Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Децо где је семе? Зар да вас наследи трава? Осетили сте оштрицу најтежег мача на Струмици на Марици и Сутјесци насред Теразија увек гини у свакој јами гини гини гини у Глини па опет до последњег светског дана ја
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Мир, маче... није мени! шапће забленута тетка, климајући и сама весело главом. — То он, знаш... Марици. Ено је пред капијом. — Није, тетице, жива ми ти! Баш сам видела како те погледао... А Марице нема. — Добро ...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
можеш мислити већ!... Узмем ово писмо, погледам, кад... „Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока. Ето ти!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и савладара цара Уроша Немањића - краља Вукашина Мрњавчевића, Марко је постао турски вазал после победе Османлија на Марици 1371. године и као вазал погинуо у бици на Ровинама 1394. године борећи се против хришћанина, влашког војводе Мирчете.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар је могуће да је баш мене, између стотине других, изабрала? Рекла је слушкињи Марици: „Доведи ми соколара Андрију“. Тако: Андрију, соколара Андрију.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Краљ Вукашин је погинуо у бици на Марици 1371. године. Тај факат, међутим, што је погинуо, учинио је да је престао његов лични утицај на државне послове.
Преписао сам лепо у два егземплара и књигу оставио опет под теткин јастук. Затим сам један препис дао Марици, а други задржао себи, да до идућег четвртка научимо напамет, како би и ми могли на гробљу говорити љубавне речи.
Одмах дакле после овога састанка ја сам преписао из оне књиге друго место, које је било још много боље, и дао га Марици да га за идући четвртак научи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од тога народни певач не одступа. Он гледа са симпатијама на крала Вукашина као на учесника у боју на Марици, али га без милости оптужује као разбијача Душановог царства.
И у њима је, пре свега, реч о пропадању старе државе. После битке на Марици (1371) н после битке на Косову (1389) наше јужне области потпале су под Турке, остаци државе померили су се на север:
Оде цура двору бијеломе, те казује брату Мустаф'-аги: „О мој брате, ага Мустаф'-ага, добила сам рањена јунака на Марици, на води студеној; код њега су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: један хоће мене поклонити, а други ће
У томе је противречност ове песме. Мрњавчевићи Вукашин и Угљеша (Гојко је непознат историји) погинули су у боју на Марици (1371). Ерцег Степан (Стјепан Вукчић Косача, херцег од св. Саве, господар Херцеговине од 1435. до 1466.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Нек му гледа његова дебела Марица! — отресе се Луња сјећајући се Стричеве приче о плавој Марици и њезиним јабукама, које миришу као ђулови.
Та како дугме! Прогутао би читаву ниску цијелих ораха као ћурка коју хране за празник. Маштајући свакодневно о Марици, Стриц је пролазио кроз село занесен као да не гази по земљи него по меку облаку изнад кога трепти и прелијева се
— Сви сте ви мене оставили, читава дружина! — промуца Луња. Јованче се сјети скорих прича о Стрицу и Марици, па рече с прекором: — А зар сам ја своју Луњу заборавио? Зар сам неког више волио него њу? Кога, реци ми?