Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ВИДИК У СЛУТЊИ Да ли је видљиво маска невидљивог, познато магла око непознатог - тешко нама ако није! тешко нама ако није овај кромпир варка која крије
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Смех, клицање, жагор од хиљаде маска. И затим, наједном, једна тренут тиха: То домино (песник) госпођама ласка С две-три љупке строфе и фриволна стиха.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
што држи у рукама последњу новост, гура се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска, пијаних очију, па млатара рукама, утишава да би се чула и понавља стоти пут једно исто.
Африка
хипопотам“ под маском, огрнут у плаву поњаву, са отрцаним перјем на глави, са сламним ресама око бедара и на ногама. Маска од дивног, полираног временом, црног дрвета; она је јединствена као уметнички рад и жива у овој подневној мађији.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви нисте тако говорили. ЈАЊА: Што сум говорио? да ти држим у лутку, да ти правим маска. Није доста кад ти зовим: душо Јуцо; кад ти кажим: пили моје? ЈУЦА: Откако сам се у кућу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нешто је размишљала. Њено лице и груди, опаљени од Сунца, чинили су се као нека тамна маска. Сва је иначе била бела, као љиљан, од воска. Коса јој је, једино, била црна и висила низ врат, као црна грива.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Често је пута све ово код њих само по изгледу, маска равнодушности која им је раније служила да избегну ударце угњетача, заостатак од турске владавине.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— То мора лепо бити. — Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал. — То сам баш љубопитан видети.
Лопов, опет, прети са наџаком Шамики. Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи. Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ноћу нема ни мене, ни Хасанаге! Је ли Хасанага Хасанага и кад спава? Је ли Пинторовић Пинторовићева маска? Свако у свом буџаку, свукли смо одела, изули ципеле, дунули у свећу, легли, изашли у врт, и одмарамо се од својих
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Али је зато спасло правог убицу! ЈЕЛИСАВЕТА: А то, што смо мислили да је маска, било је лице! ВАСИЛИЈЕ: На коју маску мислиш: на маску глумца, или на маску лудака?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После два‑три дана решавам се да идем и из Новог Сада. Маска, која ми се из перспективе романтизма, у Бечу, чинила лепа, чини ми се сад, у оштром осветљењу реалности Војводине,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— кмет, сељак који обрађује земљу турског феудалца (аге) и живи на њој чок — много чороје — дубровачка покладна маска чувалдуз — велика игла — самаруша чувида — образина, маска чула — шута овца (овца без рогова) чурек — врста
и живи на њој чок — много чороје — дубровачка покладна маска чувалдуз — велика игла — самаруша чувида — образина, маска чула — шута овца (овца без рогова) чурек — врста колача, сличан „милиброту“ џам — прозор џенем (џехенем) — пакао
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Колица су вјештим руковањем уклизила у бијелу дворану без углова. А онда је све било тачно као и посљедњи пут: маска на лицу, доста угодна празнина која се све више шири у мислима, и, посљедњим трачком свијести: ако се више не
га пренесу у дворану без углова, или у ону другу просторију, истим ће махом спласнути све стилизације, спасти ће свака маска опсјене с оног кошчатог лица шупљих очију, и бит ће немоћан сваки покушај да се оно бајањем зачара.
Слутио сам да ту стоји моја болничарка и јако сам желио да је угледам, али нисам смогао толико снаге. Затим маска на лицу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
толико пута понављати, варирати, проширивати и појачавати да се од тела које Вук Исакович носи по беломе свету добија маска. Али чему, могло би се питати, тело као маска. На то није лако одговорити.
Али чему, могло би се питати, тело као маска. На то није лако одговорити. Има, најпре, више појединости које говоре да се тело главног јунака делимице а
Оно се, на изглед, одмиче од онога што се зове душа јунакова, отуђује се од ње. Тада и делује као маска. Иза тога се налазе извесна скривенија и ситнија, али зато и учесталија раздвајања, присутна већ у самом начину
сцене, какву не налазимо ниједном код Дафине, сасвим се јасно открива да се тело приказује као опредмећено, и као маска, у оној мери у којој се његова чула гасе, отупљују.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза светлости далеко иза часова када је смрт велика маска сунца Измених се певајући касним те реко у ноћи засађеној најлепшим баштама дух ми валовљу сличан ал истрошен на
Петровић, Растко - АФРИКА
хипопотам“ под маском, огрнут у плаву поњаву, са отрцаним перјем на глави, са сламним ресама око бедара и на ногама. Маска од дивног, полираног временом, црног дрвета; она је јединствена као уметнички рад и жива у овој подневној мађији.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
су у његовом пространом квартиру два бала, гди музиканти нису толико посла имали колико свирац, окол’ којег је до 30 маска у српско-народном оделу играло. Ту су први пут код нас песму Србљина (види С. нар. лист 1840. г.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
као себичност, злобу као злобу, а пакост као пакост, док у животу то другаче бива, тамо се једна рола игра а друга маска ставља.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази. Покуша још једном, али се маска и не маче.
— потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази. Покуша још једном, али се маска и не маче. Вила је сада његово лице — како би се и померила?