Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(О томе казивао ми је доцније неки Лука Марковић из Орашца крагујевачког, да се он — Лука — баш у ту недељу женио, и Црни Ђорђе са сто друга дошао му на свадбу, ручао,
У ваљевској нахији 1805. био је арачлија поп Павле Марковић из Такова. Те се зиме које арач, које пореза Гушанцу, које за џебану купило; и на пролеће учинимо скупштину у Пећане
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
много људи стално настањених по Србији (по моравској долини) и одакле су Цинцар-Јанко из Карађорђева устанка и Цинцар-Марковић, председник министарства 1902. и 1903. године.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Како каже Светозар Марковић: „Имање сваке породице заједничко је, тј. на њега имају право сви мушки и женски чланови док су у задрузи.
³³ Жена у Србији је „слуга и мужу и његовим родитељима“, пише Светозар Марковић. У многим нашим крајевима супруга је готово потпуно и у свему потчињена не само мужу, већ још и више његовој мајци, тј.
И данас се чује: ја сам те родио (родила) и отхранио — ја сам твој господар“, пише Светозар Марковић 1872. године.⁵¹ Родитељ се као старији мора уважавати и безусловно слушати, али и више од тога; родитељ који је детету
212. ⁵ Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенске земље, САНУ — Књижевне новине, Београд 1987, с. 369. ⁶ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, с. 64. ⁷ Цвијић, Ј., исто, с. 341. ⁸ Мићовић, Љ.
85. ⁵ Цвијић, Ј., исто, с. 340—341. ⁶ Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб, с. 218. ⁷ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, 1973, с. 57. ⁸ Тројановић, С., „Задруга и инокоштина“, СКГ, 19, Београд 1907, с. 742.
343. ³³ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968, с. 134. ³⁴ Марковић, С., исто, с. 57; Грбић, С. М., исто, с. 303; Тановић, С.
91. ⁵⁰ Раденковић, Љ., „Центар и периферија у патријархалној породици“, ,Расковник, 53—54, 1988, с. 90. ⁵¹ Марковић, С., исто, с. 56. ⁵² Влајинац, М. З., Жена у народним пословицама, СЕЗ, ЛXXXВИИ, Београд 1975, с. 212. ¹ Павловић, Ј.
Маринковић, Н. Ј., „Клетве и изреке које се у Грбљу чују“, Расковник, Београд 1969. Марковић, А., „Обичаы народни у Мостару у Херцеговини“, Србско-Далматински магазин, Задар 1861. Марковић, Б.
Марковић, А., „Обичаы народни у Мостару у Херцеговини“, Србско-Далматински магазин, Задар 1861. Марковић, Б., Народне умотворине Левча, Рековац 1986. Марковић, Р., „Неколико народних цветова“, Расковник, Београд зима 1970.
Марковић, Б., Народне умотворине Левча, Рековац 1986. Марковић, Р., „Неколико народних цветова“, Расковник, Београд зима 1970. Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд 1973.
, Народне умотворине Левча, Рековац 1986. Марковић, Р., „Неколико народних цветова“, Расковник, Београд зима 1970. Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд 1973. Маслов, А., Мотивација и личност, Нолит, Београд 1982. Мачај, С.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
МИЛИЋЕВИЋ 243 МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 246 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО 249 ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 251 ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И »НОВА
РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И »НОВА НАУКА« 261 ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 263 РУСКА КЊИЖЕВНОСТ 266 ГЛАВНЕ ИДЕЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 267 УТИЦАЈ ПОЛИТИЧКИХ ПРИЛИКА 269 СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДУХОВНО
МИТРОВИЋ 316 АЛЕКСА ШАНТИЋ 318 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 319 МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ 320 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ 321 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 323 СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ 326 ЉУБОМИР НЕДИЋ 328 МАРКО ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА КЊИЖЕВНОСТ 334 КУЛТУРНЕ И
ЛУКОВИЋ 357 СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ 358 МИЛАН ЋУРЧИН 359 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ 360 ДАНИЦА МАРКОВИЋ 361 ВЕЛИМИР РАЈИЋ 362 СИМА ПАНДУРОВИЋ 363 2) ПРИПОВЕДАЧИ 364 БОРИСАВ СТАНКОВИЋ 365 ИВО ЋИПИКО 367 ПЕТАР
Он је један од типских представника нашег романтизма, романтички историчар и историјски романтичар. ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ Оних који се у српској књижевности називају »омладинцима« има из три разна нараштаја.
