Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тетка ми се лепо обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна свилена марама с белим пегама, а на препрегачи чисто црвена основа са ситним плавим цветовима, хаљина загасито жута с танким белим
својих кућевних послова, умела је дивно ткати и шити; све што је на њој било, све беше њена рукотворина: и она бела марама са оном танком црвеном ивицом, којом је своју лепу главу умотавала, и шарено зубунче, сукња и препрегача, то све беше
одела, јер у оно време скоро у целоме Левчу ниси могао наћи на девојци или жени нешто куповнога, а на Стојни црвена марама с плавим и белим цветовима, тако и хаљина, рекао би од плавога је кашмира, па минђуше, па белензуке!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Усред тога нашег разговора дође стари кнез Никола Грбовић и војску према нама упаради, а Јовица Милутиновић од марама барјак начинио и носи га тамо амо покрај параде.
У Жичком Пољу побију се, где је Карађорђа тане у врат ударило, но свилена марама није дала пробити; те се Карађорђе уклони под Видојевицу.
— Онда капетан узе везен јаглук, баци Јанку у руке: „Ето вира!” — Цинцар Јанко развије јаглук и рекне: „Ово је марама, камо прота, прота?” — Капетан: „Ту је вира завезана, сад ће и прота доћи”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...« А сиромах сељак пролази као кроз шибу. — Еле, у таку једну болту стаде на занат
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
старе бунде којом се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.
Африка
Изнад косе, огромне компликоване фризуре, црне, ол ситних витица измешаних перлама, марама од плаве свиле. На прстима од ногу прстење.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варвара је лако могла запазити да јој до Петра није много стало, али да на Павла баца своју мрежу, марама, конаца, па и руку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У овој игри мајка узме детињу рукицу и, ударајући дланом о длан, пева му „ташин, ташин танана и свилена марама...!“ Дете од годину дана, па чак и млађе, после ове игре и само удара дланом о длан, тражећи на тај начин да му мајка
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад им тога би доста, почеше се играти заплетене игре „прстена“, при којој треба: прстен, марама и девет капа. Игра је дуго трајала, па се надиграни подвргоше различитијем казнама: једни се морадоше огарити, друге
Браственици дјевојчини такође доносе у њену кућу по пециво, по погачу, пића и марама, да помогну даривање сватова... Јанко га опет прекиде: — Колико ђе бити сватова Анђи? — Углављено је шездесет.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Испод басамака избачено труње, крпе и остало што је било пре. Полица се цакли саханима, бели се дугачка а широка марама што покрива тестије пуне воде. Око огњишта кркћу лонци, а под вршњиком цврчи печење. Улазим у собу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ МРВА 126 КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ 129 ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ 132 ПЕПЕЉУГА 135 ТИВТИЗ И
Кад тако дође марама у оно село где је царев син у кнеза служио, најпре је донесу кнезу. Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на
ВЕЗЕНА МАРАМА Био један човјек, па имао јединца сина. Живио је срећно и задовољно, али на своју несрећу потеже те му умрије жена.
Служио си ме вјерно и поштено. Овај цар имао кћер и она је извезла мараму самим бисером. Та је марама имала силу кад је рашириш, па какво ти год јело или пиће душа зажели само га изговори оно се одмах само појави.
Царева се кћи бијаше загледала у овог слугу, па му казала какву силу има та марама. Кад му цар исплати службу, рече му по обичају: — Е, сад тражи шта хоћеш, да те наградим за вјерну службу.
Путник никако да се начуди чуду, те га упита какве мађије зна. Овај му исприча да ту силу има марама коју је добио од цара. Онда му путник предложи да трампе, вели: — Да ти дам овај шешир, а ти мени ту мараму.
Приповетка објављена први пут у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14). 20. ВЕЗЕНА МАРАМА: Забележио Душан С. Трипковић из Београда и објавио у Босанској вили за год. 1909, стр. 214. 21.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Није то листак од ника поља, Већ је то бела авли-марама, Бела Марама, брига голема: Да туђу мајку мајком позове, А своју мајку да заборави; Да туђа брата братом позове,
Није то листак од ника поља, Већ је то бела авли-марама, Бела Марама, брига голема: Да туђу мајку мајком позове, А своју мајку да заборави; Да туђа брата братом позове, А свога брата
На глави му калпак и челенка, На челенки девет перјаница, Окићене драгијем камењем. У руке му злаћена марама, Нит’ је ткана, нит’ је исплетена, Већ од сувог саливена Дочуо их јунак Асан-ага, Па је њима вако говорио: “Ал’
Благо, брате, ономе јунаку Кога није на далеку драга; А моја је драга на далеку, Иструну ми јаглук и марама; У марами грожђе односећи. А јаглуком сузе утирући Са мојом се драгом растајући.
са кратким рукавима или без рукава Ибришим - свилени конац измећарство - служба, помоћ Јаглук - дугуљасти рубац (марама) од финог веза (памучног платна) извезен златом наједном углу јазиџија - писар јаран - друг, пријатељ; драган
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Црвена, по рубу бела, с плавим шарама Посред Саве, ко застава, вијори се марама! А ја гледам, са обале, гледам, па ми је Цео живот данас лепши због те шамије.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2. ТАШУЊАЉКЕ 1 Ташун, ташун, ташана И свилена марама. Ко ташуни ’леба да, Родила му шеница И винова лозица. 2 Ташун, ташун, танана И свилена марама, У марами
Ко ташуни ’леба да, Родила му шеница И винова лозица. 2 Ташун, ташун, танана И свилена марама, У марами шећера, Да ми дете вечера. 3 Тапши, тапши танана И свилена марама — Расте гача погача. 3.
2 Ташун, ташун, танана И свилена марама, У марами шећера, Да ми дете вечера. 3 Тапши, тапши танана И свилена марама — Расте гача погача. 3. ЦУПАЉКЕ 1 Хоп, цуп, на калуп, Четир’ баке, један зуб — И тај један шупаљ!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад тако дође марама у оно село где је царев син у кнеза служио, најпре је донесу кнезу. | Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и своју препоруку често би поткрепљавао частећи га и купујући му на дар кад фајн шешир, кад пар свилених великих марама. Овакве препоруке имале су велику силу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Кукаваца си!“ рекао је Василије, преко колена му висила марама златом извезена, Кати је наменио, и лупио је шаком по њој. ,,Ти си лопов. И докле ћеш?“ викнуо је Лазар.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Стојте« викну неко... Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу... Исекоше конопце, извадише онога из раке...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
трбуху утећи се — истаћи се, јурнути напред, обратити се за помоћ, узети реч утије — утови се, угоји се фацулет — марама филцан — шоља без дршке фисе билила — удели бога ради фрментин — кукуруз фукара — сиротиња фукараш — сиромах
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— зло, недело јалица, јахалица – коњ који се води у поводу, на кога кири– џија ставља свој пртљаг јеменија — марама за повезивање у женској муслиманској ношњи каваз — стражар, пандур, тело– хранитељ камилавка – ваљкаста капа
Петровић, Растко - АФРИКА
Изнад косе, огромне компликоване фризуре, црне, ол ситних витица измешаних перлама, марама од плаве свиле. На прстима од ногу прстење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пера „Ђеврек“ притрча и око ноге веза му белу мараму. — Знаш, да ти стегнем тетиве. Залети се и Брана, али му се марама уплете око ногу, и он удари трбухом о сто. Чаше и флаше расуше се с треском. Вино прсну по нама. — Ура, ура!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тур ми се пара, Чизма ми пукла, Свила ми се по рукаву Цепа на фраку. Шешир се бели, Марама жути, А дугмета на пруслуку Нема ни једног. Брк ми се црни, Брада ми расте, Бритва ми се затупила, Неће да брије.
Таљиге су скупе, Кола су још скупља, За каруце много ишту, Пешке не могу. Шешир ми се бели, Марама жути, А дугмета на прслуку Нема ни једног. Чизма ми је пукла, Тур ми се пара, А чоја ми фина На фраку се цепа.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ГосподинЖико, молим те обрати и ти пажњу. ВИЋА (чита): „Дванаест марама за нос”... КАПЕТАН: Хм! Хм! Дванаест марама за нос”. Кобајаги! (Воки.
ГосподинЖико, молим те обрати и ти пажњу. ВИЋА (чита): „Дванаест марама за нос”... КАПЕТАН: Хм! Хм! Дванаест марама за нос”. Кобајаги! (Воки.) 'Ајде, реци ти нама поштено, шта си тиме хтео рећи? БОКА: То што пише.
Је л' тако, господин-Жико? ЖИКА: Па личи помало. КАПЕТАН (Боки): Срам те било, и ти си ми револуционар! Дванаест марама за нос, пешкири, гаће. Камо ти пушке, бомбе, а не „четири пара гаћа”!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар се усред лета по највећим жегама не увија у сијасет тих рогобатих сукњетина, шалова, марама, ваљда само зато да ниједан делић своје коже не би изложила нашим очима? Пипац Кирча жестоко мрзи Јелену.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
нека блуза, од истог сивог штофа капут до колена, натраг с прекачком, а кроз ту прекачку, ако је ветар, продевена марама од вунице, да греје крста. Коса црна, зализана, у тврду пунђу стиснута.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Њему шешир не покрива теме као другим људма, него потиљак. Аљина му о једном рамену виси; марама немарљиво везана. Кад седа, он не седа као други људи, него се на столицу трућа; кад оди, он или управо у земљу гледи,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, оне то нису могле без марама, а да им их да није смео: скамениле би га. Варалица зграби вештице и хитну их у пламен, њихове мараме исто тако.
И, гле, чуда! Поче ђубре да бежи пред метлицом: појави се прво као марама, па као омања соба, чиста површина. Дечак настави да чисти, па кад је почистио испред своје куће, он настави да чисти
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе скиде, па је мени даде: „На, девојко коласту
на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаћену, с руке скиде, па је мени
на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и погледа на ме, с руке скиде копрену од злата, с руке скиде, па је мени
и историјских и географских имена абајлија — аша (коњски покровац) аваз — глас авлија — двориште, улица авлија-марама (хавли-махрама) — врста памучног рупца ага — господар, господин (сељаци који су живели на његовој земљи морали су да
Гори близу Дурмитора (зове се тако, јер на њему има преко четрдесет језера) јел — јер јелика — јела јеменија — марама јеменије — плитка обућа јењичар — в. јаничар јер — зашто: Јер га синоћ објесио ниси?
коњадо — шурак Коњиц — варош у Херцеговини (на левој обали Неретве) копања — дрвени суд копије — копље копрена — марама копца (дем.
— сретање сретњи — срећни срида — средина срића — срећа срма — сребро срмајли — од срме (сребра) срмајли-марама — марама извезена сребром срчали — стаклен Сталаћ — градић у близини Крушевца, над ставама Јужне и Западне Мораве
сретање сретњи — срећни срида — средина срића — срећа срма — сребро срмајли — од срме (сребра) срмајли-марама — марама извезена сребром срчали — стаклен Сталаћ — градић у близини Крушевца, над ставама Јужне и Западне Мораве Стамбол —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Жена ти има за то нос да напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се њезин старац враћа пијан или љут.