Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, господине, нас заборавите! Грехота је оних се сећати о којима бог бригу води, а сирочад су деца божја... Марта Станојевића“.
Беше некако марта месеца, празник неки, не могу се сада сетити какви. Тетка ми се лепо обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна
Један међу њима удари га кундаком у слабину; он падне, а чича Марко га донесе кући... То је било марта месеца, а маја га сахранише... Леп је то месец, тај мај!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ова су писма писана била последњега фебруарија или првога марта 1804. године, поборавио сам датуме. Сутра однесем писма на чардак.
отишао на Шабац, српски баир освојили, и турски̓ неколико кућа попалили, а Турке у град сатерали; то је било у почетку марта. Дође Живковић, донесе џебане, која засеца 600 форинти сребра, али не да без новаца, а ја новаца немам да платим.
Владика Јовановић даде Пуљевићу и други онолики топић, те га Пуљевић у Варадину оправи. ИВ Сад око последњи̓ дана марта 1804.
И баш све ми се чини да је то писмо датирато 20. марта, ваљда је по римском. Ја узмем ово писмо, зовнем мог стрица Јакова, Митра Миличанца, трговца, Коју из Свилеуве, и
немачком, на моје прошеније, које сам пис̓о у Забрежју и послао преко доброга обрштера Лајтнера, перви̓ дана месеца марта, ̓оћу мало и пространије казати. У њему смо све искали, а и да нас сасвим ослободи испод ига турскога и проче.
— Кад је Божа умро [25. марта 1807.], његов млађи брат Михаило Грујевић стане за секретара у синоду. Кад је мене Карађорђе по делу народњем послао
1. марта 1815. год. примим писмо од Молера и Гаје и представим: да је Милош јоште у Београду с неким кнезовима, и да су многи на
” (Ово је за Стеф. Живковића и за Јевту Чотру да онде у Бечу не требају.) 3. марта дођу и писма из Земуна. Однесем увече, представим да су Турци веће почели бојати се и Немца, и говорити: „Имамо рат с
фебруара главу одсекли и у Београд донели, представим да су турске чете отишле уфатит̓ га. 8. марта однесем писма Молерова.
” 10. марта одем Булгакову, јавим вишеречена писма. То исто и он, Булгаков, рече да треба о том потврђења. 13. марта пишем Молеру
” 10. марта одем Булгакову, јавим вишеречена писма. То исто и он, Булгаков, рече да треба о том потврђења. 13. марта пишем Молеру и Гаји да добро испитају: је ли истина да иште везир 3000 људи погубити — — и да ми не пишу којекакве
17. марта одем Булгакову, нисам га нашао у квартиру. 18. марта однесем писмо Молерово, како се Милош са шњим састао, разговарао,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она се припи уза ме. Ишли смо даље. Мени је било необично пријатно. То је било крајем марта. Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту. Ваздух је био благ. Шума је почела да пупи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта, Гецина супруга. — Но — рече гђа Габриела улазећи у Гецину кућу — и ја вам красно изгледам.
— Каква »штогла«? — »Каква«! Боже мој, како ме то питате?! Па штогла: штогла од пеглајза! Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња па немате пеглајза у кући, — него пеглате к’о паоркиње на велику рóљу! — Та... знâм, ал’ опет...
То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта! Ја, иако ми спада сукња, ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела, и стаде лити грозне сузе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Реч пак држати, на то није много давала. Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет година, једну годину више или мање.
Но госпођа Евица није њу баш најволела. Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже
јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да она кућу води. У кући је било све чисто и у реду.
Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта? Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне.
Никога нема. Куцну на собна врата, нико се не одзива. Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби. Марта ђипи са канабета. — Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.
Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети”, истрчи напоље.
Опростите! — О, молимо! Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко ниво донесе. Дотле се и Марта обукла. Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.
Дотле се и Марта обукла. Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу. — Марта, да знаш да су ово просиоци. — И ја би’ рекла, јер су тако улицкани. — Ђаво, браца Гавра!
Обадве, лепо обучене, иду у кујну. Онде је већ вино на служавнику приправљено. Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.
Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата. Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића. — Какав је био пут, није се прашило? — Добар је, још нема много прашине.
На такав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље. Ево и вечере. Јела — не могу боља бити! И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове. А и вино је особито. Дође и до певања.
Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти. Гледићка и Марта већ су сасвим обучене. Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
целе зиме, није хтео да га посети, а императрица написа, уз један рапорт, о одселенију Срба у Росију, једанаестог марта године 1752, да тим сеобама треба, једном засвагда, учинити крај.
Павлу понудише да ступи, право, у росијски пук, али је одбио. Пропустио је срећу. Идуће среде, осмога марта, те године, уочи празника главе светог Јована, Исаковичи су били позвати бригадиру Витковичу да чују имја и чин којим
Његове благе, хладне, плаве очи, биле су, сад, луде. Почетком марта године 1753, у Кијеву отпочело је и насељавање оних који су били стигли у Росију, из Темишварског Баната и Срема,
Предграђе Подоља, у Кијеву, одјекивало је, почетком тог марта месеца, од песме тих дошљака, али и пригушеног плача, нарочито жена.
Општа несрећа претварала се у сто личних несрећа. Чак и у фамилији Исаковича, почетком тог марта, није, међу супружницима, било све као пре.
Припремали су се, дакле, снуждено, и на то, да их Костјурин види. Као што су у свој говор, у Кијеву, марта месеца, већ почели да мешају руске речи, у њиховој глави почеше да се мешају, у Витковичевој штапсквартери, и приче о
XXИВ РАЈЕВКА ЈЕ БИЛА ПУНА БАГРЕЊА И ЗУЈАЊА ПЧЕЛА Пред Ускрс, на дан уласка Господина Исуса Христа у Јерусалим, 28. марта, по старом календару, поменуте године, мећаве су се претвориле у кише. Почињало је пролеће у Кијеву.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Војници Исаковичеви, по својим земуницама, нису знали ни у ком су крају света. У почетку марта месеца дођоше заповести да се пукови, по одређеном путу, врате кући.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Такође се магија за плодност врши у пролеће на дан првог марта који, се у околини Скопља назива „летник“, јер се раније сматрало да тада започиње ново лето.
пуче парта, оде Марта.“²² Ову поворку удавача пратили су рођаци, а касније су јој се придруживали и момци. На Ивандан увече девојке су се и
Мачај, С., Црноречки округ, ГСУД, 73, Београд 1892. Меад, Маргарет анд Марта Wолфенстеин (Едс.), Цхилдхоод ин Цонтемпорарy Цултурес, Тхе Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго 1967.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Како ће да дође кад је девојка под прстеном? ОТАЦ: Па откуд то изиђе да ће да је узме? МАТИ: Ето, сека Марта зна, а зна и цела варош. ТЕТКА: Јесте, Јово! Млоги су били кад се о удадби Јулкиној говорило.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од 1756—1758. опет је био у Русији.17 Приликом свог трећег путовања у Русију умро је у Петрограду 10. марта 1766. године.
Умро је, после кратке болести, крајем марта 1811. године, у Београду.32 БИБЛИОГРАФИЈА. — Главни књижевни рад Доситеја Обрадовића пада у доба од 1783.
1828. буде постављен за епископа. Користан цркви и народној просвети, Мушицки је на том месту остао до смрти, 15. марта 1837. године. ПЕСНИК. — Мушицки је први уметнички песник у српској књижевности.
Када је кнез устав погазио, Давидовић падне у немилост и повуче се у Смедерево, где је умро 25. марта 1838. Давидовићев чисто књижевни рад је незнатан. Као ђак публиковао је 1812.
ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ Рођен у Јасенови, у Банату, 1. марта 1816. године. У месту рођења и у Белој Цркви учио је српску и немачку основну школу, у Ораовици и Карловцима
70 Умро је у Београду, у дубокој старости, 1. марта 1903. Бан је почео писати рано, још око 1834, и на српском и на талијанском.
Немањићи (1857), Краљ Вукашин (1857), Цар Лазар (1858), Цвијети србске (1865), Ванда (1868), Кобна тајна (1869), Марта Посадница (1871), Маројица Кабога (1879), Јан Хус (1880), Кнез Никола 3рињски (1888).
