Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онда извади иза силава своју мараму, па, убрисавши зној са чела, окрене се својој бледој сенци, своме мршавоме ћатици: — Јеси ли све побележио?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Нађемо једнога сељака, те нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст, и око тога чинимо заседаније.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И ту се тек пазарује добро. Нема дана кад не дође каква снаша или девојка из села да купи што: шамију, иглу, ђинђува, мараму, па чак по нека и белила. Наравно, с дућанима дошла је у села и сва помодна роба, па с њом и белило.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... И то поможе. Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. — Тако!... Сад је добро!... Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Докле још у своме прслуку од свиле По које писамце опази да има, И малу мараму, ко зна које виле, Пуну пољубаца и пуну парфима. Хтеде да се снужди и да сузе распе, Но беше у журби.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: — На остави; ово је Маријино!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану или свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).
чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. »Деде, децо — вели им господин попа — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!
управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, —
капут на струк, и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до трипут шарену цицану мараму, и кашљао и једнако јео жута шећера, а бркове увек поткресавао и дотеривао, — а како да једва не чекају овога новога
соби; затим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом, и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама. Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.
— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена, и огрће велику мараму. — ’Ајд’мо кући; време је, стижу краве. — Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.
Ту сам, ту — понавља Шаца. — Срам вас било! — дрекну Јула на њ, склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу. — Е, лепа парада! Вас треба да је срам, а не мене!
Арсина пуница, к’о рек’о би да ме је бегенисала; јербо, кад год прођем поред ње, а она се увек ондак сети па намешта мараму и зулове, па намешћа уста и пòглêда ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: »Како ти је,
— И ништа нисте чули?! И ништа баш?! Та је л’ можно? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше,
— И сад смо код њега... Тако покаткад кочијашим мало... За ово што од вас зарадим, купићу мојој Јули фину мараму фердинку. Бáба каже да кочијашим: »да се израна научим, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!
« А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму: па да ви’ш њене радости кад прекосутра увече нађе нову мараму под јорганом!...
« А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму: па да ви’ш њене радости кад прекосутра увече нађе нову мараму под јорганом!... Е, та само то ће ми вредити сто форинти! — Па сад се волете и слажете, је л’?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи. — Дакле, хајдемо! — рече Гавра. Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду. Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.
Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају. Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово ће ми дете, Бога ми, умрети на
нама, јер и онде има афераша А један црвенко грозно чачка нос само што не заглави прст и други се исхракује и узима мараму да пљуне, али не пљује.
ми да им кажем: ево вам и службе и све што сте ми дали, а опет седим и слушам о кмету и чекам да онај дрипац пљуне у мараму. И сви се кикоћу и церекају, а неко се загрцнуо те му кроз нос цури црна кафа па још већи урнебес.
Африка
Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос. Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа
Брзо се рукује са нама, узнемирен и пун осмеха да би га извинили што нас је пустио толико да чекамо. Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса.
Преливајући се од палмовог уља којим се тек намазао, обавијен око бедара у плаву мараму, он седе на праг наше колибе и гледаше шта радимо. Н.
она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не иду савршено голи обавијају своја бедра укрштајући мараму као што су је укрштали и фараони.
Забадава их уверавам да је сликање већ готово и да неће ништа имати; још пола сата оне не скидају мараму са жене која се под њом гуши. Одмах затим прилази ми неки старац и тражи десет франака. — 3ашто? — Да ме сликаш!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Еј, хеј, дебели, кад будемо пошли у Росију, треба да носимо, пред нама, не барјаке, него црну мараму. Не кажем ја да нема несреће и другде по свету. Али другима је дато да одахну, да забораве. Нама није дато, ни то.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом
постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом свету ходало С тобом гујо под кошуљом Чујеш ти претворнице Скини ту мараму белу Шта да се лажемо 3 Неђу те упртити на кркаче Нећу те однети куд ми кажеш Нећу ни златом поткован Ни у кола
што у теби могу бити У теби квариигро у теби безвезнице Не повратила се 13 Не шали се чудо Сакрило си нож под мараму Прекорачило црту подметнуло ногу Покварило си игру Небо да ми се преврне Сунце да ми главу разбије Крпице да ми се
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Рина се сакрије иза леђа Новаковићевих; Протић сео у једну дубоку фотељу, утонуо у њу и заклонио очи; Анта узео мараму корсем да обрише нос, па како га забо у мараму, не диже га.
Протић сео у једну дубоку фотељу, утонуо у њу и заклонио очи; Анта узео мараму корсем да обрише нос, па како га забо у мараму, не диже га.) XВИИ ПАВЛЕ, ПРЕЂАШЊИ ПАВЛЕ (улази и погледа по свима): Добар дан!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако жели да нема деце извесно време, она онда погашено угљевље замота у мараму и стави у сандук са девојачком спремом.
Он га затим повезује у врану мараму и иза себе измери на кантару (не гледајући у кантар), а онда га носи породиљи на постељу међу гребене.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Затијем јој скине капу с главе и отиде, а жене јој ставе мараму, опашу је женским појасом и одјену је. За совром тада напија сватовски стари сват старом свату од дома.
— Много је то, чôче, и њекако није у реду да јој поклањаш само аспре! Подај јој цекин, а за други купи јој свилену мараму, а за оно што претече узми вина... Ићи ће њеко од наше момчади сутра у град, па ћемо све то уредити.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: То је добро. ПРОВОДАЏИЈА: А? Зна ли брат Сима шта ради? Иј, какав си ми дрвени младожења (намешта му мараму), кад сам ја био тако млад, на мени је морало све да трепти.
Знаш како је. КУМАЧА: Остаћу да јој помогнем. Само да јавимо мами. МАТИ: Богами, баш добро. Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.) КУМАЧА (скинула мараму, па се гледа на огледалу): А шта мени фали?
МАТИ: Богами, баш добро. Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.) КУМАЧА (скинула мараму, па се гледа на огледалу): А шта мени фали? УГЛЕД 11. ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊА ДЕВОЈКА: А гле кумаче!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:
— Шта је ово, нано? — питам, а већ сам се саго и дижем мараму којом беше покривено. — Не, не! Остави, сине, то је мантафа. Полако дође па и прође подне.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Те онда седне и препочне лице свога сина на свилену мараму, па онда рече царевоме сину: — Ево, како је ово дете, онаки је и онај човек.
Цар како виде лице на марами, одмах рече да је чити његов најмлађи син, па пошље мараму по свему царству да иде од града до града и од села до села, да му траже сина.
Кад тако дође марама у оно село где је царев син у кнеза служио, најпре је донесу кнезу. Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на њој, — чити слуга његов; онда рече слузи: — Море, слуго, ово си ти.
У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу. Како опази њега и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне
Или, давно ниси видела човека или се у што упознајеш? А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.
Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се откине оданде
Или давно ниси видела човека, или се у што упознајеш? А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.
Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду, а љуску завије у мараму. После некога времена идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.
Служио си ме вјерно и поштено. Овај цар имао кћер и она је извезла мараму самим бисером. Та је марама имала силу кад је рашириш, па какво ти год јело или пиће душа зажели само га изговори оно
Он поиска везену мараму. Цар се мало промисли, мрдну главом па рече: — Добро, синко, даћу ти је, царска се не пориче, само пази да је не
Он заблагодари цару, узе мараму и крете кући. Путујући тако огладни, те сједе под једно дрво у хлад да се одмори и мало прихвати.
Путујући тако огладни, те сједе под једно дрво у хлад да се одмори и мало прихвати. Таман извади мараму, кад ето ти га један човјек путем право к њему, а јаше на магарцу. „Хајде док прође па ћу јести“ — помисли царев слуга.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Зашто је срамота. ПИЈАДА: Е, срамота, да. СТАНИЈА: Јес’, ви немате срамоту. Ајде, да скинем ја мараму с главе, па да идем по сокаку. ПИЈАДА (смеје се): Ала би била велика срамота! СТАНИЈА: Што, тебе то није ништа?
Пи! Ала је безобразна, неће да једе сас леву руку, неће да скине мараму, и да вата момка под руку. НЕША (смеје се): Не бој се, мајка, нису све таке, као ови пролетарчићи, имаћеш ти доста
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Заповедате да вам наместим мараму, милостива госпођа? ПЕЛА: Нека, Персо, душо, ја могу и сама. ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!
ПОЗОРИЈЕ 4. СТЕВАН, ПРЕЂАШЊЕ СТЕВАН: Милостива госпођа, готово је. ПЕЛА: Таки, Стево. (Узме велику мараму, Персида јој намести, потом са Стеваном за њом и малочас врати се.) ПЕРСИДА: Ово не може бити да је она.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Ја не знам шта је то; више пута изгубимо шрајбпихл с новцима, па ме не шиље тражити; а сад за једну мараму; — мора да му је спомен од кога. МАРКО: Но, бога вам, драги, ко је тај господин?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Јесте ли видели како је лепа? Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ. Ево по овој истој води сам газио.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Не знам зашто сам се и ја оцрнила, ваљда за његових тричавих 3.000 динара. Нисам ваљда луда...(Скида црну мараму коју је носила око врата и вади један цвет из вазе па га задева у косу.) Што каже Сарка, нека га жали тетка!
ПОЈАВА В ДАНИЦА, АГАТОН, СИМКА АГАТОН (кад спази Даницу, полети и загрли је, исто тако и Симка. Он вади мараму и брише сузе): Драго, драго дете моје! СИМКА: Слатка моја, рођена моја! АГАТОН: Боже мој!...(Плаче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дугачка колона возова, обавијених облацима прашине, кретала се лагано... Првих дана неки су стављали мараму на уста, да би се заштитили од прашине што се таложила по лицу, обрвама, трепавицама, па и на тој марамици кроз коју
Било је најзад и смешно држати мараму стално под носом И бранити се од невине напасти, када ће на целу ову масу падати ројеви челика.
— Господин потпоручник, ево имам ја — наврати се Танасије и маши се за џеп, одакле извади пуну мараму крижанога дувана. Потпоручник га гледаше у недоумици, онда махну главом и узе дуван.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.
Љубица подиже главу и погледа га за часак. Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама. Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.
После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку. Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“. 171. Шетала Јана, Из винограда, Из винограда, Из нова сада. У руци носи Мараму дуња, У другој носи Мараму грожђа. Сусретоше је Троје момчади, Један јој вели: “Моје су дуње“.
“. 171. Шетала Јана, Из винограда, Из винограда, Из нова сада. У руци носи Мараму дуња, У другој носи Мараму грожђа. Сусретоше је Троје момчади, Један јој вели: “Моје су дуње“. Други јој вели: “Моје је грожђе“.
(сукња) - наборана, која има боре бостан - лубенице и диње бошчалук - дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада брекиња - врста шумског дрвета чији се плод једе (Сорбус торминалис) брод -
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Теретило ме је једино то да сам у џепу носио мараму, од свиле, у националним српским бојама, са сликом Скопља. Те џепне мараме биле су, тада, у Новом Саду велика мода.
дворана и примећујем да су увек исти само скретничари трамваја, на ниским клупицама под којима држе хлеб, завијен у мараму. После подне пада жута магла све ниже. Тихо, све тише, прелази ме гроза.
бојао детектива, соколске медаље, лисмо којим ми је позориште из Београда одбило драму Проклети књаз, и једиу тробојну мараму, у белом пољу са сликом Скопља, какве су онда биле јако у моди. Све је данас смешно.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „За пиће, за провод, за добру клопу Мараму бих са главе дала! Продајем завичај, последњу стопу — никаквог немам морала...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Док се око ње коло таласано окреће, она се левом руком која држи мараму ухватила за бок, а десном руком с китом каранфила отпочне да удара по образу, час мушко, час женско.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. | После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.
У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу. Како опази њега и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне
Или давно ниси видела човека или се у што упознајеш?”ћ А она му одговори: ,,Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.
Мало време постоји, ал ето ти једне госпе по воду; како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде
Или давно ниси видела човека или се у што упознајеш?” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.
Мало времена за тим прође, ал ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде
Или давно ниси видела човека, или се у што упознајеш?” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.
Најпосле се договоре, те отац дозове синове преда се па им рече: „Идите у какву варош те заслужите по мараму, па који донесе најлепшу мараму, онога ћу женити.
те отац дозове синове преда се па им рече: „Идите у какву варош те заслужите по мараму, па који донесе најлепшу мараму, онога ћу женити.
како има још два брата и како сва тројица хоће да се жене, а отац им сиромах, па им рекао да донесе сваки по једну мараму кући па који донесе најлепшу да ће онога женити.
Кад то чује царева кћи, рекне му: „Ти ћеш вечерас овде остати код мене и ноћити, пак ћемо у јутру гледати за мараму.” Кад буде пред ноћ, нахрани га лепо и напоји, па га одведе у једну собу сву зелену, и рече му: „Немој да се плашиш,
њу, и она се сама зачуди како је остао жив, па му да доручак, и пошто доручкује, да му у хартији завијену свилену мараму, златом везену, па му рекне: „Ево носи своме оцу, и ако ти још што каже, опет дођи овамо к мени.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пусти жену, па се нагну над корито, подиже мараму и загледа се у црвенкасте и наборане дечје главице. Црна, улепљена косица покрива им чело.
Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање. Спусти мараму на главе близнака и приђе другој постељи на поду, на којој спавају три старија сина.
,,Ти си лопов. И докле ћеш?“ викнуо је Лазар. Сви погледаше у њега и хукнуше. Василије пребаци мараму преко рамена, устаде, приђе Лазару: „Дижи се!“ — „Бежи!“ повикаше остали.
“ стегнула му је руку. „Све сам учинила што жена може.“ Сенка јој сакри лице. У тами, месечина јој запали белу мараму. Касније, кад му се рука охладила, Никола је мирно рекао: „Није кривица до тебе.“ „До кога је кривица?
“ А ја? У моравски вир! Нико неће црну мараму за мном понети. Моје дете нека наследи моје богатство. Дете ће моје бити. Кад родим, волеће ме и Аћим. Тола, Тола!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када се пажљивије загледа, виде нечије светле, радосне очи и шарену мараму око округлог лица. То не може бити Татага! Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Никола — рекох уклањајући мараму с очију — ти знаш и моје несреће. Али веруј ми као брату: до данас због њих моје око никад није засузило.
А Митар је бесвесно пришао овом столу, и кад је доктор са лица жениног белу једну мараму скинуо, загледао се у њено измучено лице и зајецао.
Зајецао је Митар мушки, снажно, и мараму за тај случај спремљену потражио, те с њом уплакане очи заклонио. Само што га дуго нису тамо оставили, јер су тело,
Ово све треба да значи само једно: ’ајде бре, председавајући другог одељења, обуци нов жакет, завежи машну и нову мараму, стишај то зечје срце као да си на оптуженичкој клупи и чекаш пресуду, па напред у име Бога, преломи ствар о којој си
занимања „овдашњи либерал“, досећа се одмах да је све оно Икетино масло, те пуца Симина брука по Шапцу, и он одвезује мараму и плаћа забадава лађу за Београд.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А поред тога, неку личну стварчицу, ближу самој особи. Вратну мараму, или што слично. У проласку већ сам видио по излозима некакве мараме с отиснутом географском картом, сидрима и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. Одмах затим пођоше сви к општинској судници.
— Силази сад, доста је... Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву. Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. — Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком.
— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. После некога времена, идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.
а знам да ти је невоља, него ћеш ујутру наћи под својом узглавницом једно огледало, један фацулет црљен и једну везену мараму. То све троје узми кридимице и не казуј никоме, па хајде у ту и у ту гору.
дрљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци јој најприђе везену мараму, па фацулет, па најпослије огледало; онда ће се она забавити, а ти ону длаку продај какву богату чоеку; него немој да
Она се досјети, па сустопице трком за њим. А он, обазревши се, кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену, како му је речено, а она кад виђе мараму, саже се и поче да је прегледа тамо-амо чудећи се ономе везу, док он
А он, обазревши се, кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену, како му је речено, а она кад виђе мараму, саже се и поче да је прегледа тамо-амо чудећи се ономе везу, док он подобро одмаче.
А ђевојка стави мараму у њедра, те опет за њим. Он, кад види да ће га стигнути, баци дрљени фацулет, а она се опет забави чудећи се и
се опет забави чудећи се и загледајући, док они јадни чоек опет подобро одмаче; а ђевојка се ражљути те баци на пут и мараму и фацулет, те трчке у поћеру за њим. Опет он, кад виђе да ће га стићи, баци огледало.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се. — Ето све!
Једнога јутра купи комад круха и завеже у мараму, подаде јој и двије шестице за пут, па је с друштвом опреми пут Црне Горе.
— Нађи ми мараму! — изнебуха окрете се од прозорчића Марко и прекиде женину гласну молитву. Она ћути. — Ти хоћеш насилу да те тучем...
— Чекаш да одем, да се можеш скитати по шкољу, а? Нађи ми мараму! А дијете у зипци кричи на вас глас. — Жена послуша, отвори сандук, и, пребирући по њему, осећа над собом његов дах.
Најпослије нађе је. Затвори сандух, стави мараму на поклопац и пође прама зипци. Марко узе мараму, пође к орману у зиду, узе из њега скленицу и комад круха, и то
Најпослије нађе је. Затвори сандух, стави мараму на поклопац и пође прама зипци. Марко узе мараму, пође к орману у зиду, узе из њега скленицу и комад круха, и то замота у њу.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: А крава да цркне од глади; зар јој не треба дати сена? ФЕМА: Крави сена, ух! ух! (метне мараму на нос) ала смрдиш! Анчице, Анчице, дај мало ватре да се окади соба. Иди украј, не могу да трпим смрад од тебе.
(Запише.) ПОЗОРИЈЕ 8. МИТАР, ПРЕЂАШЊЕ МИТАР: Помози бог, Фемо. ФЕМА: И овај је дошао да ми смради нос. (Метне мараму на нос, па се окрене огледалу.) МИТАР: Фемо, шта је теби? Шта си се нарогушила као патак? ФЕМА: Коми фо! Коми фо!
САРА (пљеска рукама): Право, право; то је виц, то је нобл РУЖИЧИЋ (скине с врата мараму и почне нагло доле и горе одити). САРА: Мон фрер, ви ништа не одговарате на артигкајт госпоје Миричке?
РУЖИЧИЋ: (као дошавши к себи): На Парнасу, на вр Хеликона. САРА: Јао, јао! Млада невеста вас чека. Шта сте скинули мараму? РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете?
САРА: Јао, јао! Млада невеста вас чека. Шта сте скинули мараму? РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете?
ПОЗОРИЈЕ З. МИТАР, ПРЕЂАШНЕ ФЕМА: Ух, ух! Опет ми долази на Врат. (Метне мараму на нос.) МИТАР: Богати, Фемо, дошао сам да те питам шта си полудила, те правиш комендије по кући.
ФЕМА (Сари): Јелте да смрди овај? САРА (метне мараму на нос): Врло. Ко вам је то? ФЕМА: Мога брата кочијаш. МИТАР: Шта сте запушиле носеве, канда сте се увоњале.
Шта си наумила с кућом? Море, мислиш ли ти остарити? ФЕМА (метне мараму на нос): Ух, опет ми дошао, да ми смради нос. МИТАР: Шта се замотаваш, погани једна!
Краков, Станислав - КРИЛА
Дановић је остављао штап, грицкао нокте, кијао, вадио мараму, и видећи да оптуженог изводе, мараму дуго савијао. Гласало се.
Дановић је остављао штап, грицкао нокте, кијао, вадио мараму, и видећи да оптуженог изводе, мараму дуго савијао. Гласало се. Мајор је рекао да се овога пута неће почети од најмлађега.
Петровић, Растко - АФРИКА
Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос. Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа
Брзо се рукује са нама, узнемирен и пун осмеха да би га извинили што нас је пустио толико да чекамо. Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса.
Преливајући се од палмовог уља којим се тек намазао, обавијен око бедара у плаву мараму, он седе на праг наше колибе и гледаше шта радимо. Н.
она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не иду савршено голи обавијају своја бедра укрштајући мараму као што су је укрштали и фараони.
