Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Остав’те ви то само мени. Та зар сам забадава била у пансионату! Та залудићу ја њега к’о дона Игнација дон Маријана у Љубавном напитку. — Еј, терету мој — рече гђа Сида кад се нађоше код куће — боље је да сам пањ родила него тебе!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Маријана) Плаче се од туге и од тајне, од чежње и пуна срца, плачу човек и ноћ, и сузе се мешају, јер су са истог извора.
(Маријана) В Оволику разнеженост и дечју уздрхталост, ту изразито словенску осећајност која сама у себе тоне и цео би свет за со
(Маријана) Хумор и лирска атмосфера се усклађују међусобно. Лирска слика притом се изоштрава, а хумор бива топлији, незлобивији.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
СЉЕЗОВЕ БОЈЕ 6 ЧУДЕСНА СПРАВА 9 ТИ СИ КОЊ 13 ПОХОД НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С
И брат Сава скрушено заћута, као што и приличи једном скромном и честитом лопову који има срца и душе. МАРИЈАНА У рано прољеће, кад опори жилави граб засвјетлуца првим озелењелим пуповима, ево је — однекле се звонко јави
Бог зна ко му је та Маријана за којом он сваког прољећа тугује. Па да, с њом би он да оде некуд у ову провлажену ноћ, кроз тамне шуме гдје сабласно
Сад се моја стрина још више расплаче. Иако се и овога пута помиње Маријана, њој се, ипак, чини да је ова нова пјесма баш њој намијењена. Саво, вечерај па лијежи, а ја одох! Куда?
— Гле, он још мене и кори — гунђа дјед и прелази на своју муку. Прича брат-Сави о своме Ниџи и његовој пјесми. — Маријана, Маријана? — преслишава се Сава.
Прича брат-Сави о своме Ниџи и његовој пјесми. — Маријана, Маријана? — преслишава се Сава. — Ехе, јесте, богами, још прије него смо се из Лике доселили, уназад четрдесет година, била је
— Ехе, јесте, богами, још прије него смо се из Лике доселили, уназад четрдесет година, била је у Манитој Драги једна Маријана, хајдучки јатак. Да то не буде та?
Откуд Маријана из Маните Драге кад се Ниџо онда није био ни родио? — Е, онда није та — мудро закључује досјетљиви Сава.
Сликар брадоња већ много мирније суди о читавој ствари. — Чујеш, Раде, па не мора то баш бити нека ту, домаћа Маријана. Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души. — Хм, тугује. Шта има да тугује?
Окрени-обрни, док ти истом Веселица подскочи с мјеста као да га убодоше шилом и дрекну: — Ево та — Маријана! — Каква Маријана? — Маријана, чујете ли!
— Каква Маријана? — Маријана, чујете ли! Кад јој такво име дамо, убио ме гром ако ће се ваш Ниџекања икад усудити да запјева о Маријани
— Каква Маријана? — Маријана, чујете ли! Кад јој такво име дамо, убио ме гром ако ће се ваш Ниџекања икад усудити да запјева о Маријани.