Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Како се гди састанемо, другима кукуље кројимо, и свакоме ману находимо и парчета којекаква пришивамо, и што њему није ни на ум пало, то смо ми кадри измислити, а сами смо себи
Давно је речено да завист не зна почитати полезноје. Коју су ману они завидљиви Јудеји Христу Спаситељу находили разве што је од њихова рода био?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да закажете свима војводама под вашом командом и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои послова ману и тако трговци да се ману трговине сваке Мајстори мајсторије своје да оставе а земљоделци своје све работе да
под вашом командом и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои послова ману и тако трговци да се ману трговине сваке Мајстори мајсторије своје да оставе а земљоделци своје све работе да оставе и пољска дела и воденице
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кажемо им да ћуте, но свака своје што боље има да спрема у торбе, да се бега у шуму, а да се ману запевке, које одма и учине и оно вече одма сви побегнемо у нашу планину Посово, и тамо сву своју фамилију сакријемо, и
Питам га ја: „Како сме тај проклети Француз тако да говори?” а Филиповић ману главом па каже: „Француз остаје свуда Француз”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Богами, не могу!... — Онда дајте мени гусле! — рече Станко. — Зар умеш? — Понешто. Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... Лако су летели прсти његови по струнама...
Дева не долази џаба — рече Јовица. Дева назва бога и поздрави се. — Откуд ти? — пита харамбаша. Дева само ману прстом. Харамбаша се диже и приђе му... Почеше шаптати. Харамбаши севнуше очи. — Дакле, тако је. — Тако, Срећко.
И, кад га угледа, он му пође у сусрет. — Шта је? — упита га. — Мани! — рече кмет и ману рукама. — Збиља, шта је? — Ништа. Хтеде ме сатрти.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па ни моја најбоља другарица Јула. — Ах, кáква — рече и ману сетно руком, а гледа у њу. — Немојте, немојте — прекиде га Меланија — знам ја мушки неверни род. — Ал уверавам вас...
Клавир, хеклерај, валцер и немецки... — ’Ајд’, ’ајд’, видићу и твоју памет — ману руком поп Ћира досадно. — ’Ајд’ уклони се с том лулетином — вели гђа Перса — да излуфтирамо мало собу.
ето тако от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?! — Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила, не
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
з. Ману-Грка. Убрзо се то дознало. Скупила се породица. Не толико с мужевљеве јој стране колико с њене. Нарочито отац јој.
Африка
Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји
Сваки део тела даје нарочиту моћ ономе који га поједе. Нарочито су цењени образи и полни органи. У Ману је сасвим скоро био процес једноме човеку–пантеру.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али је и горки жир и сирово биље ублажио Бог, и у ману претворио, и усладио боље него јела на трпезама богатих. Овим јачајући срце своје и душу своју веселећи, ничим од
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И Милица Јанковић и Исидора Секулић имају заједничку ману: претеран и искључив субјективизам, говоре само о себи и као да нису у стању да изиђу из себе, расплињују се у сувишна
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати. Али ја не верујем у сувишну ревност г. г.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
диже главу, Вата штита гвоздена, Вата мача пламена, Лако врда, маше лако, Али бије врло јако, Сада звекну, сада ману, Сада севну, сада плану, Доле паде Татарин, Погуби га Србљанин! Плао коло, тече зној, Де још мало, брате мој!
се — Пода њима земља се затресе, А над њима сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија, А уздахну листом Турадија, Задрхташе јадни на све
“ Мома зачу, пламом плану, Али путник још не ману: „Ти, ох, ти, што небо мило Давно мени наменило, Да л' си близу ту дегоде?
Ал' када је веће туна, Дај да окушамо, Да видимо куд ће пући, Тамо оли амо. Тад одврати своје лице бело, Ману руком да с' уклоним отле, Ал' се мени све умље занело И ја оста ко прикован о тле.
Но зачас њега ова туга пређе, А око севну, скупише се веђе, Још косу дугу потури назаде, Те прозор ману и на ноге стаде, По изби с' онда тамо-амо вину: Каква ли гуја по срцу га шину?
— И ту се њему глатко чело набра, Још тужним оком кано муња плану, Па Милу своме да престане ману, Те брзим кроком кроз избу корача, Са зида скида убојита мача, Огледа гвожђе скоро зарђало, Па даде Милу да
се, па сад пу(ши), Још су момци пива нагли; Он за чашом чашу суши, Док му с' умље не замагли, Тад устаде, крчму ману, Те батргну у кавану. 77.
ИВ Он је ману изненада, Да јадује докле живи; Па опета јадна млада, Ни га куне, ни га криви. Кô за сунцем што у ноћи Цветак
ИВ Сунце грану, он уздану: „Ваљда опет није, Боже!“ Прозора се плао ману, Јер издржат већ не може; Кâ муња се избом сави, Два-три пута њоме прође, Нешто мисли, па.
ВИ Оде коњиц као стрела, Оде пусти низ пољану, Гле га веће спрама дела, Гле и њега веће ману, Тило кљусе и претило, А госпар му пушта воњу, Кâ и њему да је мило, Кâ да отим кроти бољу, Бољу тешку срца свога
Ох ту његов грдни јаде! Кад сунашце понестаде, Кад завичај слађан ману, На срдашцу љуту рану, Када из ње крв потече, Заш' не пусти да истече?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тек кад се Тода окрену и боно смешећи се ману му руком, он се тад одвоји од ње гледајући је зачуђено и пренеражено. После венчања опет је било весеља.
— Димитријо! — викнуше сви пренеражено кад га видеше онако крвава. Али он само ману руком и истрча... Виде кола на коју страну одоше па се пусти за њима. И настаде трка.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
се срећно заврши борба, упртач пуче, одлети торба, а Лисац ријешен терета црна узбрдо здими брже нег срна. Ману га Мачак, па торби хрли, другара вади, снажно га грли, милује кресту и репић крив. „Побогу брате, јеси ли жив?!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Па ипак, ја имам једну особину или боље рећи: ману, која вам ни у ком случају не може бити угодна... ДАНИЦА: А та је? АДВОКАТ: Ја умем бити и љубоморан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Јест, возарима — додаје Рајко пунилац — а ми послужиоци идемо стално пешке. — Ех — ману руком пешак. Затим припали цигарету.
Сетисмо се да су њега гађали наши пешаци. — Богами! — ману главом Траило. — Ја сам био готов да окренем низа страну са све топ, макар и главачки — вели Милојко, предњи возар.
Рајко је јечао и тек би превалио преко уста: „Воде.“ Ми смо ћутали. Станоје погледа упитно поднаредника, а овај ману руком као да вели: „Свршено је са њим, а ти чувај себе.
Наредник у недоумици погледа у мене. Ја се насмејах. Развуче и он уста — ману главом и пође излазу, али онда застаде. — А, ако не пристане? — Шта неће?... Мора, санитет захтева!
— А, јест! — ману јетко главом. — Сигурно би то артиљерцима било први пут. Ко, бре, од вас оде у апсу? — Е, бато — упаде Алекса — друго
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Није сунце него Божо, Коледо, коледо! Носи игру за појасом, Весело, весело! Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело!
Јунаци се разиграше, Весело, весело! Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на невјесте, Невјесте се разиграше.
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђевојке, Ђевојке се разиграше. Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђечицу, Ђечица се разиграше. Сви у колу весело, весело! Хајд’ у коло коледо, коледо! 20.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Па кад постељу трновиту ману, На њој остави крви своје росу — А кад сунце грану, Трн се црвеним, слатким плодом осу... 2.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па што допушта да га јаше? Механџија ману на мене главом, те одосмо мало у страну. Насмеја се некако презриво и рече: — Па то се код нас сматра за почаст које
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Доста сам вам дао и сребра и злата, шта хоћете више од мене?“ Окнари не хтедоше да се ману, него навале и по трећи пут.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ако ми ко за ману припише што ортографију нисам пазио, нека изволи расудити да ми досад на нашем дијалекту с нашим словами граматике
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод. Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
и овамо: неке к небу, а неке од неба, како оно трудољубне пчеле кад им рука благодатна творца са штедрошћу проспе ману слатку, те узавру тамо и овамо на вјенчано са тишином јутро.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не беше сам; под руку са њим, шетала се једна млада дама. Кад ме примети, ману ми руком и викну: ,Хемфре! Јеси ли жив и здрав?’ - ,О драги, господине професоре’, рекох му, ,нек је Богу хвала!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на прво место а подвлачио дебелом црвеном цртом, те изгледа по томе да је то за њега била ствар најглавнија, да је ту ману понајвише мрзео.
Али шта? Ја имам једну ману због које бих полудио, због које се на крају крајева морам обесити у вези са фактом да сам редуциран, те, као што сам
— О, ништа, молим — рекох ја муцајући више збуњен него мој сапутник који живо настави: — А ту ману објаснићу вам одмах. Рецимо настане сукоб, страшан, бесомучан сукоб и шта?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Ах, и он ми не да да за тебе пођем. ВАСИЛИЈЕ: То не може бити! ЕВИЦА: Цела истина што ти кажем, а сву ти ману налази што си сирома. (Плаче).
Петровић, Растко - АФРИКА
Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји
Сваки део тела даје нарочиту моћ ономе који га поједе. Нарочито су цењени образи и полни органи. У Ману је сасвим скоро био процес једноме човеку–пантеру.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пригари, у чем може, знак својега жига; Тражи навлаш у свачему најружнију страну, Да је чисто као сунце, нашла би му ману. Све нек' иде! Али ево моје љуте туге: Што ни пјесне нису с миром од њезине руге!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ивањдан се примицао. Дадара је доводио једну по једну, али је Јевђеније сваку одбијао, налазећи јој неку ману. Нека је имала кварне зубе, друга је била здепаста, трећа је имала кратке ноге, четврта је била мршава. И тако редом.
