Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кад је поред друма издахнуо обешеник, гомила је грабила за конопац, манито, као што се премрли од жеђи грабе за кап воде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»Ево моје шубе црне, »да вас мало заогрне!« — Дотакнух се, загрлих је, манито ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу ппоцy, мириси ми обасуше свак' задисак
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Рекао сам то у потоку испод куће, кад сам је напуштао, и ту сам закопао пређашњега Дели–Папаза, твојега старога и манито– га проту.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— — — — — — — — — — Време иде, време бежи Бујним стремом, бујном хуком, Све раздире кивном руком Куд манито смртни тежи. Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Веруј ми, тако И моје срце Хукти и букти, Игра и бесни, Манито, лудо — Не зна шта ради, Сасвим се смело; И ево, ево, изгоре цело, Изгоре цело! А знаш ли зашто Оно полуђе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да л' у њему ниђе никог нема? Да л' је како лудо и манито, које јоште за мој страх не знаде?“ Оде Арап пред цареве дворе, и ту тавну ноћцу преноћише.