Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тај филозофско-историјски роман једнога од тада најпознатијих француских писаца Жана Франсоа Мармонтела (1723. до 1799), који је изишао 1767.
Он цени Мармонтела, и од њега, из Цантеѕ морауx, преводи Аделаиду, пастирку алписку и Лаузуса и Лидију. Он чита Лабријера, и узима из
Дамон је преведен из Лесинга; Један пар папуча из талијанског новелиста Гаспара Гоција; Аделаида и Лаузус и Лидија из Мармонтела, сарадника Енциклопедије; Етика, из талијанског филозофа Соави.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
, Беч 1793, 295, у тексту Аделаиде, пастирке алпијске, повести моралне из Г. Мармонтела; још за живота Доситејева праштампана је у два издања истога Собранија (Будим 1807, 378; Будим 1808, 378; ако су то
нема (песама); она је сва у прози.” Уместо Доситејеве песме, код Мармонтела има, само оволико: „Ил сембле, дисаит ла цхансон, qуе тоут се qуи м’енвіронне партаге мес еннуис.