Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Много више певају и причају о Краљевићу Марку. Имају по сеоским хатарима: Маркови кули, Маркови дворови, Марково стопало и Марков камен. Певају и Дојчина и Секулу „детенце“.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сваки се, у магновењу, преобрази, а тишина така настаде да се јасно чуло снажно дисање Марково. Тако постајаше неколико тренутака.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и погледа је упорито својим разроким десним оком. Тај поглед учини јој се да је Марково лице изобличио грђе но игда, па, погледавши на море прама шкољу, рече више себи но њему: — Зар је било од овога
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Једна, уосталом и основна разлика између Јовановог јеванђеља и претходна три, синоптичка (Матејево, Марково и Лукино), у овој је прилици за нас углавном и важна, па ћемо се једино на њој и задржати.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Међу њих иде и газда-Марково обрнуто гледање. Оно, међутим, није случајно, него представља рани, у слици материјализовани наговештај онога што ће
Као и Марково обрнуто гледање, Софкина је слика настала у укрштају два плана. Рано, дечје страховање њено од губитка куће Станковић
]” 133 А када су Марково тело довезли и унели га у собу, слика се понавља: „Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Нема ту наша и ваша... Анадолац несам. Овде сам се ја родио и одрастао. Пљачкавица је моја, Марково Кале је моје, река је моја, Собина је моја. Ја сам дете овога краја. За мене нема Србин и Турчин, наше и ваше...
Као што ти рече малочас, тако и ја кажем сада: »Пљачкавица је моја, Марково Кале је моје, река је моја, Собина је моја!... Туђ ли сам ја човек код тебе? САРОШ Јок, браћа смо!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Како је страховито дуг и сложен процес, у једној породици, док се изради нека мирна надмоћ. Марково страховање од болести, па Стефанова храброст пред смрћу, па Јосифов страх од свега, па Лексин животни отпор, па
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То је надмоћност правде, поштења, морала, за које се бори Марко. Најчешће, Марково јунаштво извире из дубоке љубави према човеку који је у невољи.
почетка на крај — зато што се понавља пред женом која тим делом клетве треба да буде највише дирнута; у трећем случају Марково кршење царске наредбе представљено је врло ефектно баш тиме што се она понавља обрнутим редом, што је последњи стих
XИВ и XВ век), има веома старих и, можда, туђих, са стране позајмљених елемената. Један од тих елемената је Марково тамновање и избављање из тамнице, други су три Мусина срца, а трећи — султанов страх од мртве главе.
Зато су се — понајвише зато, између осталог — и могла појавити различита тумачења. Али треба се запитати зашто Марково прихватање мегдана није мотивисано. Зашто је народни певач сматрао то излишним?