Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прича о добром детету Манулаћу, која је Прича Права супротности оној ранијој причи о Митку чорбаџи-Петракијевом Манулаћ је био син чесних и
Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.
нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа, то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.