Употреба речи марјановић у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

¹⁰ Ивић, И. анд Санда Марјановић, Традиционал Гамес анд Цхилдрен оф Тодаy, ОМЕП, Белграде 1986. ¹¹ „Традицијска култура, културне промене и

Р., „Српске народне игреβ (1907), Наш народни живот, том 4, Београд 1984, с. 26—94. ³⁷ Ивић, И. анд Александра Марјановић (Едс.), Традитионал Гамес анд Цхилдрен оф Тодаy, 1986. ³⁸ Хуизинга, Ј., Хомо луденс, Матица хрватска, Загреб 1970, с.

Ивић, И., „Традиционалне дечје игре и савремена деца“, Расковник, 52—53, Београд 1987. Ивић, И. анд Санда Марјановић, Традитионал Гамес анд Цхилдрен оф Тодаy, ОМЕП, Белграде 1986. Ивић, И.

Маретић, Т., Наша народна епика, Нолит, Београд 1966. Марјановић, Александра, „Тхе Тхеоретицал анд Метходологицал Проблемс Цонцернинг тхе Пројецт он Традитионал Гамес“, у: Традитионал

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

13. ЗЛАТОРУНИ ОВАН: Вуку Караџићу послао земунски учитељ Лазар Марјановић. Објављена у Вуковом издању од 1853. 14. ТРИ ЧУДА: Забележио Јован Б.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

(Златоруни ован), 17. (Очина заклетва) и 35. (Опет маћеха и пасторка) послао ми је Лазар Марјановић, који је био Грчки учитељ у Земуну; 50. (Лисица се осветила вуку) дао ми је написану Г.

(Усуд) написао ми је поменути Грујо Механџијћ, а и Лазар Марјановић послао је једну од прилике оваку. Као што се пјесме по народу различно пјевају тако се и приповијетке различно

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности