Црњански, Милош - Сеобе 2
Бестушев је успео и то, да дешифрује писма, која је писао маркиз Шетарди, и није пропустио да их покаже царици. Да види шта о њој Францеска мисли.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да му се Беренклау увек ругао, да га је Комесар, у Печују, и сад, при повратку, добро опаучио и да ће га и данас маркиз Гвадањи сецати, смејући се грохотом кораку и поретку, заокрету и трчању његовог Славонско‑подунавског полка.
Ту га је чекао, на једном великом балкону, пуном официра, маркиз Асканио Гвадањи, коме је имао да покаже све живе момке, да наброји мртве, и да ода сваку пошту и част, пре но што
“ Док је маркиз Гвадањи, сав у перју и свили, крхао руке од очајања, видевши како Исакович шепртља, не држи одстојање и не зна ни
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ви радите за маркизу чији муж има ловиште на Мањем? — А не, то је њен син који има тамо ловиште. Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила. — Они живе стално овде?
— Имате посла? — Колико да се живи. Затим, тражим посла у свим селима на језеру. Иначе када маркиз дође на летовање има увек понешто да се поправи у замку. — Где је његов замак? — На Већем Острву.
— Где је његов замак? — На Већем Острву. То је некада био манастир и напуштен. Стари маркиз, сенатор, купио га је будзашто. Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз...
Стари маркиз, сенатор, купио га је будзашто. Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз... — Долази кроз два-три дана, — додаје жена. — Стара маркиза је већ тамо.
— Лепе животиње. — Јединствене. Тридесет литара дневно. Господин маркиз их доводи на острво лети са другога имања. — Ви сте острвљанин. — Да.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Крај малих комедија, које играју, сјајно, имате вађење очију; маркиз де Сад сече перверзно жену на позорници (види се крв), а абнормалне даме држе у орману леш мртве девојчице.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То је био научник маркиз Кондорсе. Припадао је странци жирондинаца и имао храбрости да у Конвенту гласа против осуде краља на смрт.
„Да, Лаплас, иако му је седамдесет година, изгледа још увек врло младолик. и отмен преко сваке мере!“ „Та он је маркиз!“ „И „пер“ Француске! То му је био давнашњи сан! Он, син пољског радника, хтео је да постане прави племић!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамо на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.
Доктор је озбиљан човек, а за Јулицу се никада ништа није чуло. Маркиз? Ах, то је било само кокетирање богате лепе девојке. Ко би се дотупаван удао за маркиза!... Зашто ли су се растали!
„Године слабије у економији. Па један брак разведен а други склопљен; мираз, опреме, болешљиво дете Јуличино, „маркиз” много троши на одело и друге такве глупости.
Несрећни човек, некада шарени детлић на променади чији се прслук видео на сто метара; „маркиз” с лорњоном, и танком палицом коју је вртео прописно у виду мотовила; ташти љубитељ новца који се хвалисао богатом
А овај се, Боже прости, умрцинио, тешко њему, и оној његовој жени и детету, и нама свима. Седам година је „маркиз” трунуо у гаду и хулио на Бога и на небо.