Употреба речи маријину у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

његов узрок родиће се, за слатки дар божји, за живот и за словесну бесмертну душу, богу и Јосифу, сину Францишкову и Маријину, дужни ће бити благодарити.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ми смо били њиме задовољни; какав је, такав је — наш је! Не бих га ја овдје ни помињао да и он није имао удјела у Маријину отхрањивању. Видећете како! Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући. Напредује дијете да ти је милина погледати.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Никада и нико не би тако лепо описао као апостол. Прекрасни мој Андреј Петрицополос Корфиот, љубећи добродетељ, Маријину је он част избрао, која му се довека неће узети. Доброје он знао што је радио.

Ћипико, Иво - Пауци

Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...

се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.

И наново сузе, загрљаји и пољупци. Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку. Она, ганута, треном га умиљато погледа. Милина пројури му кроз цијело биће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности