Црњански, Милош - Лирика Итаке
Вечна су само тамница и вешала, њих ће ти радо нудити и брат. Што ти је жао нашег покољења? Зар то није весела маскарада: данас је укус цар, а сутра барикада, Христос, па Нерон, па Лењин. Укус се мења, укус се мења: само су хуље све исти.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини нам се да здерасмо маске. Разлупали смо богове и горди Слушамо голих речи празне праске.
Уморно је сунце стварања и нада, А дубока поноћ гробнице расклапа, Прошлих дана крај нас тече маскарада, Где Ум, трошни старац, Сумњом се поштапа. Сва та прошлост свој је одиграла танац: Вратити се неће.
Блеснуће стари твој осмех и њиме Ти васкрснућеш све, и маскарада Прошлих целова, снова, серенада Прхнуће као прездравело крило.