Матавуљ, Симо - УСКОК
Владика на великој, постављеној столовачи пребираше бројанице. На њему бјеху мантије, а на глави повисока, црна, свилена капа.
Владика га је наговарао да се закалуђери, те да остане с њим довијека, али Иво није волио носити мантије. Кад се послије пропасти Млетачке републике, за вријеме безвлашћа, владика поче спремати да с војском сиђе у Боку, узе
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве. Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса.
крила вечери распуклог чела, повуку махом, преко вратила, с лудог вретена у луђа прела, где глуво доба збаци мантије, заврти гумна, чавком загракће, отвори широм црне капије и пусти коло браће разбраће, коло румено!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ Круне се крошње на ветру док спава уручено ми стадо, шетам градом. Мантије се небом вију, ја ходим у убожничкој врећи, у страху су и ветри, црнило у маху, шта ће бити од мојих кости,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
њена — Сва таштина што се пред смрт снова буди, И занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије црне, чираци, и чоја, Све то тако грубо и сурово дира И гнусобом вређа осећања моја Пред скромном лепотом вечитога
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! Пак устаде и нагну се пут Стипана. Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук. Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.
Киша једнако падаше. Сви искочише из манастира. Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. — Шта је?...
Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка. Разговрао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак. — Ако ћете ми поклонити мало-помње да вам проштијем мој спив — рече не дижући очију.
Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије. Педесет их потекоше да му донесу камен.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Човечуљак с великом косматом главом, која се за танак струк црне мантије придржавала дугом брадом, стајао је поред иконе са запаљеним кандилом.
Најбоље с попом. Преровски поп Величко... За жену би и сиње море прегазио. А поп је, због мантије мора да ћути. Да знаш, није ни ружан. Дете би било лепо и крупно“, шапутала јој мајка у само лице. „Ти си излудела!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
њена, Сва таштина што се пред смрт снова буди, И занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије црне, чираци и чоја Све то тако грубо и сурово дира, И гнусобом вређа осећања моја, Пред скромном лепотом вечитога
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Мајка се задовољно насмеши. Исак, лепо израстао, изгледаше свеже и весело. Његова свечана одећа, једна врста црне мантије са белим овратником који му је покривао и груди, стајала му је одлично. Бујна коса падала му је на груди и потиљак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да би показао како под коленима нема никакав подметач који би га штитио од камена, заденуо је крајеве мантије за појас, па су му се виделе танке бутине налик на батаке тек очерупаног старог петла.
Прохор Ноћ шеста. Чуо сам злобни шапат оних за чије искупљење страдам. Кажу да сам испод мантије потурио осушену овчију кожу и да ме трње не дотиче.
Дадара У долини се догодило нешто језиво. Јутрос су у цик зоре себри нашли обешеног о уже, исплетено од сукна мантије, калуђера Прохора.
Где човек да се дене, кад се у све увукао смрад. Никанор Онај излапели старац Макарије наредио је монасима да скину мантије и да се лате, како каже, неког корисног посла. Рекао је: „Није време за метанисање. Ово је рат.
Ми смо црква. Народ у нама гледа божије посланике на земљи, у нама је утеловљен вишња снага и воља. Скинем ли мантије и латимо ли се каквог простог посла, сва ће се узвишеност нашега сталежа истопити, људи ће намах разумети како смо сви
Никанор тврди како се то догодило само због тога што сам ја наредио монасима да скину мантије и да се прихвате каквог корисног посла. У својој заслепљености не виде да ја нисам ни могао друкчије поступити.
кладенац, шум њезиних покрета ме одведе ка оним далеким заборављеним вечерима кад сам, осећајући на себи тескобу мантије, лутао обрешцима и шумарцима у нејасној жудњи да ће се ту негде, на неком скровитом пропланку, догодити изненадни
Видим га сасвим јасно у тамнозеленој магли, виси о свом чудном ужету исплетеном од трака мантије. То уже. То невероватно уже које ме је толико пута бацало у тескобно неспокојство. Траке су биле потпуно исте ширине!
су калуђери кадили тамјаном наше ћелије и износили напоље постељину на којој смо лежали, нас су свукли до голе коже. Мантије, рубље и постељину су потопили у велики бакрач у коме је врио цеђ од глоговог пепела.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Још једну опрему требамо за наше путовање, бело хаџијско одело. Сад сам баш набавио две такве мантије код једног овдашњег калуђера; зато можемо одмах на пут.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па онда, протина нога која је вирила испод мантије и за коју сам ја у први мах држао да је нога моје тетке те сам се чудио што се толико натура нози учитељице трећег
Тако смо и свакој другој десетици нашли одговарајући брачни пар и једино нас је доводио у забуну прота, који се због мантије није из далека разликовао много од своје жене, те су нам изгледали као две нуле.