеране његове врлине. Он се није могао умеравати у своме лиризму и живописности. Његове мане, то су мане
Јакшићеве мане су само претеране његове врлине. Он се није могао умеравати у своме лиризму и живописности. Његове мане, то су мане романтизма уопште, који је увек робовао речи и који је увек пре свега полагао на спољне ефекте.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Србијанче, огњу живи, Ко се тебе још не диви! Рваћане, не од лане Одувек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен, Де станује живи пламен!
Ал' сва срећа не хте да ме мане. Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону. Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио,
Још ме чудно гледнеш понекада, Да ме страва свег спопадне млада. Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи?
“ На ово је јунак Радивоје Мало лице разведрио своје, Јоште рече: „Хеј мој побре мио! Какве мане — куд си замислио? Та што год је на свету дивоте, Све то Цвета за себека оте.
“ Но слабо вреди ота речица њима, Он само на њу слегне раменима, Па лати коња, те даље провађа, А жељном мане да сам све погађа. Ал' зашто ћути, да л' зборит не уме? Ил' ако уме, ваљда не разуме?
51. Тако, песмо, сад је добро, Само ситно, моје лане! Погледај је, мили побро, Та има л' јој каке мане? Како с' треска, како звецка. У срдашце како пецка! 52.
124. „Па зар тако, моје лане? Мислиш да је мати луда? То л' је ћерка та без мане? Така од теб' видим чуда? То л' је мајка дочекала? То л' је, кучко, мени фала?“ 125.
Ваља стрмен под њом море. Страва гленут одозгоре, Ко не свиче, нек се мане, Јер инако збогом дане! Мозак врти, тоне глава, Кâ што реко, божа страва.
За њом гледа, ох мој Боже, Узаман је, бит не може — Зато да му бол одлане, Зато да је јадну мане? Њу, све која заборави, Оца, мајку што остави, Не запита: ко је, шта је? Не запита: откуда је?
Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој мане; Ал' де мане, побратиме мио, Де ту мане, што Бог научио? Нема чуда до од вишњег Бога!...
на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој мане; Ал' де мане, побратиме мио, Де ту мане, што Бог научио? Нема чуда до од вишњег Бога!... Но гледнимо сад јунака свога.
се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој мане; Ал' де мане, побратиме мио, Де ту мане, што Бог научио? Нема чуда до од вишњег Бога!... Но гледнимо сад јунака свога.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Коњче му је, крајем рата, поклонила нека партизанска интендантура. Шта да се каже, није му било нарочите мане: имало је све четири ноге и ребра као мотор на ваздушно хлађење, тек је било очевидно да га је та његова видно
— Хајде га сад стигни. Прима то Мане у своју чету, и не пита одакле је буразер допирио. На другом конаку дезертира из бригаде још више бораца.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али чим пође, крочи, руком мане, све се то раскопча, расклимата и одвеже. Узице му се одвежу и бију га по ногама, из опанака почне да испада слама,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је Милош отишао, дође она Дивоњи, па кад му хтједе одврнути рог, мане Дивоња главом, те јој рогом раскроји трбух тако да је једва жива остала.
— настави Турчин. А Херо опет: — Има, господару! — А има и земље. — Има, господару! И тако Турчин изреди све мане које на шеници бити могу, а Херо му све потврди.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Живота ми, мислила сам да је кец!“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после
Живота ми, мислила сам да је кец!“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко тражи упорно, смјело, наћи ће једном свјетлије дане.
“ Само што рече избечи очи погрби леђа, на мачка скочи. Хитар је Тоша, нема му мане, на ватру личи живу, па за трен ока и у два скока уз врбу стругну криву.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
нема, Цар је проси, Мара се поноси: “Нећу, царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све баш није јасно. Делакроа, који је бар скоро све знао што приписују Енгру, данас стоји иза њега. А Мане је постао другоразредан.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе. На тебе људи мане казују: Прва мана — блијед, преблијед, Друга мана — танак, претанак, Трећа мана — висок, превисок«.
Јула обично је говорила да је још рано за то, да јој је дете још младо а није ни спремно, а што се тиче момка нема му мане, и тако је она двапут баба Соку испратила, па сад ево и трећи пут дође јој Сока у госте.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ. А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Нигде ни шума да заструји тајно, Нигде ни ветра да гранаме мане. Тишина. Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане.
