Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чак се и Живадин смеје, гледајући како градљике одскачу од попове главе... Суну град још жешће, а мој ти поп мантију на главу, па беж' наниже немаде кад ни читу узети.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп Митар повуче нашег попа за мантију. Владика се слатко насмија. — Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти! Таки мени и требају!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?! — Па ваљда да останемо флегматични! Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију! — Па девојачка су врата сваком отворена... А он нека бира. Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту?! — Ху-у-у!
Па зато чим су се нашли код куће, одмах су се сутрадан и дохватили. И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.
— смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’, рихтиг! О, извин’те, та ди су ми биле очи! Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида. Да, да, акурат!
Да, да, акурат! Господин Спира је друкчије, мора бити, обучен, мада више не носи ни он мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Перса, и лупа се по колену.
Шаца у Б. у Бачкој, а Пера у В. у Банату. Пери је то већ друга варош за ових шест година откако је обукао мантију. И у оној првој вароши било му је добро. Била је добра парохија за попа, али се није допадала поподији.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али старац навуче мантију и скиде капу, те му се просуше по плећима дугачке бијеле власи. Тада поче метанисати пред иконостасом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Попа, човек висок, кошчат, широка лица и уста, обуко нову, за сад начињену мантију, па се само шета, смешка, надгледа и дочекује госте.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију.) — Биће он бољи, него мислиш! — рече гвардијан, устајући. Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу.
Ножић амо или бритву! Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.
— Бакоња му рече да не заборави на којој је речи, па се поздрави са свима и отиде. Сутрадан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин) и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Ти што уче књиге и науке морају друкчије да се одевају. Попови, рецимо, носе мантију“, говорио им је, сећа се, и још више се постиде, јер су Тола и Мијат разнели по селу вест о Вукашиновој фотографији,
Милунка је клекла пред калуђера, крстећи се и љубећи му мантију у висини колена. Отац Методије зујао је благослов и благо махао руком изнад њене главе гледајући њу, Симку.
Сутра ће поп Величко промукнути од Вјечнаја памјат. Ако овим слепцима наплати опело, обесићу га о мантију пред његовим дућаном. — Хајде, не булазни! Зна ли Аћим да сам... био пијан?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
снашица, кићених момака, Посрнуће у коло нахерке и бака; Бациће и попа читуљицу хартију, Високо ће за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести широко, Сватови ће повикати сви углас високо: „Држ' се саде, снашо, не шеврдај,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
За то време он се из основа изменио: одбацио је мантију и ставио перику, од одбеглог монаха постао је слободни мислилац, Европејац, философ у духу 18. в.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Заврнуо је мантију и клекао. Да би показао како под коленима нема никакав подметач који би га штитио од камена, заденуо је крајеве
А и мантију скројену по грчком узору није могао да поднесе. Ја нисам мислио тако. Најпре, Доротеј је обичан монах, обучен у стару
Она је недодирива за људски бес, изнад је освете и казне. Она стрела која би процепила мантију ранила би у само срце Божијег сина, господа нашег Исуса Христа, његове апостоле и мученике који су јој подарили
Дође ми да са себе скинем мантију и да је исцепам у парчиће, да конац са концем не остане. Да проклињем, псујем из свег гласа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Не брин'те се, свети оче, Мудрог често луде уче; Мантију ми дајте ту, И дајте ми свиту сву. И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то склон, А познати
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Само митрополит драчки био је нешто покуњен; њему је, док је својим телом заштићивао патријарха, руља поцепала мантију, а непознати прсти украли његов новчаник са свом његовом звечећом садржином.