Употреба речи марљива у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

да најави крај уклетој ноћној хуци, он јој само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца, са смијешком враћа на затрављене стазе

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У ћошку мреже пауци шире, из црна лонца кашике вире. Марљива Рада посла се хвата, под њеном руком све ће да блиста, брише и ради четири сата, постаде кућа ко лабуд чиста.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

ПРИЧА На столу се црвене лепо обојена, ишарана, па затим зејтињавом крпом обрисана ускршња јаја, што их је вредна и марљива домаћица брижљиво наслагала на округлу тањиру.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То је њеном зрелом лицу враћало израз марљива детета. Уговорили смо мали кућни концерт о првом Матином доласку. Поподнева сам проводио код њега у апотеци.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Прижељкујте у гори Славујићи нујни, Жубори-де, жубори Поточићу бујни! Остај тако марљива И за дочек спремна, Остај тако дарљива, Самоћо мелемна.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности