Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Кад се свршила служба, архимандрит скиде са себе одежду и петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром, пође тихим кораком вратима.
А и шта сам друго могао чинити?... Мрзео сам га, али то му нисам могао казати. Видео сам да се у тој црној мантији крије најокорелији зликовац... Али где ми је власт да га казним, да га уништим?...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кажу му да тај човек види, и у мраку, као сова. А у својој црној мантији пролази нечујно. Посматрао га је, увек, чудећи се, откуд таквог човека, међу нама.
Теодосије - ЖИТИЈА
И сви приклањаху главу под руку светога, хотећи се од њега благословити, а ка његовој власеној мантији прилагаху очи своје и лице, и ову целивајући одступаху.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Аранђел тад угледа колико је висок, бос, у црној мантији, раскрвављених груди, и виде његово лице, саму кожу и кост, са великим очима, грозничавог и замагљеног погледа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онако осамљен, у црној дугој мантији, личио је на неког светитеља са старих икона. Окрете се нама, па широким покретом руке учини крст и тада до нас допре
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Зар ниси знâ? — О, Исусе! О Дивице! — узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.
— Е, баш оћу да јој кажем — вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе. — дакле, сутра ћу бити у мантији! Е, збогом! Бакоња немилостиво тјераше коња. Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је многим очевицима, каже се у тој тенденциозној изјави — као такав за динар и по, и то у оној црној калуђерској мантији, пео и пузао уз разне телеграфске и телефонске бандере, и то онде поред „Шумарице“ идући Крагујевцу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
овако кљаст и скврчен, а и да сам способнији, неприлично би било за једног калуђера да јури унаоколо у широкој црној мантији и да витла изнад главе тешким мачем за две руке. Била би то ружна слика, увредила би свуд присутно божије око.
Наместио га као приплодног пастува, а он препустио омицу неком сметењаку у мантији и почео да рже заповести и да води рат против некакве разбојничке дроње. Киптео сам од беса.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Одлази.) Улази Мирон са Арсенијем, клисаром. МИРОН већ обневидео од старости. У дугој изношеној мантији од простог сукна. С масном камилавком. Обрастао у браду, косу. Сав заудара на плесан, бурмут, дуван.
Идем да је зовем. МИРОН (вади чибук иза врата и пружа га Арсенију. Другом руком барата по масном, широком џепу на мантији и вади дуван целом шаком, дрхтећи и просипајући га проз прсте): Пуни, Арсо, пуни!