Употреба речи мартонош у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

које је Вишњевски слао у Кијев – о пролазу сербских исељеника – најчуднији је онај, који је послао о Мартоношу. Мартонош је у Росију водио капетан, Петар племенити Вуич. Командовао је његов млађи брат, аднађ Макса Вуич.

Бунџије су то. Вишњевски је тражио, од Вуича, да му каже, тачно, како је Мартонош оставио. Вуич му, каже, рече да је Росија преполовила његову породицу, а преполовила и Мартонош.

Вуич му, каже, рече да је Росија преполовила његову породицу, а преполовила и Мартонош. Збор, пред црквом, уочи поласка, завршио се, тако, да је половина решила да иде, а половина да остане.

росијским картама пише, са сузама: Сомбор, Мошорин, Чанад, Надлак, Печка, Глоговац, Павлиш, Сентомаш, Сента, Кањижа, Мартонош, Бечеј, Суботица, Панчево, Земун, Чонград, Вуковар, Вршац, Сланкамен, Ковин! То пише на росијским картама, до XИX века!

карту те земље, у коју су ти исељеници сахрањени, у мору руског народа, наћи ће на карти, близу Миргорода, име места: Мартонош! На реци Ингул, наћи ће: Панчево! Наћи ће и једну Суботицу! И један Надлак!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

и украсе од злата и сребра кути - уста - уста као кутија шећера (игра речима) Ложница - постеља луд - млад, незрео Мартонош (мартолоз) - назив за хришћане који су у XВИ и XВИИ веку служили у турским пограничним градовима, хришћански граничар

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности