Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја га не марим никад на путу сретнути. Исто ми тако долази као и змију да видим. Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра.
Могу те пратити, ако хоћеш, чак до Лукова, не марим да седим код куће“. „Али, Живко“, приметим му ја, „време је да се сено коси“. „Нека га говеда пасу зелено...
— И ја не марим за ову варошку галаму, — рече учитељ, седајући на некога белца, који је такођер много тешких година морао упамтити.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
При ручку не марим, јер ми ништа није противније него у време жваћања говорити: ко се ту нађе да за ме говори, велики ми хатар чини.
„Два лешника ораху су војска”, вели пословица. „Што марим за тога, не хајем за онога”, док их се накупи сила, пак онда: „Што ћу сад?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она се зарумене и обори главу. — Ти знаш — прошапута. — А за њега не мариш? — Не марим. — Нимало? — Нимало. — И... свеједно ти је? — Свеједно!... — Добро, иди сад! Она се окрете и оде најлак.
Мислиш марио би он!... Он би пустио Станка да чини што му душа жели. Још би рекао: „Марим ја! Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— говори слика из авлије. — Остани! — вели слика са улице. — Одмах си се расрдио! — Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! Ја хоћу рад! Или ме волиш или не волиш! Једно или друго!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете! Никад не знаш шта си извадио! Тражиш и ’оћеш бело месо, а кад разви
— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке. Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело, па одмах гужвара.
Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду. »Ама, фино је«, кажу: аја, не марим ти ја за то! — Сасвим тако, имате право. И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају — вели гост.
— А да шта би ти ’тела? Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче! — Та марим ја за песму — брани се гђа Сида — могли сте шта сте хтели певати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кренуло је нашијех, у Росију, на хиљаде, па што да ја марим, колико их је још на путу, колико? Нигде то не пише да Георгије Исакович Зеремски има да брине, за своје земљаке!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И то одмераваш као килу шљива или лука. Робија, таман посла! СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части. АНТА: То већ и не марим, може се лепо живети и без грађанске части. Али робија, господине, то је већ нешто друго.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? — Ваистину, дијете, знају добро за нас цареви, краљеви, толики књажеви и ђенерали, паше и везири, а за фукару не марим. Кад је књаз Долгоруки долазио да свргне Шћепана, па га признао за цара, мниш ли да је једанпут са мном зборио?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: За тесто вам слабо марим, само нек је добро вино. ОТАЦ: Већ зато ћемо се потрудити. ПРОВОДАЏИЈА: Е, сад, збогом! (С младожењом одлази.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем, доста смо од куће. МИЛЧИКА (смеши се): Ја не марим, макар још толико трајало. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем, јер се овде удајете. СМРДИЋ: Је л’ истина?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу. И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање. Море, жебрачка посла!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А Стојша им одговори: — Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца. Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па
— А да шта ми је било! — одговори војник. — Је ли ти ко долазио ноћас? — запита га опет господар. — Па шта ја марим што је ко долазио! — одговори војник и све му потанко исприча шта се збило.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Нема лука и леба. СОФИЈА: Ћути, ћути, бога ти; тако те по вароши и зову: „леб и лук“. МАКСИМ: Шта марим ја за свет? У мојој сам кући ја господар. СОФИЈА: Тешко сваком ономе који не мари шта свет о њему говори.
ЈЕВРЕМ: То није никакав маневер, него на дуел, ако си јунак! МАКСИМ: Марим ја за твоје ратове! НИКОЛА: Опет нам господин Светозар долази. МАКСИМ: Већ и он... СОФИЈА: Ваљда ће да се жени. 11.
Онај који ми се не покорава, разумете ли, нема код мене аудиенцију. АНИЦА: Кад ви баш тако кажете, господине, ја не марим, али само да не буде забадава. АДВОКАТ: За то се не брините.
АНИЦА: На част вам помирење, само кад сам се осветила. ФЕМА: Сад не марим сто форинти платити, кад сам само срце искалила. АДВОКАТ: А процес? АНИЦА: Читајте га ви и с вашим дедом.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Свако мисли да сам у жалости, па ме гледа с неким поштовањем. А што ће мени поштовање, марим ти ја за поштовање... ВИДА: Па јест!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја певам тужнима: да туга од свега ослобођава. Нисам патриотска трибина. Нит марим за славу Поетика. Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина, нити да будем народна дика.
Шара без смисла, броја и реда, танких ко изоран црв. Бескрајан као небо надамном не марим шта ће са мном, пун смеха, смрти, стоке и греха, на мени судбином тамном вез везе моја крв.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ја лешкарим тако и ћутим и мислим. Управо не мислим, јер за тај посао слабо марим, него ’нако некако осећам да ми се срце леди и стеже, кад погледам моје малишане.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама, па зато сам и дош’о. Ако је за то, нека те брига није! Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. — Што рече?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И у српској души никада не спава Жеља да се лежи сред рођене груде. Но ја, драга Госпо, ја баш слабо марим Да ли ће ми туђа земља кости крити, И, нимало занет убеђењем старим, Ја знам, ма где да су, шта ће с њима бити.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Искачу сêни и пламичци модри, Указују се живот и страхота; И гледају ме дуси неки бодри У ноћи сумње, за коју не марим, Давнашње жуди и поспали снови, У трулеж трошни претворени давно.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Чоек му одговори: „Ја бих ти је радо дао, али сам је обрекао Брку.” Међедовић на то рекне: „Бре шта марим ја за Брка? | Ја ћу Брка овијем буздованом.” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.