Један од тих закаснелих омладинаца био је Павле Марковић Адамов. Рођен је 3. новембра 1855. у Новим Карловцима у Срему.
Позитивизам у науци и реализам у књижевности као теорије уносе у српски живот два »нова човека« Светозар Марковић и Љубен Каравелов.
ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Те идеје почеле су се код Срба преносити од 1868. Љубен Каравелов, бугарски емигрант, један од главних радника на
Али главни духовни реформатор и учитељ нових нараштаја српских био је Светозар Марковић. И Светозар Марковић је отпочео свој рад 1868, неколико месеца доцније од Љубена Каравелова.
Али главни духовни реформатор и учитељ нових нараштаја српских био је Светозар Марковић. И Светозар Марковић је отпочео свој рад 1868, неколико месеца доцније од Љубена Каравелова.
Задахнут идејама Чернишевскога, Доброљубова и Писарева, Марковић, са рушилачком безобзирношћу младога човека, удара на идеализам у филозофији, на романтичку сентименталност у
до 1874) и мали књижевни часопис Преодница (1873—1874). Бавећи се у емиграцији у Новом Саду 1872—1873, Марковић и тамо ствара своје ученике, и његов покрет, ограничен испрва на Србију, захвата и стару Војводину, и на тај начин
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
(Српске новине: число 90, 11 новембра 1821.) 44. МАЈКА: Забележио у Власеницама Марко Р. Марковић, учитељ и објавио у Босанској вили за 1892, стр. 381. 45. НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА: Забележио у Гацку Н. Н.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
МУХАДИНОВИЋ ФЕРАТ, зачирски кавазбаша РИЏАЛ ОСМАН ЈЕДНА БАБА Лица која песник није унео у списак: Вук Марковић, један Цуца, један војник, други војник, сват Црногорац, сват Турчин, ђаче, ђаци.
У малу се длаку не искласмо, да пâс пасу довијек кажује за крваво наше саставање. ВУК МАРКОВИЋ А с чеса се то мало свадисте? Ко најпрви смути на састанку? КНЕЗ ЈАНКО Кâ из руге то би у почетку.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Џепић, гим. професор; — у Вршцу: Сима Бакић, српски учитељ; — у Вуковару: Василије Марковић, трговац; — у В. Кикинди: Ђорђије Радак, одвјетник; — у Дубровнику: Лазар Лучић, трговац; — у Ердевику: Аксентије
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И залуд сва лепота пролећњега дана, И свежи мирис расцветаних љубичица, И нежна песма из пастирска стана... Даница Марковић ЦЛВ ГАЛИУМ ВЕРУМ Клекнух у пољу широку пред цветом Што носи име твоје увек драго; Ветрић је својим доносио
Даница Марковић ЦЛВИ АПРИЛСКА ЕЛЕГИЈА Прошле су љубичице! И моја кратка и нестална срећа Са дахом њиним у неповрат мину; Април у
Даница Марковић ЦЛВИИ ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморан
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уморно диктирао деловођи све једно те исто: Јанко Јанковић, говорио је, ништа не зна по ствари за коју се пита, Марко Марковић ништа не зна да посведочи, тај и тај ништа не зна по ствари за коју се пита.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
С леве стране долећу и куршуми. Мајор Илија Марковић, чији батаљони баш тада улажаху у борбу, стао насред поља, очи му као у мртве рибе, зинуо, подигао и раширио обадве
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Програмске основе реализма формулисао је социјалиста Светозар Марковић (1846-1875) у чланцима Певање и мишљење и Реалност у поезији.
не би барем поменуло постојање тако различитих песника као што су елегични Светислав Мандић (1921), естрадни Слободан Марковић (1928-1987) и подједнако као песник и прозаист значајни Бранко В.
Између више песника у широкоме формалном и тематском распону ваља поменути барем два-три најистакнутија: Вито Марковић (1935), Милован Данојлић (1937), који је све значајнији као стилски бриљантан прозни писац, Бранислав Петровић (1937)
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Окружни начелник, па се зове просто господин Јаков Марковић и нема никакво научно име, а једна ротква па да има научно име!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
делио царство по томе коме је оно „од кољена“ — тај би заступао идеал правде из XИВ века, како је говорио Светозар Марковић.