Употреба речи манише у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Шта му треба чарда?! Ваљда после оне поповске красне шљивовице да пије сад ову комадару којој и сам бојтар манише! Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада, па било кога у чарди

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Циго, као и сваки трговац, манише робу, тврди да то није за њ, док је не добије за динар-два, па гура даље с Ураганом.

— подсјећа га сељак. — Ех, и то ми је био неки рат, без авијације, без тенка — манише га Циго као да куди ону робу пред собом. — Зато је Аустрија и пропала што је почела да харчи скупе ствари.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Што је пцетиште, видосте ли га! Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... — Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Свачему манише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни

А што па има девојчики што су пристасали за удавање, — паша, па да г’им не манише! Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашога Манчу, откад се, ете, врну из војску из

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности