Јакшић, Ђура - ПРОЗА
опаклију и заогрну га њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и лагано, ослањајући се на чича-Марка, одоше обоје. „Куда ли ће?“ рече тетка за себе. „Сигурно због тога несрећнога комесара?... Боже мој, боже мој!
Марко, а где је мој брат?...“ питаше у највећем страху чича-Марка, а Марко рече тихо, али мирним гласом: „Ено Обрада, Маро! Чувај га, а ја ћу сад с доктором доћи“.
Он не бил’ ударен, он буђе много пил...“ Утоме ми отац зајеча и погледа више тужним него гневним погледом у чича-Марка.
А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу са пшеницом, однесе на сувачу, па нам самеље. Али једанпут не беше Марка код куће, отишао је у Бечкерек послом неким; а уместо њега дође његов син Алекса.
како је пуцао на њега, како га је ранио, и како су га пандури ухватили, како су му после оца (нашега доброга чича-Марка) у мађистрату затворили...
“ говорила су господа. „Тај Марко и други као што су они три пута су унесрећили нашу Кикинду“. „Знам ја тог Марка“, рече један, „кад је косом ударио Чончића по глави...“ „Кад је похарао протину кућу...
„Џанум, синко, ти као да си из доње Мутнице?“ рече архимандрит. „Ти си покојнога Марка Пуљића син?... Џанум, то је био добар човек, приложник и ктитор овога храма, ето, божја воља, па умре, џанум!..
веза око врата, па јој онда онако кроз нос, калуђерски, протепа: „Ето, џанум, и ја хоћу да те дарујем место покојнога Марка“. Стана се сва заруменела и саже се да га пољуби у руку.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити довека? Небесна прекрасна кћи б л а г о д а р н о с т!
смрадном блату злоће и нечистоте, никад нису осетили сладост оних благородних добродјетеља које су одушевљавале Тита и Марка Аврелија.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Па зар је ово вино за патријарха? Ово амброзија? Ово златно пераје? Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје! Ово је вино заседа у мраку! Жаба у устима, канџа у стомаку!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ја му опет кажем: „Поочиме, ја се не могу никако ослободити. Да ми је срце као у Краљевића Марка, опет би се уплашило гледећи толику војску, и око мене толику сваку ноћ стражу”.
Спремим Цинцара Марка и Илију Клонпу из Ваљева, и поведу јоште четири момка. У град оду, заишту хата белога, но Фочић почне се противити: да
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Хе-хе! Колико га имам да имам, тек велим; данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка. — Ја се, додуше, не разумем баш много у вину, али вас уверавам — вели г. Пера — да овако што још нисам пио.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Берберин, на старом фраку ружом закићен, рад би Марка мимоићи, но не да му Марко. Раскречио ноге па стао пред Перу, подбочио руке, а у десној му корбачић.
Раскречио ноге па стао пред Перу, подбочио руке, а у десној му корбачић. Берберин види Марка разрогаченог, па се поплашио. — Знате ли ко сам ја? — запита Марко. — Знам, благородни господине!
Марко даље шиба. Сад се и берберин разјари и, у праведној одбрани, дочепа се корбачића. То је за Марка сувише, за јурата срамота; снажним рукама шчепа слабијег берберина, те га баци у кацу.
Нађе се добар пријатељ берберину те га поучи како да тужи Рогозића, Пера берберин тужи Марка, а суд буде праведан и донесе осуду да се Марко Рогозић испише из књиге јуратства. Велики удар за Марка.
Велики удар за Марка. Избрисан јурат, дични тај наслов изгубљен, тако исто као официр касиран. Пуче глас по целој вароши да је Марко
— Седните, да чујем даље, — рече мати, укочено погледавши у Марка а прекрстивши руке. — Сам себи сам проводаџија; хоћете ли ми Мицу дати? Мати тобоже као изненађена.
Кажи ми кога ради долази к вама Свилокосић, тебе или Јефте ради? — А кога ради долази овамо? — Марка ради. Свилокосић му помаже, он је код њега јурат, да се поучи. Али, кога ради к вама долази?
Никад се не састају, а ужасан рат међу собом воде И све то иде преко главе мужева, Марка Рогозића и Јефте Ћирковића. Дан св. Николе, први зимњи светац.
Дан св. Николе, први зимњи светац. Тај дан слави Рогозића породица, па ће тако прославити код Марка Рогозића, а и код Алке Ћирковићке, јер тако Јефта хоће да се и женин патрон слави.
То Алка допусти, нек се као Мица сама о ствари увери. Међутим је Мица Марка подбола да против Алке подигне процес. Она мора умрети, ако удовољства не добије.
Том се нисам надала. — Не чуди се! Миливој зависи од Марка па мора, а боље он да тера него други, каткад можемо од њега што чути како онде стоје ствари, а неће он нама пркос
— Чуо сам ја, и он је на гласу фишкал. — Па ми се не допада што познаје Марка. Могу заједно шуровати, — рече као брижљиво Алка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ко је луд да иде у визит удовцу? Него треба, ето, да се растану. А да се састану, као људи, у Кијеву. Исакович је Марка Зиминског загрлио на растанку. Мислио је сусрешће га у Кијеву, пре него што година прође.
Она клепетуша у Енгелбирти – жена оног ћосавог Марка Зиминског – прича да је његова Текла ишла у трактир, Енгелбирту, код капетана, у посету. Шта каже капетан на то?
Теодосије - ЖИТИЈА
Био је у великој цркви Светога апостола и јеванђелиста Марка, и са многим сузама, имајући их увек дароване од Бога, свети се поклони и њима се посведочаваше врелина срца и љубав
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Познато је са колико су такве мистике оденули и украсили у причама рођење и живот Краљевића Марка. Код динарских људи се ова мистична логика нарочито развијала у доба најтеже турске владавине.
који су уз гусле опевали главне историјске догађаје српске: Зидање дечана, Косовски бој, дела српског јунака Краљевића Марка. Јужно од Прилепа су српске историјске успомене све блеђе.
свога варошког становништва, већ исто тако историјским успоменама које се за њега везују, као за варош Краљевића Марка, и још више својом трговином. Изгледа да су прилепски сајмови старином још из средњега века.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Од тада он је главна марка на игранкама, иако тај филм није омирисао Караново. Девојке су, свеједно, шашаве за Владом и с нестрпљењем очекују
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Цампаніле ди Сан Оарцо” са оним лепим аркадима. А најмилија шетња му је била од „Лідо” према „Цхіоггіа”.
цамараде) — друг, пријатељ Цампаніле ді Сан Марцо — звоник цркве св. Марка (у Венецији) каноник (лат. цаноницус) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да то дијете јунак мора бити“.¹⁸ За многе српске јунаке, на пример за Марка Краљевића, постоје предања у којима се вели да су они дојени дуго, све до своје дванаесте године!
Матавуљ, Симо - УСКОК
и на све што се десило, искали се на њима: — Све је отишло ђавољијем трагом откад нас не покрива бандијера светога Марка, а особито откад вас санкилоти отроваше својијем духом!
Па, погледав по дружини, додаде: — Ја мним познавате и ви, ако не сви по виђању, а оно по чувењу, кнеза Марка Богданова Мајину? Потврдише. — Стару, крваву кућу — настави Његуш сједајући и нудећи мјесто до себе Приморцу...
Милица се најприје збуни и порумени, па му на прекид поче одговарати. Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја, најдушевнија, вели, жена у браству, права задушна мајка, а и међу људима цијењена као
Турска је земља остала!... А сада да ти покажем наше куће. Ова прва је старог Мргуда Шутова; она друга попа Марка Пунишина; за њом је најближа Стева Бајова; па је Крцунова; па Пура Перова; па Стијепа Мркова; па Мирка Јокашева; па
Код попа Марка нађе Јанко више реда и чистоте. Попадија Гојача скува му каву, те, иако бјеше зачињена медом, бјеше прва добра што је
Ми се једнак дигосмо да се бијемо с Доњокрајцима, али наш сердар и њихов кнез смирише нас и ено доведосмо Марка да му ти судиш! Ено их на гумну, те ме послаше за тобом! — Кад је та несрећа била?
Као што знамо, требало му је проћи поред куће Стева Бојова, попа Марка и Мргуда Шутова, гдје је била удавача. У дворишту Стевову, Маркиша, син, му, такође дераше овна.
Млади људи изабраше за вођа и калауза Марка Јокашева, који имађаше многе и поуздане везе са хришћанима од Никшићке крајине и који дознаде да ће Ислам-бег Мушовић,
Браственици мирно сјеђаху поред мртваца на путу, слушајући потанко причање Марка Јокашева, а кад се вратише Рако и Стево, онда кнез скиде капу, залелека први и заче поворку носећи пушку наопако.
Браство је захватало средину присоја, мјеста травна и пуна извора. Осим попа Марка Пунишина, који имађаше мало стоке, и Стијепа Мркова, који је немађаше, сви остали бјеху ту, седам кућа, душа четрдесет
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Кога ћемо звати на прстен? ОТАЦ: Зови - комшију једног и другог, па ето ти. МАТИ: Ја мислим да зовемо и кума Марка. ОТАЦ: Шта ће ти тај? МАТИ: Та знаш, добар је на језику, ако ови окупе за новце. ОТАЦ: Па ради како знаш. (Одлази.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Сваки Србин нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет настати царство душаново. СВИ: Живили!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Кад је плануо устанак у 1815, он се у чети »голаћâ« туче под Цером и на Дубљу. Потом постаје писар код војводе Марка Штитарца,56 код Јована Обреновића, и при Народној канцеларији.
дао је и неколико пригодних патриотских комада: Торжество Србије, апотеоза обновљене Србије (1847), Санъ Кралѣвића Марка (1847), патриотска алегорија, у којој је позната химна Устај, устај, Србине!
Од њега има низ мањих превода из Пушкина, Гогоља, Тараса Шевченка, Марка Вовчока, Шчедрина, Чехова, Гаршина, Данченка, Алфонса Додеа, Еркмана-Шатријана, Едгара Поа, Марка Твена, и других.
Тараса Шевченка, Марка Вовчока, Шчедрина, Чехова, Гаршина, Данченка, Алфонса Додеа, Еркмана-Шатријана, Едгара Поа, Марка Твена, и других. »НОВИ ЧОВЕК«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
крвавог дана Седамдесет они тешки рана, Гледа царе ове ране љуте, Па дукате повадио жуте, Па говори: „Ко излечи Марка, Ево њему пљада дуката!“ Сину дукат кâно сунце јарко, Плану Марко, па дукате вата: „Вина амо, крчмарице драга!
Брже, браћо, чаше напунимо, Напунимо оног вина жарка, Куцнимо се па онда папимо Та десници Краљевића Марка, Што удари силном Маџарину, Од бедра му отрже мачину, Сева мачу — Филип на две поле — Мач пролеће, па у камен
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нарочито су мајке упорне, неустрашиве и заслијепљене. Око артиљерца Марка Медића, који је, неким чудом, овамо доспио из чувене Шесте личке дивизије, надовезала се некаква стара нена,
Она нена, печално загледана у партизанску хаубицу, потегну Марка за рукав и прекиде га у разговору. — Војниче, хоћете ли из овог пуцати на мога Деду? — Другарице, то је војна тајна.
Видећи тако глагољива и отворена војника, стара нена прикрпи се сасвим уз Марка и узе да га обавјештава: -Видиш, овај стари под орахом, то ти је Дедин амиџа, Хусо. И он дошо да види.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
због кога истрчава? Па да би шала била већа, почну је дирати за Марка. А Марко чује, мило му, па се чини невешт и само виче: — Жене, брзо! ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до Марка Обилић. Трепетљике звеком звече уз тамбурин ударај, по пољани буде цвеће уз мирисан уздисај.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЛУКУ 246 БОНИК И БОЛЕСТ 247 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 248 КУДРОВ И КУСОВ 249 ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО 250 ВАРКА ПРЕД МАРКА 251 КЛИНЧОРБА 252 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 253 ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ 254 ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ, А ВОДЕ
Кад су се тако познали ови наши јунаци, онда ће Таригора и Кривигреда запитати Марка: — Збиља, побратиме, не питамо те јеси ли нам штогод јаки, јер без тога не можеш нам бити ортак.
Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму. Кад он сишао доље, ал' ту, мој брате, све саме неке пећине.
Кад су и четврти пут спустили уже, договоре се да Марка извуку само до половице, па онда да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он сљускати и убити, па ће тамо
Чим они видјеше Марка, почеше од радости пијукати, јер су знали да их је он избавио од змије шестокрилке, па му рекоше да се сакрије између
Чоек ђавола послуша, али кад се у том прене — а то се он у постељи онередио у гаће. ВАРКА ПРЕД МАРКА Сјела четири калуђера да ручају.
А трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку говорећи: — Варка пред Марка! Четврти пак, видећи да они сву рибу узеше, узме чинију с чорбом врућом па по њима свој тројици говорећи: — Излија
83. ВАРКА ПРЕД МАРКА: Објавио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву изреку у свом цетињском издању народних пословица, 1836, а затим ју је мало
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На флаши се, наравно, налази и марка производача. Била је то најдужа скраћеница на свету! Писало је лепо сећам се: ТАЏИКСАДВИНСОВХОЗТРЕСТ! Кеве ми!
Ловијановић, који је испадао из касице, био је у апоенима сличним оним што се добијају на степеништу цркве св. Марка уочи крсних слава, или у тренутку када нека будала викне пред општином: „Куме, изгоре ти кеса!
Прогласили смо све непријатне ствари поезијом, баш као што је некада давно, у оној дивној књизи Марка Твена, Том Сојер прогласио фарбање ограде чистим проводом!
тај хит, штатијазнам, али, не лези враже — Суле са Аде је син свештеника и уз то бивши бас-баритон у хору цркве Светог Марка, па је лично натерао попа да отпева све и да не забушава кад су већ пљунули толику лову за концерт.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Ах, ја би волио сад гурабије него све карактере на свету! (Одлазе.) 2. (Соба код Марка.) МАРКО седи на столици а ЈЕЛИЦА близу прозора плете и књигу чита. ЈЕЛИЦА: Гöттліцх, ах! Ѕехр гöттлицх! МАРКО: Хм!
МИТА: Ја знам, опростите: вами је досадно што вексла није стигла. Но господин ће (на Марка) све учинити. МАРКО: Све, из драге воље. ЈЕЛИЦА: И јошт сте унгерüхрт?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Не бој се, бато, слободно приђи, улази, није варка. Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка. Касно је вече, бура се спрема, облаци небом језде, а ковач грми чекићем тешким, искива златне звезде.
Понекад само просине мјесец кроз облак, лика снена. То ти је ватра ковача Марка, тиња — заборављена. ЛОЖАЧ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЦЕНТРАЛЕ Мој тата, ложач у електрани, чаробњак то је прави, вечери сваке,
“ Ево и миша старог, под пушком, није варка, чека, бркове суче, продаје мачка Марка. А даље, корак само, новога чуда ето: некакав мачор строги купцима нуди псето.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Остави, бога ти, то, него шта је теби, жено, те си се прилепила уз тај зид као таксена марка? ГИНА (збуњено): Како да ти кажем...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А пред именом отаџбина, сасвим су безначајне личности: Јанка, Марка, Петра, Павла... — застаде, гледајући нас строго.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
момке рањенике И избираш зор јунаке, Од Косова гласитога, Наћеш младе код старијех, Поред Павла Орловића, Наћеш Марка Ненезића!... Све јунаке под крилима, Све се мани крајевима, Као сунце небесима!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тада заплака у води звоно Светог Марка. РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме
Излагао је свога Краљевића Марка, и он му је дошао главе. Он је лош ђак Мештровићев. Огромна његова скулптура толико је напета од снаге и „етичке“
Лист за женску моду, Вогуе, донео је слику скулптуре, о којој каже да представља Краљевића Марка „чехословачког“ народног јунака, од „руског“ скулптора Дешковића. Изволите погледати јануарски број.
Командир, међутим, јаше коња на тротоару, и виче, љутито, на потомке Милоша и Марка, Зринских и Франкопана, Прешерна и Марка Миљанова: „Дроњо! Један, два! Дроњо! Један, два!
међутим, јаше коња на тротоару, и виче, љутито, на потомке Милоша и Марка, Зринских и Франкопана, Прешерна и Марка Миљанова: „Дроњо! Један, два! Дроњо! Један, два!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Стадоше припевати све редом. Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. — Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког
Деца одзвонише лепо, заменише и Марка. Бруји звонара од јеке звона, шкрипе и пуцкају сухи диреци, пролама се све око ушију, а Марко се још чуди: како то би?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!
« — веле сељаци. Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нека он оде код газда-Марка. Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино. А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!
И почеше се између себе љубити. Особито је ефенди Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка. До речи није могао да дође. Као да никако још није веровао у све то.
Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао. Полети као тица покрај махала ка њиховој улици.
— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се... — храбрећи је врати се у собу. XИИИ После прошевине, све се до
Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет | за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног. А обојица су били лични, наочити и силни.
се да ниједан Ахметов бајрам, весеље, радост његове куће и његова братства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана. Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.
„побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство
На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, која јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога ј највише и запрепашћивала.
— Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају. Настаде руковање, љубљење. Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљене, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.
Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“. А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог
показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка. Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе. Морао да јој допусти да му сама она скине колију.
Али сви јој ипак прилазе са неким страхом, знајући да јој тиме досађују. Али, видело се да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Иван и Марко, Контић Радосав; Морачки сердар Мијат, капетан Јакша, поп Вуксан Радовић и сви Бјелопавлићи преко војводе Марка Бошковића. Ето, ти, сви!“ „Бог из поздравио и благословио!“ одговори Владика. „Имао си шта носити, игумне!
Већ замахнуо бјеше да посјече бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ! зар ме остависте?“ Олово пови Марком.
Оташева дружина понесе Мишана и Јанка. Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи. Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У више прилика њихов је јунак и Краљевић Марко (— Пошто би се потурчио, Марко? — питао турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: — За инат, честити царе!).
Сад иштеш шербета, сад меда“. Варка пред Марка. — Сјела четири калуђера да ручају; кад се донесе пред њих у једној чинији с чорбом риба расјечена на троје, онда
„Ребра сјеверова и град царја великога“; а трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку, говорећи: „Варка пред Марка“; четврти пак видећи да они сву рибу узеше, узме чинију с чорбом врућом, па по њима свој тројици говорећи: „Излија сја
5. О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ 1 Питали Краљевића Марка: — Како постаде таки јунак? — Научио сам од дјеце и пашчади. 2 Назвао Турчин Марку: — Добро јутро, газијо!
— Ма што ће ми твоје „добро јутро“, кад ја знам: што ми мислиш и што би ми урадио да можеш! 3 Питали Турци Марка: — Кажи нам, Марко, хришћанске ти вјере, за што би се најприје потурчио? — За инат.
3 Питали Турци Марка: — Кажи нам, Марко, хришћанске ти вјере, за што би се најприје потурчио? — За инат. 4 Питали Марка: — Али је боље вино оно те је мукте, али плаћено? — Оно најгоре, кад га нема да се пије.
4 Питали Марка: — Али је боље вино оно те је мукте, али плаћено? — Оно најгоре, кад га нема да се пије. 5 Питали Марка: — Који је јунак најбољи на свету? — Онај који презире смрт а воли живот.
6 Питали Рељу од Пазара: — Што устуче Марку на мегдану? — Зато што ми онај свет није омрзнуо. 7 Питали Марка: Шта би чинио кад би се нашао који јачи јунак од њега? — Онда бих ја био још јачи.
Онда цар рекле: „Међер, обила мајка родила обила јунака“. МАРКО КРАЉЕВИЋ За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета
) Нико (а он на Ника исто тако, а Нико виче да му је казао Петар, а Петар, да је чуо од Марка итд., а он све од једнога до другога трчи, бије и пита): — Ко ти је казао?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
37. КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ-МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО. Питали Краљевића Марка, како је постао јунак, а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, игуман Теодосије, будући особити пријатељ протопопе Јоана Новаковића у Книнском Пољу и његовога комшије попа Марка Бједова с Пађена, пошље ме к њима.
ови свештеник) да ме узме у свој дом; пробеседи нешто с њим гречески, пак онда мени рече: „Можете стајати у дому попа Марка, ако вам буде по вољи) месец или два, док што мало гречески научите, зашто ћете доћи у такова места гди се
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без светлости, Васа је носио одсечену главу Марка Чарапића да је сахрани и, први пут, приметио како му је корак отежао.
Загледан у аутомобиле, Васа Чарапић и не памти шта је све чинио после погибије Марка Чарапића. У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па
Поново је прочитавао књиге које је волео: Хомера, Платона, Марка Аурелија, али и Бекона и Адисона. добио је, и овде у Београду, као и свуда где је бивао, ученика коме је могао да се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и Марка, Васкрсао Србин из Косовског Гроба!
Плинула је широм крв и љубав жарка, Извидаше ране од Видова дана: Наш је данас Прилеп Краљевића Марка, И малена Бањска Страхињића Бана!
Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ослушкујем. Колика сличност између тог шпанског народног јунака и нашег Краљевића Марка! Као историске личности, стајали су обојица под туђим господарем, али их народна поезија уздиже и оплемени, јер су,
Застаде код храма Светог Марка и увери се да су предворје те цркве и обе палате које су уз њу дозидане не само саграђене из тесаника, узетих из
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зар нас, исто тако, не застрашавају Богом; то јест не нас, тебе и мене, него оног Милосава са кривим ногама, и Јанка и Марка и Трајка? У име онога који нас позива на мир, они нас воде у ратове.
То се знало по томе што се баш тада зачула звона вечерња отуд са цркве Светога Марка, у чијој је непосредној близини одвајкада становао и век свој проводио стари Палилулац.
— Ала! рече потом. Нема шале! Гура ти ово к’о мећава! Не чека ни тебе, ни мене! Не пита ни за Јанка, ни за Марка! ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ Ми се сретосмо случајно, трговачки путник, чини ми се да се звао Иван или Илија Илић, и ја.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве
Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. — Море каква песница, шта ти говориш! Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко.
Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка.
Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића. Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу.
врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.
— А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. — Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. — А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА 275 НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО
Кад су се тако познали ови наши јунаци, онда ће Таригора и Кривигреда запитати Марка: — Збиља, побратиме, не питамо те јеси ли нам штогод јаки, јер без тога не можеш нам бити ортак.
Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму. Кад он сишао доле, ал’ ту, мој брате, све саме неке пећине.
Кад су и четврти пут спустили уже, договоре се да Марка извуку само до половице, па онда да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он сљускати и убити, па ће тамо
Чим они видјеше Марка, почеше од радости пијукати, јер су знали да их је он избавио од змије шестокрилке, па му рекоше да се сакрије између
Нека буде воља божја! КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО Питали Краљевића Марка како је постао јунак, а он одговорио да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето, макар било највеће и
— Богме, ни јуначке главе бундеве, — одговори Далматинац. ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА Дође Турчин слијепцу који је код намастира у сабору пјевао, па му пружи пару говорећи: — На ти, слијепи, пару, али
Слијепац узме пару, и захваливши му по свом обичају, размахне гудалом и запјева: — Ћера Туре Краљевића Марка. Онда Турчин: — А море, а! То је пјесма! Хеј, механџија, дај му литру ракије.
Слијепац, попивши литру ракије, опет почне гуђети и пјевати: — Ћера Туре Краљевића Марка. А Турчин: — Ћера, море, да! — Бјежи Марко преко поља равна. — Бјежи, море, да!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Била су то прва дела Марка Твена (Марк Тwаин) којима вероватно дугујем чудесно опорављање које је уследило. Двадесет пет година доцније, када сам
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Српске јуначке песме које је рецитовао Баба Батикин величале су легендарног народног јунака Краљевића Марка, снажног човека који је бранио слабе и угњетаване.
по цену живота и слободе дошла на Косово поље да охрабри хероје који су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка, националног хероја српског народа, чији су савети били једина звезда водиља Марку кроз његов буран живот.
Ћипико, Иво - Приповетке
каза, откопчавајући брижно свој зимски капут. —За невољу је, господару!... . Човек погледа на Марка, који гледа у земљу... —И тај момчић... Могао би и он да ради...
и пушта маха мислима и снатрењу што је још Јаче поджиже. Наједном претргне низ мисли: спази Марка гдје свом силом на веслима напреже се да ухвати другу увалицу. Чамац се хитро надиже и нагло пада.
Чамац приступи к обали. Девојка се диже, прва изиђе на крај и чека Марка док уреди бродицу. Па се упутише једно за другим уском шкрапавом стазом, журећи да чим прво у село стигну.
у пољу врши свакидашње послове, и тиме хоће да утуче успомене на прошли живот; увече пак приправи вечеру да дочека Марка, јер он погдјекад цијелога дана избива из куће: иде ловити рибе по пустим ратима, па што улови носи у село на продају.
А њој прво дијете, с плачем, собом донесе бригу и љубав за њ, и Антица прионе уза своје чедо, све мање бринући се за Марка. А више се и не заноси, онолико као прво, у снатрењу.
За њу не пита! Ко зна зна ли да се удала за Марка!... А бродови по пучини, уз пријатан лахор, једва миле, а не свраћају.
Пред сутон сједи Антица пред кућом и ишчекује Марка. Чуди се што га још нема, па гледа преко мора у стазу преко брда, надајући се да ће се из села помолити.
Убрзо, море и земља изједначише се у оловастој сивој боји, једнакој као што је стијење прекоморских голети. Марка још нема, а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни западњак наједном јако духне, море се најежи и јаче помодри, и
Па сви наједном тргоше се из мука: слабији се крсте и богу моле, а јачи се договарају како да Марка из мора извуку. Бацише му коноп око тијела, испод пазуха, и, привезавши крајеве накратко за лађу, полагано веслајући,
Потајице она јој се јавља, и ноћашњу страву и зебњу и тугу у спокојство преобраћа; сили се да скрене мисао на мртва Марка, и гледа у њ, али све узалуд.
плакаће, може бити да му се што зла догодило? И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо... А Марко лежи на влажну жалу, непомичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће да га
Малко узвраћена горња усница приљубила се уз беле зубе. Сврне погледом на Марка и насмеје се. —Мило ти је овде, — каза он, погађајући њену мисао. —Мило, да. .. Питомина!...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Прилепила се за фијакер као таксена марка, па мисли нико је не може одлепити. Е, одлепићеш се, синко. Још после подне ћемо се возити на министарском фијакеру.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
као да је на тренутке закочено - до свадбених свечаности, до удаје Софкине за малолетног Томчу, сина сеоског газде Марка, одскора досељеног из Горње Пчиње.
Више избезумљена него храбра, Софка је, кад је од тетке сазнала да је не удају ни за богатог сељака Марка, него за његовог недораслог сина, смогла снаге да, противно реду и обичају, оде оцу на разговор - да се успротиви.
103 Па и кад ефенди Мита доведе газда-Марка, прво што ће му рећи и показати биће кућа: „- Ево, газда-Марко. Ово Је мој серај. Ово је та, ефенди-Митина кућа' ”.
Видљиву, значајну чак улогу, овде је добила метабола у именовању тек уведеног лика - газда-Марка. Она прво гласи „гост, газда Марко”, да би одмах затим постала и „гост, купац”.
И заиста, колико је та промена у суштини танана, једва ухватљива, показаће два примера. Једном Софка види газда-Марка како прилази Тодори, и то се одмах одражава у метаболи: „Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са
107 Поранила је, дакле, и у потаји посматрала газда-Марка све док није замакао у свој „доњи крај ”' , у који ће и она ускоро са кобним знамењем сићи, али то још не зна, премда
Кључна је то реченица која најављује преокрет у сижеу са трагичним последицама по оба лика, Софку и Марка: „Само њему, госту, чинило се да - а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе - отуда са њине, Софкине куће,
Због исте супротности она је подједнако кобна и по свекра, Марка. Ни он није у свом свету, сељачком, суровом, усред љутих Арнаута; него се приближио варошком и напола помешао с њим.
Изазвана противречност, а изазвала ју је и Софкина неодољива лепота, однела је Марка као жртву. На другој се страни такође први пут открива већ уз сам крај романа ефенди-Митина немилостива продаја не
Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево, и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње. А бар да се њоме заврши, него се, ето, продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.
и помало усиљено срдачна, па на махове, као заборавивши се, пушта на вољу чулној навали из свога раскошног тела, што Марка еротски опија, обезумљуде; али, с друге стране, она је и дубоко ужаснута кад осети Маркову недвосмислену еротску
Управо стога на Тодору, ефенди-Миту и на служавку Магду, једнако као и на газда-Марка и Томчу, ретко кад гледамо непосредно, него претежним делом или са Софкине стране или чак њеним очима и кроз њен
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
као вила, озбиљно ређајући Женидбу Паше од Тирана, којега је мајка усаветовала да за стара свата позове Краљевића Марка, који је после својим чудним мегданом на Кунар-Планини учинио да стара пашиница дочека у дворима дивну снаху.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као да одахну. — Но, извуче се... Замало да нам „прима марка“, Пера „Шефрек“, остане у рупи. Јахачи се одмакоше двадесетак метара и почеше прилазити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Обрана томе кам'? Кам' крило слатко, моћни заклон? Душана давно нам нема, стуба Од кога силе Стамбол је стрепио! Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом.
Ја пристројим нове струне, согласим самвику, Начнем Марка Краљевића, храброг вјека дику, Душанову величати станем силу рубов, Но самвика возглашаше опет само — љубов.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Па тако он каже. КАПЕТАН: Па дабоме да он тако каже. Он може рећи и да је певац у цркви Светога Марка – ал' смо зато ми ту да ценимо његов исказ... Апотекарски помоћник. Откуд апотекарски помоћник може бити револуционар?!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
И најзад, савременици Андрићеви, од којих ваља поменути Исака Самоковлију (1889-1955), Боривоја Јевтића (1894-1959) и Марка Марковића (1896-1961).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко. Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.
Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла! Али, ипак, трже се. Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. Ч̓а Марко оде. Али не умирен.
Ћипико, Иво - Пауци
Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита рашта је дошао. Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се.
„Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли. Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина. И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.
Бијаше му пало на памет да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.
— Што ћу са ово пара, а ако су накастили однијети ми их... фала богу, нека носе! Раде нађе Марка пред кућом гдје сједи; он тако, љети, кад није у вароши, сједи по цијели божји дан, гледа преда се и пуши лулу;
И јао ономе ко је из руке пусти: оде ли једном, нико је већ не поврати! Код куће Раде нађе Марка, Машина човјека. Ово задњих дана долази неколико пута и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет
И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. —Колико сте му дали? — рече нагло.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поклецали су пред њим и изругивали му се говорећи: 'Здраво, краљу јеврејски.'“ Затим Марка: „Војници га одведоше у унутрашњост палате у такозвани преториј, те сазваше целу чету.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
разазнају се на површини тих цигала иницијали имена мога оца и потсећају ме на његову циглану и њеног надзорника Марка. Око дворишта налазе се чардаци, амбари, магацини, штале, кацаре, ремизе за кола и пољопривредне справе.
У Месечеве загонетке спадају и џиновске бразде које потсећају на орање Краљевића Марка. Ја се још ломим да ли да примим овај љубазни позив и пођем са експедицијом бар до најближега кратера Реомира.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И вођа је експресно прошао. Данас ми господин жупник цитирао Марка Аурела: Зачас, и биће сахрањен онај ко је тебе сахранио. Увек има право ђаволски господин Јоксим.
А тај сандук, судећи по углу, није сандук, него читава мала кућа. Тако је и требало за силну људину Марка Влаовића, човека римски крупне и четвртасте главе, који је последњи легао у гробницу Влаовића на паланачком гробљу.
али му је у срцу остало старо пријатељство и широко живовање у кући његових пријатељâ Влаовићâ, а нарочито у кући Марка Влаовића.
Ко то сме да „испражњује”, волео бих ја да видим! Црквена општина? Не познајем! Марка Влаовића не може „испразнити” нико, и никада! А сигурно не док сам ја жив...
црквена општина хоће Марка Влаовића да испразни! чусте ли људи добри и паметни!... Пацови и кепеци данашњег времена гмижу по Марку и нису му ни
Сва тројица лепи као мати, али размажени у оној удобној кући, и самовољни. Корнел Влаовић опомињао је сина Марка: — Претерујеш са удобностима.
Је ли то био отсев страха Марка Влаовића? Уопште, несрећни последњи Влаовић почео је да се грана на све своје претке који су потегли да Влаовиће
болничка класа јазбина, и с неким светлим поносом на своје Влаовиће, прича: — А кад сам једаред боловао код побратима Марка, у двема сам собама лежао, преносили ме из постеље у постељу да ми буде мекше и свеже прострто...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
гласи овако: Ти, која си код Чивута од Ноја, код Грка од Бахуса, код Римљана од Силена, а код Србаља од Краљевића Марка пофаљена и представљена да срце човеку веселиш и свевозможном храброшћу пуниш; која ћуталицу оратором, простака
сном збуњен, помисли да су то они исти непријатељи који ће га у ропство водити, пак распаливши се гневом Краљевића Марка, »Мене у ропство?« викне. »Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!
Овај пак витез, ставивши се у позитуру Краљевића Марка: »Шта«, повиче, »превара? Не боји се Бурјам јошт!« Со тим полети на једног са свом силом, и био би га сасвим убио да
велики, и да би се овој тежини равновјесије учинило, тако је велике прси имала да би за модел винској Краљевића Марка мешини без сваке сумње служити могле.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
да је окружни прота; онај што игра комичне улоге мора бити да је председник конзисторије, а онај што игра Краљевића Марка и размахује буздованом мора да је ђакон, јер и наш ђакон тако кади о служби као да му је буздован у руци.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Збогом. У 111/2 опело, црква св. Марка! Са утехом као да би подносили И овај пакао, Кад би за њим долазио ма један гори; Неизвесношћу, сумњом, досадом сам
У једанаест и по опело, црква св. Марка. Ожалошћени... Очи плаве твоје: њиве малене неба По којима прстима сејао си звезде; И мисли ти као кошуте што се у
Пам, пам! Био је једном херој и сам: Пам, пам! И то је све, И шта би више! Опело, црква св. Марка, Саучешћа примају до гроба уцвељени.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И МРЊАВЧЕВИЋИ 165 6 ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ 176 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА 182 8 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА 187 10 ДЕВОЈКА НАДМУДРИЛА МАРКА 199 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ 204 12 БАНОВИЋ СТРАХИЊА 217 13 КЛЕТВА КНЕЖЕВА (ОДЛОМАК) 251 14 ЦАР ЛАЗАР И
КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН 368 33 МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН 378 35 МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ 385 36 ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА 396 37 СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА 398 38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ 406 39 БОЛАНИ ДОЈЧИН 411 40 СМРТ ВОЈВОДЕ
МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН 378 35 МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ 385 36 ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА 396 37 СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА 398 38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ 406 39 БОЛАНИ ДОЈЧИН 411 40 СМРТ ВОЈВОДЕ КАЈИЦЕ 424 41 ОБЛАК
Оне певају и Краљевића Марка“, „али доста суво, иако не историјски верно него по легендарним мотивима. Нежнија је само песма о њему и брату
Према њима извршена је подела епских песама на циклусе (кругове): неисторијски, преткосовски, косовски, Марка Краљевића, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, Угричића и јунака Хрваћана, хајдучки, ускочки, муслимански, ослобођења
У Српском рјечнику Вук Стефановић Караџић каже: „Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића.1 Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо у пјесмама налази, него се приповиједа.
За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета
и да је касније, под теретом турских насиља, успомена на такво стање имала пресудан значај за стварање јуначког лика Марка Краљевића. Познато је да су се песме о Марку Краљевићу певале већ у XВИ веку.
Али то је више на речи него на делу. У ствари, однос је дубоко непријатељски. Цар држи годинама Марка у тамници. Марко убија на хиљаде верних царевих поданика. Марко је — не једанпут — догнао цара до дувара.
Дакле, стварност за коју се морао везати песнички лик Марка Краљевића карактерише несменљиво Турско господство. Турци су били у земљи, њихове снаге су биле неизмерне, за дуго
Према томе, народни певач био је принуђен да постави Марка Краљевића у Основи историјски верно — као турског вазала. Али у народном певачу, који је био притиснут турским
Из те жудње се родио пркосни и ратоборни лик Марка Краљевића. Ако се Турци нису могли протерати из земље, ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ЈЕ ПРОБИСВЕТ НЕКА СТИСКА У околини Скопља Баве се бацањем копља Та љубав жарка Можда им је остала од Краљевића Марка А можда им је бацање копља Тренинг за везивање снопља У околини Сланкамена Бацају камена с рамена Та љубав тешка
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!... ГЛАВА ОСАМНАЕСТА На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.