Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па гле, па како! У горе, у дивне зелене горе, У страшне зелене горе, Па гле! Та у горе до небеса зидане, У горе, манитамо од живота безмерних. Појурим, појурим, гледам хуком матичном пробуђен.