Знало се да ће он, на крају крајева, ишчепркати однекуд једну којој Јевђеније неће моћи наћи ману. Тако се и догодило. Кад су довели Јању коју су нашли у једном селу код Ариља, Јевђеније је само занемео.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Добили смо и конзерве. Неко ситно сецкано месо, по укусу слично свежој шунки. Али војници му одмах нађоше ману. „Магареће месо“ — веле. Ипак су празне кутије летеле свуда наоколо. УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ...
Кад га угледа, Лука као ударен електричном струјом, подскочи. — Овам’! — ману му прстом. Исајло приђе погнуте главе и натмурен. — Господин посилни био је у вароши? — Јесам, господине поручниче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на једно смислио“, „Проли сузе низ господско лице“, „Земљи паде, пушци огањ даде“, „На зло га је место ударио“, „Ману сабљом, одсече му главу“, „Ни земља га жива не дочека“ итд. итд.
“ Ал' је сестра срца жалостива, жао јој је брата рођенога, она цикну како љута гуја, ману главом и осталом снагом, из главе је косе ишчупала, оставила косе на диреку, па довати једну крпу платна, претури је
Турчин ману, а дочека бане, на сабљу му сабљу дочекао, по поли му сабљу пресјекао. Виђе бане, па се разрадова, љуто сави и отуд и
Оде Туре на воду Марицу, а кад виђе рањена јунака, узе гледат сабљу оковану: ману њоме, одсјече му главу, скиде с њега дивно одијело, па он оде двору бијеломе.
да ти можеш добит агалуке, најприје би себе извадио; већ дај амо сабљу оковану!“ Ману сабљом од Прилипа Марко, скиде главу Турчин-Мустаф'-аги. Отидоше цару казивати; цар по Марка оправио слуге.
“ Скочи Марко на ноге лагане, обрну се и два и три пута, сав се чардак из темеља тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини одсијече главу, па повика из грла бијела: „Сад навал'те, моја аргатијо!
“ Новак Марку тихо говорио: „Ето сабље, а ето наковња, ти огледај сабљу каква ти је“. Ману сабљом и десницом руком и удари по наковњу Марко, наковња је пола пресјекао, па он пита Новака ковача: „Ој, бога ти,
“ Превари се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману сабљом Краљевићу Марко, одс’јече му руку до рамена: „Ето сада, Новаче ковачу, да не кујеш ни боље ни горе; а нај тебе
Потегоше сабље оковане, један другом јуриш учинише: ману сабљом Краљевићу Марко, дели-Муса буздован подбаци, преби му је у три половине, пак потеже своју сабљу нагло да удари
Њему вели болестан Дојчине: „Изиђ' амо, да ти потков платим!“ Он изиђе пред свога дуђана; ману сабљом болани Дојчине, налбантину одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, извадио очи налбантину; очи зави у
Милош паде, а Максим допаде; колико му крвце жедан бјеше, ману сабљом, одс̓јече му главу, пак је вранцу баци у зобницу, а ђевојку оте у ђевера, пак побјеже на муштулук мајци.
Арап паде у зелену траву, а допаде Старина Новаче, сабљом ману, ос̓јече му главу; па допаде дели-Радивоју, прес̓јече му тенеф на рукама, а даде му сабљу Арапову.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МАНА С НЕБА У пустињи при Мојсеју што је с неба пуштао Бог Израиљма ману једновиђену, а у усти жваћући им, како је који што зактевао јести, и нашто би мислио, — оне сласти и окуса и бивала би
Родитељи на своју децу мрзе и деца на своје родитеље маме се. Мужеви на своје жене ковлаишу, ману износе и протерују их и жене на мужеве вичу и пркосе им.
преотели и присвојили гојећи се и башећи, носећи се у меку господску руху јоште безчинство вам проводећи у весељу, — ману у свачем пронаходили и намћор дружини на комаду хлеба сте били.
И то размеће н разбија бригу, срђење ташка, наглост заустеже, једовину кроча, сласт разлива, тије и растапља завист и ману, износи кицоштво, облакшава и весели надање, ако и бојању за штогод [разлога има], како и одашта ли љути се, духа злом
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку“ или „Потресуљку“!
Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену“, јер она је, вели, већ остарела.
— оте се многима узвик кад их видеше једно до другог како играју. И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...
Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. једва је чекао да престану Цигани. Кад се сврши
кући прави лом због играња Зониног, за које стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.
Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману кујунџију.
Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да
И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.
А што па ти тол’ко смићеш? — Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска. — Ја па тетка на Ману! — одговара Дока. — Мен’ ми кеф за Манулаћа — вели Таска. — Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима.
— вели Таска. — Ја па тетка на Ману! — одговара Дока. — Мен’ ми кеф за Манулаћа — вели Таска. — Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима.
Ако не узне из вашу кућу, — ће остане неженет? Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста“; та и за Ману и женење његово ласно... — Може, ама спроти себ’ прилику.