Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Деретић, Ј., „Старосрпска имена као облик усменог стварања“, Књижевне новине, 749—750, Београд март 1988. Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере (Зборник), ур. М. С.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Улица. На среди види се застава маџарска. ЖУТИЛОВ: Иљен а сабадшаг! СВИ: Иљен! ШЕРБУЛИЋ: Да живи петнаести март! СМРДИЋ: Виват! ЖУТИЛОВ: Није слободно викати: „виват“. У слободи само има „иљен“. СВИ: Иљен!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1845, март) ? Никад није вито твоје тело Рука моја млада обавила, Ни с' у твоју усницу упила Моја усна икад, чедо бело!
(1847, март) НАТПИСИ И Ал' се .. ша туђа леба слади, И прија му — да кљусета товна! Али кљусе оће и да ради, Ради, стење, а
ИВ Ал' ваљане ми имамо главе, Штета само што су нам без главе. (1847, 11. март) ИИ ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА ИИ У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1851 Кнезу Михаилу М.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ГОДИНЕ 207 НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ 208 ДАНИ 210 СЕДМИЦА 211 СРЕДА 212 ПРАСКОЗОРЈЕ 213 СВАНУЋЕ 214 ОСВИТ 215 ФЕБРУАР 216 МАРТ 217 МАРТОВСКО СУНЦЕ 218 ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН 219 КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ 220 ШТА СУНЦЕ РУЧА 222 ШТА СУНЦЕ
Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти. Ал од свега Ми разумемо једино наду. МАРТ То сунце зврнда изнад кровова У дану пуном старих послова. Једна је пчела на шљунак села, И поскочила, као врела.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На то се расрди март, па узајмивши од фебруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамене и баба и њезини
анатемњак — проклетник, ђаво андио — анђео аџе (од амиџе) — стриц Баба Марта — народна персонификација за месец март Баба Рога (руга) — измишљено дечје страшило изгледа наказне бабе, којом су плашили немирну и непослушну децу
петрусин марач — месец март марта — месец март као персонификација („Баба Марта“) марчани — мартовски, тј. онај који се родио месеца марта маца
петрусин марач — месец март марта — месец март као персонификација („Баба Марта“) марчани — мартовски, тј. онај који се родио месеца марта маца — пчелиња матица
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Прође л’ и Март лудо, а срећица твоја Још се не појавља, оста где и била, Тада, брате драги, — оно чудно јесте, Али шта ћеш — тад’
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Расправа о њиховим књижевним изворима. Дело, март 1963, 379—402, дао врло занимљив и користан прилог овоме сложеном питању; Џонсон је (стр.
књижевне узоре н подстицаје — „корен”, како он каже — Плачу; ти радови су: 1) Плач Србије, Летопис Матице српске, март 1952, књ. 369, стр. 224—5; 2) Плач Србије у кругу њему сличних песама, Летопис Матице српске, мај 1953, књ. 371, стр.
Авакумовић у светлости нових података, Књижевност, фебруар 1963, 156—70; О српском грађанском песништву, Савременик, март 1963, 229—40. В. и полемику Б. Маринковића око Ј.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи Младенаца (9. март ст. к.) девојке у околини Ђевђелије намењују три струка к. тројици младића: сутрадан ‹свака› позове неку своју
У Каставштини, на Марченицу (25. март, »благдан Мајке Божје«), девојке пресађују р. — да би расле и лепо мирисале, »да Мајку Божју пријажају рожице«