Пропашћу и ја, и са мном сви они Рођени с душом немирном, у дане Ћифтинске страсти и намерне мане, Кад необичан осећај се гони! Таква је судба!
ја не могох дати'', — Ја бих тужна срца и погнута чела Рек̓о болну тајну што ме давно коље: ''Ја знам добро, Боже, мане твога дела, Но ништа не могу замислити боље.
НА ГАЗИ МЕСТАНУ Силни оклопници, без мане и страха, Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба. И Софка све то узе. Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЖЕНА Ја сам своју душу у твој живот прен’о И све твоје мане, грехе и врлине Заволео тамном страшћу, драга жено, Страшћу ради које живи се и гине.
Имајући руку свемоћнога Цара И отмену душу своје тужне мајке, Он је био јунак легенде и бајке, Богодани витез без мане и страха.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Пало је чуднијех и смијешнијех ријечи о конту Пјеру и дружини његовој. Свак најрађе исмијава и превире своје влаште мане кад их при другоме нађе.
године; жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако зло и неваљаштина); дјечица да се изваља по зеленој пшеници, да се пшена појми и ојача.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Од повоја без покоја. — Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам. — Дрво без гране и човек без мане — не могу бити. — Вино од лозе, млијеко од козе, човјек од човјека. — Орлови најрадије самци лете.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Србијанче, огњу живи, Ко се теби још не диви! Хрваћане, не од лане, Од увек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен Где станује живи пламен!
В. Илић ЦXВИИ НА ГАЗИ-МЕСТАНУ Силни оклопници, без мане и страха, Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка.
Ал' кад жарко лето дође, И младост ружу прође, Повије главу цвет; Љубави лептир се мане, И малакше му лет, Поћи ћемо на разне стране - Куд? сам Бог свети зна! Пролеће, ти, и ја. М.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар се мало промисли: да му је не да, остаће му рогата, па је онда неће моћи никако удати; а ни везировићу није мане, те најпослије рече: — Бољега зета нећу ни добити. Сретно вам било!
А Херо опет: — Има, господару. — А има и земље. — Има, господару. И тако Турчин изреди све мане које на шеници бити могу, а Херо му све потврди.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У том часу спазих с оне друге стране Где са друштвом својим шетала си и ти: Реверанс ти дадох без икакве мане. На корзоу, дакле, у респекту многом — Са оним осмехом — угодним за жене, Ја се теби јавих цилиндром и ногом, Али
против ви имали не би Стојим вам на служби без икакве плате: Ја не могу никад дозволити себи, Да ви, лепа дама, и мане имате.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Илустрације ради, могу да наведем један или два примера. Међу послугом смо имали и неког разроког момка по имену Мане, чији је посао био да испомаже на имању. Једнога дана, Мане је цепао дрва.
Међу послугом смо имали и неког разроког момка по имену Мане, чији је посао био да испомаже на имању. Једнога дана, Мане је цепао дрва.
Како је замахнуо секиром, мој отац, који је стајао у близини, осетио се веома нелагодно, и опоменуо га је: “Забога, Мане, не ударај у оно у шта гледаш, већ у оно у шта намераваш.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
бити у стању да одржимо високо мишљење о нама које уживамо у великом делу света, који сада зна наше врлине, али не и мане.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Јест!... Живки нешто зврји... реци мени... (Слуша.) ЖИВКА: Шта наже?... ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти? ВАСА (остави слушалицу и врти главом): Љути се, много се љути.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога, у крајњој линији, и нема ничега противречног у чињеници да су за нас врлине оно што су за њих биле мане. Најзад, добија се утисак као да је Станковић, кад се по други пут вратио писању романа, у исти мах одлучио да крене
само Бранка Лазаревића, критичара који је, насупрот Дучићу, са несуздржаваним похвалама дочекао Нечисту крв: „Његове мане, сем једне или две, задиру више у област умешности неголи уметности; то су мане које, углавном, имају извора у његовом
похвалама дочекао Нечисту крв: „Његове мане, сем једне или две, задиру више у област умешности неголи уметности; то су мане које, углавном, имају извора у његовом нешколованом, некултивисаном и недисциплинованом духу”; „Стил је, углавном,
да је развојни контекст могао снагом контрастирања јаче да истакне појединости које су се код Станковића осећале као мане. У другачијем развојном контексту, може се рећи, оне би се мање осећале и мање виделе као мане.
