Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па да га не бијем! — Па опет: пљус! — Гори си од те марве! — рече учитељ. Павао се испријечи: — Немој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Ее, што им драго, ја им помоћи не могу. ГАВРИЛОВИЋ: Људи остали без кућа, без марве, без свега. СМРДИЋ: Нек чекају док се продаду маџарска добра, па ће примити накнаду.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан, па чак и неки прастари, тамни, вучји свеци, заштитници марве, људи сумњиве вјероисповјести, али пријеко потребни човјеку сељаку.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
у Хампагне на Весли, у којој се иначе краљ круноше и благосови; у Дијону, у Ангерсу Сарте, у Поитиерсу, гди се находи марве лекарно училиште, и фабрика свилешешира?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Болте—Полĺвка, 2, 532). Л. се, уочи Спасовдана, баје у корист марве (Кал. Србобран, 1896, 191). Према народној етимологији, реч за л. је сродна са »лек« (Беговић, 229).
ОД о. коре праве се лиле за петровданске ватре (ГЗМ, 6, 368). Из ње се вади и жива ватра за чишћење људи и марве (ГЗМ, 6, 272). У Самобору о. (или смрека) може бити и божићно дрво (ЗНЖОЈС, 18, 57).
Р. гранчице носе се на Цвети у цркву, а после се њима ките кућа и штала, »да одврате од дома и марве свако зло« (ЗНЖОЈС, 19, 168). Вода у којој су кувани р. и першун лек од трипера (СЕЗ, 14, 236).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Свега ћу ти дара поклонити, већ ја не дам цигле до три марве: не дам с главе тастове челенке, са рамена коласте аздије, и ја не дам од злата кошуље; хоћу носит мојој земљи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тај је бунар сам патријарх Јаков, Аврамов унук, дао ископати за своју му кућну потребу и ради марве своје, пак како пророк знадијаше да ће допосле она земља његова порода израиљскога бити, те га поклони своме сину,
Та ми, зовући се и видећи словесни људи, а гори од марве! О УКОПУ Зло је и шалу, смех ли код мрца проводити и пјанчити ждерући. Голема је то грехота и безочство.