Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тако ће свет постати диван. Путоваће се на Марс, Венеру и друга чуда, а бриге које је његово доба познавало биће сведене на нулу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
му се јави јасно у сећању, са минијатурним портретом, који су држали један барокни Херкул, са буџом у руци, и један Марс, у руци са штитом, на коме је урлала глава Медузе, док је на њима лебдела крилата Победа, са ванредним ружичастим
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поред Јосифа ИИ, Катарине ИИ, Потемкина и Лаудона, помињу се Јупитер, Марс, Вулкан, Меркур, Плутон; поред Београда и Оџакова, Троја и Рим. Алегорије су усиљене и излагање није свуда јасно.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту месеца јуре седам. Врти ми се кад их гледам. Све пристиже друга друг, начинили сјајан круг. Марс бојовник, то се чује, своје сабље да не кује, већ тугује.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
су се на зодијаку, својим мирним сјајем и јасно заобљеним обликом, две велике планете, Јупитер и Сатурн, и црвенкасти Марс. „Ви, најмлађи, посадите се уз мене!“ рече Питагора.
Опраштајући се са отступајућим министром Лапласом. Наполеон му рече: „Ако успем да освојим планету Марс, поставићу Вас онде за поткровља. За тај положај Ви сте као створени“.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Пазило се и на кретање Вечерњаче и Зорњаче. Венера је била наша бела звезда, а Марс црвена. Велики Медвед, Северњача и Млечни Пут су нам служили као компас.
Ту и тамо се говори да ћемо једног дана слати бежичне сигнале на Марс. Бивши пастир из Идвора сматра да су оваква гледишта ненаучна из простог разлога што се не можемо докопати земље на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Горд, себе вождом смелима представља; Тај час Марс проспе пламен над Сербијом. Сазива с Штурца мудра вила К обрани земље јунаке серпске: „О храбри, чујте!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
влажних ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у звезданом јату Лава блиста Јупитер, а покрај Девице заруменио се Марс. Сваки од тих богова зауставио се код свога најмилијег створа.
Они су се поделили у три групе. Једна од њих посматра пажљиво Месец, друга Јупитер, а трећа Марс. Уза сваку ту групу посматрача стоје и писари, да резултат сваког опажања забележе оштром писаљком на свежој плочици
Они свештеници које смо затекли на врху Вавилонског торња како посматрају Месец, Јупитер и Марс, скупили су тим својим послом драгоцених знања, из којих се развила астрономска наука Прва од небеских појава коју су
Вавилонци и остали стари народи познавали су пет таквих луталица: Меркур, Венеру, Марс, Јупитер и Сатурн. Да је и наша Земља члан њихове породице, то нису ни слутили, још мање су могли да објасне механизам
То је путања Марса. Сам Марс претстављен је ружичастом перлом, већом од Меркурова а мањом од Венерина модела. Ова четири круга која су се обавила
онда ћемо добити ову слику: Меркур ће обићи своју путању за 14 секунада, Венера за 37 секунада, Земља за 1 минут, Марс за 1 минут и 52 секунде, Јупитер ће употребити за своје путовање око Сунца скоро 12 минута, Сатурн нешто више од 29
Земља не би превалила ни четвртину свога пута, и одмакла би се за 11 Метара. Марс би се помакао за 9 метара, Јупитер за 5 метара, Сатурн за 4 метра, Уранус за два и по метра, а Нептун само за два
Сем Меркура, Венере и Плутона, све планете имају своје пратиоце, као и Земља што га има. Марс има два мала месеца. Јупитер њих једанаест, од којих су она четири која је нашао Галилеји велика небеска тела;
И ја ћу са том звездом да окушам своју срећу.“ Он прегледа и среди све прибелешке које су се односиле на планету Марс. Из њих је следовало да се Марс креће по небеској сфери увек у највећој близини еклиптике, путање Сунца.
“ Он прегледа и среди све прибелешке које су се односиле на планету Марс. Из њих је следовало да се Марс креће по небеској сфери увек у највећој близини еклиптике, путање Сунца.
око Сунца, стигну те две планете у исту праву која их везује са Сунцем, онда се Земља нађе између Сунца и Марса. Марс је, како се научно каже, ступио у опозицију према Земљи. Онда нам он светли највећим својим сјајем.
При томе се показало да је при деветој од тих опозиција Марс заузео на небеској сфери скоро исти положај као и при првој својој опозицији.