Попа, Васко - КОРА
отвараш добра Склањаш ме немо Ноћ ме изненадна тражи У дну дрвореда Платан цигарету пали 9 Отровни зелени Часови марширају Преко нашег чела Путујемо из тела Ћутањем које вуку Погледи наши луди Између очних капака Стежем ти наги поглед Бол
Ћипико, Иво - Приповетке
— Нека сунца! — рече момак сам собом и извади из торбице комад круха, нуди и њу, и залаже се. Поред њих марширају војници, а он се не миче с пута, једе свој крух и гледа. Дјевојка се пак журно уклони с пута и зађе међу грмље.