МЕДО ПУЦИЋ Банов друг и пријатељ, дубровачки властелин Медо (Орсат) Пуцић родио се марта 1821. године у Дубровнику, у једној од најстаријих и најугледнијих породица дубровачких.
и српски превод Шилерова Вилхелма Тела. У Броду на Сави, у Славонији, 15. марта 1824. родио му се син Алексије, који је доцније своје календарско име преокренуо у народно име Бранко.
ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН Рођен 15. марта 1806, у Залужници код Врховина81 у Лици, у официрској породици, Јоксим Новић Оточанин је имао буран живот,
Живећи врло повучено као отац целе једне књижевне династије, умро је у Београду 12. марта 1901. године. Јован Илић припада првом омладинском нараштају, оном који се у књижевности и у јавном животу јавио пред
наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. У Ниш се премешта 1892, у Београд 1893. Умро је у Београду 18. марта 1899.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О кад би, кад би растерао тад И големи мога срца јад! О кад би само света твоја сила Донијела мени брата мила! (марта 1846) (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Све послове око којих је ваљало подвикнути и галамити обављала је Маркова тетка, Марта, спечена џорлава удовица, која није ни умјела друкчије разговарати него из љуте главе.
Сад се почешће извлачио и иза шанка, кратконог и ситна корака, и губио се с људима некуд иза биртије. Џорлава тетка Марта узнемири се и поче да зановијета: — Марко, буди миран и не тражи Јазбеца. Шта ће то теби?
Кад се чуло да је Јазбец стријељан, Маркова биртија још више опусти. По замрзлој кући мотала се само усукана тетка Марта и кукумавчила: — Рекох ли ја теби: буди миран и не тражи Јазбеца.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жути лишће по брдима: стара кућа крај Будима. Заиграла луда карта: двапут Олга - трипут Марта. Не множи се него дели. Са Урала снег се бели. У три круга једна тачка. Уврх Сунца лежи Бачка.
био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова ватра, што може дићи лето уврх марта!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У земљи мог детињства, коју и не видим, невраћеној више дечјим, ни војним, трубама. Зар ме није киша мутна, марта и априла, увела у болну збрку играчака ситних?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Температура воде на тим местима је 20˚ С. Од марта до јула сваке године област плодишта је испуњена милијардама мајушних јегуљиних ларви од 4 милиметра дужине одмах
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
аман! — милост!, опроштај! анатемњак — проклетник, ђаво андио — анђео аџе (од амиџе) — стриц Баба Марта — народна персонификација за месец март Баба Рога (руга) — измишљено дечје страшило изгледа наказне бабе, којом су
петрусин марач — месец март марта — месец март као персонификација („Баба Марта“) марчани — мартовски, тј. онај који се родио месеца марта маца —
петрусин марач — месец март марта — месец март као персонификација („Баба Марта“) марчани — мартовски, тј. онај који се родио месеца марта маца — пчелиња матица машала! — диван ли је!
онај који се родио месеца марта маца — пчелиња матица машала! — диван ли је! не буди му урока! маштрафа — чаша с дршком мензилски — поштански
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и часног, светог анђелског и апостолског лика, малог и великог, и наречено име му би господин Симеон, месеца марта 25, на Свето Благовештење, године 6703 (1195).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Најпосле отворим једну велику страшну књижетину; видим, житија сви[х] свети[х] на три месеца: марта, априла и маја. Ха, помислим, ова је за мене!
врата келијска, метнем је на један каручни сандук, а ја седнем доле и почнем читати житије свете Евдокије, први дан марта месеца. Прама овима стварма, које у овој књиги нађем, остану пролози за ништа.
Први дан марта месеца дође у исти дом гди сам ја, на квартир, један од наших свештеника из Хорватске и у разговору каже ми да је
се као чрезвичајне ширине град, пун с велики камени зидови окружени[х] садова и у њима кастела, у којима од месеца марта до новембра фамилије живу. Овде је највећа зима, као код нас у Банату другда у октомвру.
Свак може себи ласно вообразити како је од марта до конца новембра по овом острову ходити. Мирис такових плода и цвећа да би чисто помислио ко даје у рају.
Брецбриџ, који од много година ту живљаше, љубимога попа Агапија, учитеља господина Николаја Аргентија, и први | марта пређем у корабаљ за Цариград.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта. Тога дана увече скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стреха је лила отопљен снег, око њих су хладно брбориле барице марта. Хтела је да заплаче, али је све сузе већ била потрошила. Смем ли да се радујем?
И цвет и трн. Ако. Она је увек жена без срама а муж јој сунце. Иако јој сваког пролећа долази исти, целог марта се стиди да навали и притисне на њу. Изишао је из забрана опијен влагом њеног млека.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Примицао се, ваљда, велики сан. Ако добро памти, онда је тако некако осећао и тако некако мислио последњих дана марта 1811.
Умро је 28. марта 1811. године, тихо. У целој Србији је жалост због ове смрти била велика и, ваљда у тој жалости, нико није обратио
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дана 20 марта 1727 године, по старом календару, премину Исак Њутн у краљевском летњиковцу у Кенсингтону, где проведе последње дане
његов „Уџбеник хемије“, објављено је, као што сам дознао из његове биографије, почетком 1789 године, а он га разаслао марта месеца свима онима са којима је стајао у размени публикације.
„А Наполеоново царство било је кратког века“. „Нажалост! Када су победоносни савезници ушли у Париз 31 марта 1814 године, а Наполеон, окружен својим маршалима који му остадоше верни и својом гардом, очекивао болним срцем даљи
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Неколико дана касније, мој брод Вестфалија, кренуо је на пут 12. марта 1874. године. После неколико дана моја мајка је примила писмо послато из Хамбурга, у коме сам јој најтоплијим речима
” Додала је да верује да је Марта Вашингтон у том критичном моменту поступила баш као и Чучук Стана. Од тог дана Вашингтон је био у мојим очима амерички
Весели живог у авенији Унтер ден Линден полако се гасио. А онда је дошао историјски моменат: велики цар умро је 9. марта 1888. године. Берлин се увио у црно и почео да се припрема за велику сахрану какву до тада Немачка није видела.
И ово сам одбио. Другог марта 1896. године, покојни професор Артур Гордон Вебстер са Клерк универзитета у Ворчестеру држава Масачусетс, упутио је
И Панчево се сетило мене и тако сам добио позив за посету. Постојао је још један разлог. Марта 19 19. године југословенска делегација на париској мировној конференцији позвала ме је у Париз, очекујући да ће моје
Први део мојих испитивања изнео сам у једном саопштењу Америчком институту електротехничких инжењера марта, 1899. године. У саопштењу је изнета математичка теоријска основа лабораторијске апаратуре.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И Фебруар може да ти нâд омане, Да преда те стави огромне тешкоће: А ти с’ држи Марта, и он нешто може, Само ако хоће.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ако се не варам баш 13 марта скупштина би распуштена. Растерав скупштину, чича Данило предузе да »рашчисти терен.« Прво угуши радикалне опозиционе
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Анче, Персида, Роза, Фани, Мими, Јулча, Лула, Анђа, Савка, Злата, Наја, Стана, Рокса, Илка, Вилхелмина, Маца, Теза, Марта, Жана, Анча, Елка, Сара, Перка, Алка, Соса — и ја овде застајем, сав задуван: ваљда је непотребно да их наведем баш
Потпора друга он! Как венусински лабуд, он лети горд, И хитролетне стреле к мети Као исполин тивијски баца. 25. марта 1816.
25. марта 1816. Лукијан Мушицки К САМОМ СЕБИ Муѕіѕ аміцуѕ, тріѕтітіам ет метуѕ традам протервіѕ ин маре Цретіцум порт
14. августа 1854. Милица Стојадиновић Српкиња НА СМРТ једној лепој сеоској девојци умрлој 2. марта 1855. Твоје се друге купе, Ој, лепа дево ти, Рузмарин цвеће сваку Кити зелени.
Петербурга од 25. марта 1805 (в. Летопис МС, 1827, ч. 10. стр. 122—4), чијој је жени, својој куми, Трлајић послао песму Руска зима.
” А „поносити свирац” Јаша, који се спомиње у овој песми, Трлајићев је брат од стрица; у поменутом писму од 25. марта 1805.
НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ (стр. 188). Песма је први пут штампана у књижевном додатку Јужне пчеле од 15. марта 1852, бр. 11, стр. 81аб; овде се прештампава из збирке Даворје, Нови Сад 1854, 18—9. ГРОБЉЕ (стр. 190).
Тако је Анте Кузманић писао из Задра 31. марта 1841. Гају: „Ономадне посла сам вам један мој чланак против Бороевићу, молећи вас да ми га што берже на светло
јула 1843, ч. 23, стр. 177а—178б. — Још једном, а сасвим друкчијим поводом, Боројевић је писао о Обилићу: 31. марта 1846, поново у Серпском народном листу, са горчином се жалио у једном чланчићу што се међу странцима тако мало, и тако
Било их је и у ужем завичају Боројевићеву. Тако дописник Народних новина из Карловца, у ч. 22. од 22. марта 1842. јавља следеће: „Хотећи се и ми у време наших месојеђа нашки провеселити, сложимо се, скупимо нужни трошак и
Тако смо ми дакле 5-ог марта по рим. држали музикалну вечерњу забаву. У почетку овог увеселенија до десетог часа ноћи свирани су на велико
била три српска бала (5, 12. и 19. фебруара; В. Народне новине, ч. 22. од 22. марта 1842. стр. 89бв), на којима је „чисти приход опредељен...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин Први, други, трећи, четврти и пети
Капетан обећава кнегињи да ће, заједно са својим перјаницима, брзо угушити буну. Марта, Ђурашкова жена, опомиње међутим заверенике да беже из Црне Горе.] ЧЕТВРТИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Ноћ.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
65 и 75 см) аскер — турски војник асли — сасвим, потпуно ат (хат) — добар коњ бабина ука — олујно време кад крајем марта удари снег бадањ — „велики шупљи трупац кроз који вода пада на воденички, млински точак“; дрвена каца бак — бик
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Постоји, наиме, стари обичај да се змија мора спалити, јер иначе она оживи« (»Време« од 26. марта 1933). Овај интересантан обичај може послужити као нов доказ за теорију да је спаљивање, код разних народа, доиста
Цевчицом од з. боду се колачићи »младенчићи« (9. марта, СЕЗ, 16, 131). 3. не ваља ложити на ватру, »јер ће те болети зуби« (БВ, 11, 1896, 292, Горња крајина).
чинилица, и у томе циљу, да се стоци не би одузело млеко, мажу се стоци о Ђурђевдану (негде и о Светој Јевдокији, 1. марта) вимена к. (СЕЗ, 19, 56; 32, 1925, 108 ид; 40, 112). К.
К. се први пут окуси на Чисти понедеоник, или на Младенце, или 1. марта (Даница, 7, 664; СЕЗ, 7, 133; 14, 37; 19, 36; Караџић, З, 229; упор. и Сцхнееwеиѕ, 126).
Ћипико, Иво - Пауци
„Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3”, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта”. Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Лепсиус један камени натпис који, на три разна језика, објављује ову календарску одредбу, и који је датиран 7 марта 238 године пре Христа. Та одредба зове се у науци Канопски Едикт, јер је издана у Канопусу, предграђу Александрије.
Крајем марта послао сам Гутенбергу о томе готов одељак. Моја испитивања доказала су ово. Неправилност Земљине коре, оличена њеним
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јаирова кћи је мртва. Мудре и луде девојке, иако са дубоким смислом, само су мисао и декорација. Марта и Марија су покорне слушкиње. Мати Христова је велика мученица и чиста жртва.” итд. Професори пљескају. Тркунић скаче.
Римљанка је Бранка дочекала како само Талијанка може кад је и Римљанка, и лепа девојка, и израђена душа. Марта је имала стару мајку, и стару неудату сестру, и стару двоспратну кућу између дивног старог пута Виа Апиа и дивног
Ту се Бранко уселио кад се венчао с Мартом, и ту је, сав срећан што је у Риму, и што га Марта воли, изгубио лево око. Зачудо, десно, врло кратковидо, поправљало се.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и један мишић за Марту (Марта је девојче и дуња у орману); У Индији, у Камбоџи, на Половима, у Судану, Свуда зима дође у своје време, Свуда велике