” А Стојша им одговори: „Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца.” Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
млад био, јер се никад не би[х] смио додирнути прсију моје младе, него би[х] им се морао клањати као икони; сад, не марим, могу им се клањати, јер сам остарио.” Нико није се могао од смеја уздржати на ови Маленичин одговор.
шала или не, ти баш нећеш ништа имати; пак онда погледам и ја на њега, баш као и он на ме, показујући му да не марим за њега ни за ње|гову кућу, већ ја имам поштена познаника у граду, а новаца у кеси, то је мени доста.
„Иди га сад у Цариград”, помислим у себи. Но, ништа не марим, у добром сам месту; свуда Греци, најпаче имући, љубе мусе и стране језике, само ваља дати им се познати.
” П[релат]; „Зар ти за смерт нимало не мариш?” Ја: „Марим, те веома! А да зашто сам из Цариграда побегао? Али овде моја марња ништа ми не помаже.
Напије се и он, и ја спремим стакло. Чисто двојином оживим од пријатњејшег ликвора, за који нимало не марим разве кад сам на мору. „Не бојмо се, господине“, речем му, „ја моју главу полажем да се нећемо утопити.
Сад, засад, ни за што толико не марим него да ми је 42 дуката у готову новцу. Ако моји дланови тако право погађају као попа Маука нос, без сумњенија неће
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— О, о, о! — поче тихо фра-Блитвар. — Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о! — Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко оће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли? А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
“ и ако никада за преселеније ца овога света нисам много марио, сада заиста не марим. Само ћу молити браћу и пријатеље да ме код ајдучке закопају чесме“.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Једна мрежа Флуидних слика која чили, бела, То је синтеза од свих других тежа). „И резигнован, са коби измирен, Не марим за сву узалудност дела: К'о таму пламен струјама распирен, Ја дубем ткиво вечитога вела, „До међе моћи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То су били махом племићи или богаташи који су се, немајући другог посла, бавили науком као аматери. Не марим да се окитим племићком титулом, већ ћу се скромно ставити у категорију богаташа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Не знам, али ја овако не могу. Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. — Па ја сам ти говорио да није лако...
— Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. — И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли?
Они твоји већ почели тамо. — Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. — Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику. А јес’ чуо за нашега Панту? — Јок. Шта је било. — Ништ’.
— Ено и забрана!... Како се тамни!... — А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. — Сад не марим да умрем. — Море, живећемо, Стале!...
Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!... Па онда... шта буде, не марим !«... Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ја не марим, синко, — пристане отац и опреми сина на пут. Узме овај вишњовац у шаке, пут под ноге па удри по свиту, не би л̓
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И очију што их види моја снага. КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се
Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако Свет мојих радости, уморан, и моли За мир, за спасење, за смрт или пак'о Ја се свему смеје
Не марим иначе за живот и бриге Народа и људи, за принципе разне, Бацане одувек у једне таљиге, Што их коњи вуку и све главе пра
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА (прекоревајући је): Али, забога, мама! ЖИВКА: Ух, кћери, све друго не марим, али само да ми је да госпа-Драгу свучем са државног фијакера, па макар за двадесет и четири сата.
ДАРА: Али чекај, забога, мајка, треба најпре скочити... ЖИВКА: Напослетку, и не марим за госпа-Драгу. Бар је жена васпитана, отац јој је био чиновник Главне контроле. Али госпа Ната!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Али онда могу ли узети Анчу? МИТАР: Узми ако ћеш и свраку, шта марим ја. ЈОВАН: Право, Анчица моја. Ихуху! (Удари Ружичића.) Панови, чо су се змрзли; веру, треба бит весели.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знаш, друже, волим војску, али не марим за теорију. Све, све... Али битку решава срце овога репоње, који се прилепио за црну земљу, да га ни митраљез не може
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пиљарице, нећу дивљака! — Плати па кушај, Новци су мени од нужде, марим за уста ти, небо, Желудац. — једва уздржим смеј на одговор ми дани.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ТАСА: Па не марим ја, кад се ти нашалиш са мном, господин-Жико! Ето, пре, кад си ми регистром разбио главу, ја сам се искидо од смеја.
Видиш ли, господине Вићо, да сам тачно известио господина министра да сам с опасношћу живота вршио истрагу! Али не марим, не марим, господо, ни свој живот да дам кад треба послужити држави!
Али не марим, не марим, господо, ни свој живот да дам кад треба послужити држави! Дедер, читај, бога ти, господине Вићо, јер изгледа да сад
Ћипико, Иво - Пауци
А прије, како—тако, некако се била на њ навадила... Али откада оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи! Не знаш ти како је то тешко ! ... Чини ми се туђ ..... прљав... Ма'ни...
А платиће, поштени су, заврши. — Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу... Од звона не знам ти ништа рећи. Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после ...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сад што му драго. Ја баш слабо марим Хоће л' је когод читати ил' неће... Занета силно узорима старим, И моја муза старински узлеће Узлеће смело у светлу
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Немој, Лексо, тако, Јосиф дивно свира, зар ти то не чујеш, и зар не мариш? — Не чујем и не марим, јер видим да би друго требало да радимо сви... И ти канда спаваш!... Име нам се више не држи! — виче Лекса.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у дружби са Словенима старим, Одбацих поштење надајући се у боље дане, Нисам хтео ишта да научим, нити за шта да марим, да се ичега прихватим.