Употреба речи маримо у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Истини, Богопознанству и свакој божественој добродјетељи, сљедователно и вечном и бесконечном животу, толико мало маримо! Откуд дакле толика немарност, разве што је како надлежи не познајемо?

Теодосије - ЖИТИЈА

Али да не мислиш да не маримо за твоју љубав, и да се не прогневиш, расудисмо да је боље усрдно испунити твоју молбу колико се ништим умом постићи

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Пејо наш кајил, а ми: а ја! Сердару је до образа више но до Станине среће. Богами и ми маримо за образ, али, али...“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!“ прекиде га жестоко младић.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ми не маримо за такав напредак. Он доноси уображеност и лажни понос у наше куће, што ви градски људи носите собом. Онда је уперио

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Истина, више од полак су га мољци и мишеви изгризли, али шта маримо ми зато, кад он детинство и сав живот нашег витеза подробно представља.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности