Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
свет и на ови наш (ако ће и маловременан бити) жи|вот виче и дарове божје оговара и без разлога похуждава, или је манит те фантазира, или је лукав и мисли друге да превари.
" Наравоученије „Пαθών δε νήπιος έγνω: Кад пострада манит, онда зна,” вели Исиод. После боја с копљем у трње! Прародитељни грех, штоно зову, ништа друго није него незнање.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Спавај ти само — спавај! Шта зијаш ноћас? — осече се на њу Симица. — Ама, не иди, море!... Јеси л' пијан — манит ли си? Како те копање снашло ноћас уочи празника!? — 'Оћеш ти ћутати једном — ил' да ти дођем тамо?!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' слути Зеј грозовит потоп тај, прислушкује му манит запљускај, и опет стрепи неустрашив Зеј, и опет онај титанинов смеј!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди. Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери: становао је, као онај цар вавилонски, по шумама, с
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио; у помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио! У помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио!
код тврђаве Зечева (између Книна и Скрадина) манит — махнит мановски — језик неког племена у турској војсци (можда: монголски) Маоча — село у Босни марва — благо