Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мало ти и онако досађује па још и ово... — Нека, нека — прекида је мати. — Нека спава. Уморила се. Седи, Маријо, одмори се... Седи, дома нема нико да те чека. И мајка ти, држећи те заспалу на крилу, подаље, уз зид, седа.
— Хајде, ’аџике. Дај ако има што да ти понесем. — Па нема ништа, Маријо. Све сам послала. Али хајдемо, можда ћеш ми уз пут што затребати. И оне одлазе.
— Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш? Зар не видиш колика је и каква? Зар хоћеш да ти неку срамоту
— Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Телом из крви твоје свете Бог, Оче, Слово оваплоти се изнад твари, Дево Маријо, којега моли да тела мога страсти угаси.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При тим речима скочи он, заборављајући на своје болове, као опарен са седишта. „Исусе и Маријо! Већ се ево смркава, а ја пренебрегнух, у угодном разговору са својим гостом, своје дужности.
Ћипико, Иво - Пауци
С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!” завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо! Моли за нас!” Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.
Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!” чули се гласови све то скрушеније. Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Једно бјеше цури муштерија од крајине Куна Хасан-ага, пак Марији књигу начинио, и у књизи овако говори: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја сам ти, цуро, муштерија; хоћеш поћи за ме, Хасан-агу, пак ћеш бити у двору госпођа?
“ Друго бјеше Мари муштерија а од Босне Шарац Махмут-ага, те Марији књигу начинио: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја сам ти, цуро, муштерија; хоћеш поћи за ме, Махмут-агу, па ћеш бити у двору госпођа?
“ Треће бјеше цури муштерија а некакви Кудуз-Дел-Алија, и он Мари књигу оправио, овако је њојзи говорио: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја сам ти, цуро, муштерија; хоћеш поћи за ме, Дел-Алију, па ћеш бити у двору госпођа?