Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
притока Моравиних и Вардарових, као: долине Треске близу Скопља, чији се слив зове Пореч, затим становништво долина Маркове реке, Пчиње са Кривом реком, сливова Бабуне и Тополке западно од Велеса, итд.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
загледа каквог намјерника, птицу луталицу, који се рашчарапио у хладовини под орахом, па натенане распреда с дједом Маркове конаке.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају. Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... — Добро вече!...
викну један, што држаше конопац четвртог звона. — Наредио господин владика да звони и пето. Намрштене Маркове очи раширише се, и он погледа по деци некако необично. Као кад повичу човеку да му је за вратом сабља...
А у звонари забруја и потмуло, те као оштар нож прободе тај глас груди Маркове. Он ослушкиваше још, не верујући ни своме слуху. Све му се чини да »пето« сад друкчије бруји, некако сасвим друкчије.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали. За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.
У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље. Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.
Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела. Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живот и то онај живот тамо, Док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши
Зар се већ вратио? А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску. Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
?“ рече Имбро, крупан прикладан човјек од тридесет година. То говорећи стигао бјеше и стао таман према грлу Маркове пушке. Као да га је усуд уставио ту. Маркова плану прије но што га је Оташ могао уставити.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Као што сада вас, учени господине, видим пред собом, тако видех у Венецији како папа Александар на степеницама Маркове цркве очекује цара Фридриха Барбаросу да га онде поздрави.
како цар, држећи узенгије коња, поможе папи да узјаши, да би, корачајући пешке поред њега, папу провео кроз улице око Маркове пијаце, препуњене светом. Беше то призор који се не може заборавити. Светина је плакала од радости“.
Ћипико, Иво - Приповетке
Знате, оно наше шкољарско дјетиње познавање на жалу, иза купања... Ја не знам да послије Маркове смрти није се хтјела већ удати... —Па како је живјела сама? — прекидох ја. —Да, сама!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
145 Свадбени призори приказују Маркове сељаке, у појачаној стилизацији, као сирове. Но то је у исти мах једна толико и тако стилизована слика „туђег” света
крви - које досад нико није пажљивије испитивао - почиње убрзавати и одмах после свадбе, па још више после газда-Маркове погибије, а већ после Томчиног одметања од куће оно сасвим преотима маха.
Ћипико, Иво - Пауци
Узми брате, па иди! Маркове очи засјаше, и маши се ђердана. — Ето, — вели — свеједно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
По народној песми, као што је познато, султан мора да моли Марка, султан и његова царевина зависе од Маркове снаге. Ретки су тренуци кад се у песми признаје турска надмоћност. То је само у два-три случаја.
Та народна тежња достиже врхунац у оним песмама у којима су опеване Маркове победе над злим вилама и над другим страшилима или у којима се пева како виле помажу Марку.
Очевидно, дакле, тобожње Маркове слабости не само да нису никакве слабости него су основни и најприроднији елементи из којих је сачињена његова
Ево има девет годин' дана како чекам ја такове гласе: Маркове сам похарао дворе, похарао, огњем попалио, вјерну сам љубу заробио, још је за се нијесам вјенчао; све сам чекô док
27 Алил-ага је (ако није обично турско име) турски везир у доба косовског боја. Цариград су Турци освојили после Маркове смрти. Иди, брате, безистену моме, тј. иди мојој кући, у мој стан (иначе безистен значи трг).
У неким песмама о Марку основна идеја је да турски цар и царевина зависе од Маркове снаге. Та идеја је и у песми о Марку и Муси. Да ли је та идеја самоникла или је позајмљена, тешко је утврдити.
судећи према целој песми, изгледа вам да је народни певач пре (и, можда, само) хтео да истакне разлику између Мусине и Маркове снаге него разлику између њихових класних интереса.
Народни певач на тој основној супротности, на супротности између огромне Мусине и недовољне Маркове снаге, изграђује читаву песму.