Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. На стази се сусрете са Маринком Маринковићем. Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном. Крушка назва бога.