Забадава их уверавам да је сликање већ готово и да неће ништа имати; још пола сата оне не скидају мараму са жене која се под њом гуши. Одмах затим прилази ми неки старац и тражи десет франака. — 3ашто? — Да ме сликаш!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
000 људи не може бити ништа друго до опет злочин, много већи, огромнији. Ако је преступ украсти човеку мараму из џепа, или пресрести га на друму и отети му кесу са 100 гроша, онда отети једноме народу сто села, читаве покрајине
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— он скиде блузу. Пера „Ђеврек“ притрча и око ноге веза му белу мараму. — Знаш, да ти стегнем тетиве. Залети се и Брана, али му се марама уплете око ногу, и он удари трбухом о сто.
— Једино те „шпасава“... ш’о сматрам да си погинуо при јуришу — правда га „Фикус“. Брана озлојеђен. Дреши љутито мараму и обраћа се Фјодору. — Лези и ти на сто! Фјодор не разуме. Пера га дохвати око појаса и повали на сто.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. — Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје оставити мараму и јабуку, а у средини бацити једну мараму низ воду, да јој нечастиви не би наудили̓« (ТРЂ, ННЖ, 3, 73).
наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје оставити мараму и јабуку, а у средини бацити једну мараму низ воду, да јој нечастиви не би наудили̓« (ТРЂ, ННЖ, 3, 73).
Кмет ми седи у столу Те ми пише икону, И светога Николу; Ћер му седи у двору, Те му везе мараму Да покрије икону, И светога Николу. И то се поје за здравље твоје и моје« (СЕЗ, 83, 1971, 221).
гранчицом (ГЕМ, 33, 1970, 143). У околини Бора под ј. кум ставља млади мараму на главу (ГЕМ, 38, 1975, 139). У Ресави мајка млади »код опраштања спушта у недра јаје или црвену јабуку« (коју
Када она излети из гнезда, треба затворити излаз и подметнути црвену мараму, па кад жуња види да не може ући, донеће ту магичну травку и отворити улаз; али чим то учини, гледаће она да травку
донеће ту магичну травку и отворити улаз; али чим то учини, гледаће она да травку уништи, па ће је бацити на црвену мараму, мислећи да је ватра, и онда је човек може узети.
и не прилази жени, да би пшеница била чиста, и обуче чисто бело одело, да би и зрно било бело, а на глави носи белу мараму, и преко беле мараме претерује волове с плугом (СЕЗ, 86, 95). Орач не сме бити левак (СЕЗ, 58, 328).
Ћипико, Иво - Пауци
За њом пожури човјек јој Марко да у мараму покупи што је иза ручка остало. Иза црне каве друштво се диже од трпезе. Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не
На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако. На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар.
Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац. Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове
А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: — Још данас и
— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. — Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И обучен је био Павле с пробраним складом. А кад је извадио џепну мараму, било је то нешто тако лепо и фино, да је Бранко и нехотице примакао главу и кратковиде очи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
четврте године обукла ме је мајка у нове хаљине, закопчала ме пажљиво одостраг, стрпала ми у џеп чисту и лепо савијену мараму за нос, очешљала ме са раздељком на среди и одвела лично у школу, где сам пред многобројним гостима декламовао нешто
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Склоних Му руку. Онда Мића дубоко удахну ваздух, шиштећи кроз нос. Узех своју мараму да га обришем, па се почех чудити оволикој нежности својој. Он ми се обрати шапатом: — Ко је овај?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Куну и моле да им врати мараме, али се Варалица само смеје: у његовој је руци моћ — сто корака је претрчао! — Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо!
— Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата! — моли и она друга, али Варалица одмахује руком. »Какво злато!« мисли се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
господскоме, те га части за три бела дана, даде њему три товара блага, снаа када кошуљу са златом, уз кошуљу срмајли-мараму; још му даде триста пратилаца, отпрати га двору господскоме...
Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даривао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Само позове по једну девојку да с њом поведе коло. А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим!
Кад би седао, увек би прострô најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у
! — рече и предаде му завијену свилену мараму. — Што је овој?! — кликну Мане зачуђено кад разви мараму. — Шефтелија ?!... — Шефтелија!
! — рече и предаде му завијену свилену мараму. — Што је овој?! — кликну Мане зачуђено кад разви мараму. — Шефтелија ?!... — Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану. — Шефтелија?!...
Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу. И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.