У другачијем развојном контексту, може се рећи, оне би се мање осећале и мање виделе као мане. Развојни лук који је нову српску књижевност довео до високог степена уметничке утанчаности нико није, чини се, тако
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
МУЧЕНИК 8 НАША ЗАГОНЕТКА 13 ЉУТА ПРАВОСЛАВКА 18 ДВЕ ЖЕНЕ 24 ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ 28 КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ...
ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ Пред сами последњи долазак султанов на Косово, 1911. године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз
Петровић, Растко - АФРИКА
Трећа песма. Је ве мандали Дјана. Кубе ни моро лему, мане бе ни Тилнлему мандоли Дјана. Самболо Сандио Дјуго Самболо, Дјуга Дембо Самболо, Нијугутон Було Сакилибо.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛВИИИ Кад заруди зора, Она зора мила, И позлати вршак Анђелова крила, Од веље милине Анђô крилма мане, Из његова крила Једно перце пане. Ово перце анђô И не тражи више, Он га је и послô Да Ћулиће пише.
ЛXИX Шалај, луче, Не од јуче, Већ луче од лане, Бог и вера — Срце ј’ мера — Ја ти не знам мане! Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим.
“ ВИИ Сунце с’ роди, па завири У поноре мојих груди; Ужасне се, па ме мане, Пође даље путем својим. Ја останем с јадом мојим У ужасно вел’ком свету Сам; Сунце с’ диже, спушта, зађе, — То
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Зар сада, када људи гину на свима странама, да се ја склањам са положаја због мане срца? Нека се изврши савестан преглед свих официра и војника, па ћете видети да на фронту не би остала ни половина.
Наиграли смо се карата и домина, и заситили заједљивих шала. Доста нам је свега. Сада се љутимо на ситне мане. У последње време почело је Војина да нервира хркање Лукино.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Стефан Лазић, тај наш најфанатичнији хорацијевац, превео ју је, по своме обичају, до нечитљивости верно: Живећ без мане и чист од порока, Не треба копља маурски’ ни лука, Стрелама нити теретна с отровним, Фуску мој, тула...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нанесе ли те пут тамо врлетној и каменитој Лици, скидај капу и вичи: „Добар дан, Дане!“ или „Добар дан, Мане!“ Нећеш погријешити. По говору видим да је ово дијете из Лике, па ето откуд знам како му је име.
Писарчић: А, враг га однио, тако је! Мом је брату, што је у жандарима, име Мане, а у самом нашем мјесту има пет-шест Дана и Мана. Судац: Па ти, Давиде, ниси, како видим, будала?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Појави се Јоса на вратима.) Има ли још кога ту? ЈОСА: Алекса! КАПЕТАН: Зови га, дођите обојица! ЈОСА (мане главом те улази Алекса). КАПЕТАН: Држите овога! ЂОКА: Али, господине капетане! КАПЕТАН: Држите га, кад вам кажем!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Чак и мане универзалног карактера, као што је шкртост, осветљавају се из локалне перспективе (Тврдица). Врхунац ангажованости
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Милост, о Боже мој! ВИИ У грех зачет бејах ја, У злу ме мати родила. А ти би хтео чисту душу, Душу јаку и без мане. Греших ја, греших ја, Сагреших много ја. Изведи ме на стазу праву, Сагреших у слабости бедан.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Девојка која жели да се допадне, кад пође на збор, узме траве п., метне је у леву чарапу и три пута мане грабљама за собом (ЗНЖОЈС, 23, 314). П.
Ћипико, Иво - Пауци
—Је и — није. —Кажи чисто! —Похотан је на жене, иако је свештеник, а друкчије му није мане ... А кад ме питаш, право ћу ти казати.
И жељаху неки просена сјерчана круха као мане божје... Све се село скупило да бискупа причека и на догледу градских кола стаде праска прангија и пушака.
— ваљаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије” растезаше. И сељаци новоме господару не налажаху мане. Оно јест, погдјекад очи му запну на којој жени... А и право је, млад је, бикује...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изабрао је Дадару јер је Дадара дандара, кучкин син, јебац без премца, витез без мане и страха. Он се неће стидети да јој заиште, њему је лакше то него да пита за хлеб. А и јак је. Бистар.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Међутим, део песме у коме трговац убеђује купца да купи већ похабани капут, шаљиво представљајући „мане“ и трошност капута као његове врлине, неодољиво подсећа на Циганиново обраћање „господару старом“ из Змајеве песме
/ У пола га цене дајем,/ ником другом - само теби./ Рукави су, велиш, кратки,/ а већ нема мане друге;/ рукави су, брајко, добри,/ но су твоје руке дуге“.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
али домородац, присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ }
Туђ ли сам ја човек код тебе? САРОШ Јок, браћа смо! АХМЕТ БЕГ За ту реч — Мане, бре! — све што се ноћас потроши, ја плаћам. Хајде, чочеци, овамо! Игру! Игра се: »Чочек аваси«. Враћа се Наза.
Свирка и игра дуго. Зора свиће. На врањанској Саборној Цркви удара звоно јутрење. РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча. РЕШИД БЕГ (показује на пиће): Мане, бре, имаш ли још од ове ракије? КАФЕЏИЈА Има, има.
РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча. РЕШИД БЕГ (показује на пиће): Мане, бре, имаш ли још од ове ракије? КАФЕЏИЈА Има, има. РЕШИД БЕГ Доћи ће моји момци и даћеш им двадесет-тридесет ока.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Имао је лепу праву памет, прозирао људе и ствари, па и себе, знао је своје мане. Прозрео је и своју кћер, кад је поодрасла, лепо учила, рано истакла особит карактер и вољу, заволео ју је и као дете
— Али зато вам је, госпођо, ваш други питомац без мане Шваба, ако баш не без мане витез — вели господин Јоксим, с ким госпа Нола разговара нарочито онда кад паланци треба
— Али зато вам је, госпођо, ваш други питомац без мане Шваба, ако баш не без мане витез — вели господин Јоксим, с ким госпа Нола разговара нарочито онда кад паланци треба нешто „поручити”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Он махну главом, па ће рећи: — Тхе... уста мичу, трбу’ не осећа. И пошто су изнашли све мане, појели су пексимит у сласт. Чак су и мрвице покупили. БЕСПУЋЕ...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као огледало ја бих се бавио само њом, Али нека ме не остави самог у тренутку ужасном; О присна, присна, све моје мане и моје зло заборавља: Осмехом, целим телом толико уме да утеши; Наднесем је над своје руке и моја рука оздравља, И
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А у боју он је био онај „добар јунак“ „што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава“. Какав замах и откос!
Ја сам с шурам био у лијепо, а шурњаје, господске госпође дивно зборе, а дивно ме дворе; тој тазбини мојој мане нема. Но да видиш што сам невесео: стиже књига од малене Бањске, баш од моје остарјеле мајек“.
18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА „Који оно добар јунак бјеше што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава?“ „Оно јесте Бановић Страхиња.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Чекаћемо га овдје, ту њега доводе сви његови пути. Наредник Накарада и његов друг, жандармеријски каплар Мане Варалица, свратише у крчму и ударише по светој великомученици Препеченици Шљивић.
— Ни перца од тебе неће остати! — прошишта митраљезац. — Очерупаћу те као пијевца! — Ни пијевцу није мане — мрмљао је стражар. — Ваља га само добро скувати. — Овај ти је потпуно луд!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зар си ме тек тако за неку просту девојку а не за марицу мислио да сам? Гаврил Сва си од свуда чиста и без мане, ал' то ти се дивим како од толико доби се не уверујеш ко сам, ни ме право прознати [можеш] и моје ми беседе не примаш.
Девојка Мој добри господару, како си ме нескрнаву у своме дому оставио, такву си ме пак без мане и затекао. А не то што за ме мислиш.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И сам Манасија — „чапкун Мане“ назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун и несрећник да му је требало пара тражити!
ГЛАВА ДРУГА У њој је опис Манасија кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је — иако ова приповетка не носи његово име као наслов — ипак некако главни јунак ове приповетке.
А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија! јер и исти тај Манасија био је красан младић. Било му је тако двадесет две или три године.
Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, а мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако
У дућан нико више није могао стати, зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шта за време пазара не придигне из
застане увек мало на вратима и грди млађе: каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази. Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Манине — како иде без капе, чупав и
— а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било
„Па поздрави се на мајку ти Јевду!“ па га пољубе у чело или у образ. И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!
Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице. Мане је најчешће водио
Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице. Мане је најчешће водио коло. Само позове по једну девојку да с њом поведе коло.
Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку“ или „Потресуљку“! И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да
Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова! Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или