Употреба речи марикино у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

“ и опет се онесвешћује, опет пада. Долази му отац. На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: — Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Болест чини загонетном још и мајчино, женино (Марикино), па и очево понашање: као да сви они нешто скривају, и као да нека нејасна кривица лебди у ваздуху.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности